Bodljikavo prase

Страна 2

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

Бро)

ЏЕНТЈ1МЕНИ МЕЂУ СОБОМ

■ ■

Капетан Реџиналд Крок-Наби био је величанстчен примерак енглеског џентлмена. Од како је жив, не памти да је икада радио нешто друго осим потписивао чекове и мешао коктеле. Да не би изгубио традиционалне физичке особине своје расе, играо је по мало голф и посе^изао клубове, а да не би интелзктуално заостао иза својих сународника, читао је увече, уместо мо. литве, берзанске извештаје и каблограме колонијалних прихода. Титулу капетана добио је за време Светског рата, када је, по лепој традицији Британаца, место да пође на фронт, отишво у Америку да тамо врбује добровољце. Узгред се оженио са ћерком једног америчког краља конзервираних језика у сосу од белог лука и научио да игра покер. Енглеска је за време рата имала и ордене за оне који су се за њу борили на фронту. Неколико таквих ордена добили су иак и Енглези а један међу њима био је и капетан Реџиналд Крок-Набу. После закључења мира, капетан је почео да живи као што се пристоји становнику једне земље која је добила рат. Носио је одело од аустралијанске вуне, чарапе од кинеске свиле, доњи веш од индиског памука, и канађанска крзна, јео шунке из Јужне Африке и кифле од египатског брашна а на изборима гласао за онога који је био против доношења слободе нижим расама. Од енглеских производа имао је само своју титулу капетана и акције неколико десетина банака. Једнога данв, у клубу »црвенкапа« претставише му једног странца. Капетан Крок-Наби, који уопште није имао појма о земљама из којих није вукао никакве приходе, изрази се врло неповољно о таквим земљама из којих нема никакве приходе. Странац је, из неких непојмљивих разлога за енглеске џентлмене, био осетљив за част своје земље. Водећи рачуна о гостопримству, он је одлучно иајавио пред свима: — Господине, идући пут, кад вас видим, разбићу вам њушку. После тога је странац отишао. Као пунокрвни спортсмен, капетан Мак-Наби је оценио песнице свога непријатеља, и одлучност његовог израза и покушао да пређе преко тога као преко безиачајности. Али Енглези, када други треба да добије батине, веома су борбени. Чланови клуба опколише капетана, и један од њих узе реч. — Капетане, овде се ради о вашој части и о престижу енглеске расе. Ви морате да одговорите достојно Енглеза. — Врло добро — рече капетан, — Значи да треба да га избегавам. — Да, али он ће да вас потражи. — Онда ћу да почнем да учим бокс, и кроз годину дана тај Главни уредник: Светомир СтоЈановић. Уредник за илустрације: Теодор Докик. Власник и издавач: Светомнр Стојановик. Тел. бр. 25-592. Штампа: Штампарија „Луч", Беогрод.

господин бике сравњен са земљом. — Али и он може да учи бокс. Учините онвко као што би учинио сваки пунокрвни Енглез. — АП-пдН| — рекао је капетан, и отишао у гардеробу. Пола сата доцније био је пријављен у једном од многобројних енглеских бироа за незапослене. — Господине — обратио се он директору, коЈи је таЈ биро држао само да не би и сам био незапослен — мени је потребан један човек који ће да се бори место мене. Плакам сваку суму и гарантујем за његову безбедност. Пошто је предао чек и адресу странца, капетан је отишао на вечеру. После десет дана из бироа је стигао следеће извештај: »Наш човек је срео странца и добио жестоке батине. Лежи у болници »Меко срце«. Шта да чинимо даље?« Капетан Крок-Наби је одговорио: »Пошаљите другога. Чек и гарантију шаљем првом поштом«. После десет дана је стигао извештај исти као и први. Крок-Наби се замислио мало, па онда послао одговор, исги као и први. ТреКи и четврти извештаЈ био Је као први и други. Стиснуга срца, Крок-Наби је пошао у клуб да се пожали на ове неуспеле методе пунокрвних Енглеза. Негде између Пикаделија и Трафалгејз сквера, Крок-Наби изненада

набаса на свог нелриЈатеља. Пре него што је саобраћајац успео да заустави саобраћај због масе која се окупљала, капетан КоокНаби је лежао полеђушке, разбијена носа и са модрицамз на оку. Кола за спасавање га однзсоше кући, а исте вечери у собу бануше претставници клуба. — Капетане Крок-Наби — рекоше они — Ви носите одличја

и припадате земљи коЈа влада светом. Наша национална част је укаљана. Учините оно јјго би и Енглеска на вашем месту учинила. — АН-пдМ — рекао је КрокНаби и затражио такси. Одвезсо се затим у болницу »Меко срце« и ушао у салу. — Где су господа коЈа су због мене добила батине? — обратио се дежурном лекару. Дежурни лекар га Је одвео у собу где је лежало неколико болесника, који су се опорављали. Капетан Крок-Наби Је пришао болесницима, прикупио оно мало снаге што му је остало и на ужас дежурног лекара, поломио руке и ноге болесницима који су у њему гледали човека који им је некада дао гарантије. Затим је Крок-Наби поново сео у такси и једва се довукао до клуба. Упао је у салу и објавио свечаним гласом: — Џентлмени, учинио сам око што је достоЈно Енглеске. За ударац сам вратио ударце. Част је опрана. А енглески џентлмени, достојни своје традиционалне борбености, одушевљено запљескаша.

Са&ремена лира Само Србин, ко је прави фрајер Може пристат' да га води Мајер. Зар са оним полетет" у шуме Који српски језик не разуме? Праве Србе сад је све срамота Да им носи »слободу« Борота. Кад се чива бори за слободу Он источи српску крв на воду. Српске мајке, сеје у црнини Док се Мајер крио у планини. Српска глава — багателна ствар Кад је Моша српски комесар. А БЕОГРАДСКА ПЕСМА 1 Омладина наша најфинији цвет За покер је тајно спремила квартет. Кад не може ноћу, добар [е и дан Код фрајле Розике, нашли апартман Један другом „Пот" су кресали у ЛИЦ9 У коцкарске праве ударилн жица Власт их намириса и похвата птицо Још је квартет осто' — ал' чисти улицз. ЗАГОНЕТКА Дашто ми ти двшто? Човек јесте, ал' је као звер Злочин чини^ а не зна му смер Под земљом је, није као црв I Гдв год дође, појави се крв х \ Обмана му свуда крчи пут Светлост мрзи — мрачач бира кут.

НАШ ЛЕКСИКОН

Ј А В А

Сеака Јава долази после сна, па Је и ова Јава дошла као последица енглеског сна о превласти на мору и о непобедивости Империје. Ова Јава Је била најцрња и најгора за саме становнике који су увидели шта значи јава енглеске колонизације. Сада су им Јапанци протумачили да је то у ствари био само један грозничав и самртнички сан и да Јава може да буде нешто много лепше и боље. Јава у главном производи ше+.ер и Енглези су се годинама сладили док им сада, ево, није од многог ше^ера загорчала. Најважнији производи су петролеум, памук, ново печени британски милионари, и малерозни генерали. Енглези је нису осваПропагандне пароле у слици

Јали него су, по свом мирољу-1 бивом обичају допустили да то други учине за њу, овог пута Холанђани. Они су се само потрудили да је колонишу и у ту сврху су енглески мисионари учили урођенике да су људи наЈ^ срећнији били у рају, то јест када су ишли голи и боси. И урођеници су убрзо почели да живе као у рају. Цивилизација их није Бог зна како закачила, јер Енглези нису покушали да од њих оснивају своју колонијалну војску. У ствари, Енглези су се на том острву борили читава столе^а за једно једино слово, јер између речи Јаванац и Јапанац разлика је само у једном слову. Сада је и те разлике нестало. „Пролетерк свију земаља уједините се!"

Г» / Лл / СППР рј-УР Џи-<1 V

/ п п дард