Bodljikavo prase

Страна 2

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

БроЈ 19

Ускуииња [а[а „БОДЈБИКАВОГ ПРАСЕТА" Из времена оча давна Осто адет православни Сваком, ко' се нешто жели, За Ускрс се |аЈе дели. Зато сада чујуе гласе Каква ја]а делм прасе. ЛОНДОНУ Целом свету жели среће Ал' из своје не да вреће Нек му буде ја|е треће Исто фино, ал' ћуреће. РУЗВЕЛТУ Две године би он врдо Ал' сад Је и н>ему тврдо, Да разведрим њему лице Дајем јаЈе кукавице. МОСКЗИ Не лепоЈ јо| причи хвала Доста нам Је лажи слала. Сад кад страда тако љуто ДаЈем ово ЈаЈе жуто. ХОЛАНДСКОЈ ИНДИЈИ Ти за љубав туђег густа Сама себи скочм у уста, Па пропаде дип без боја Ево јаје, ал' од ноЈа КОМУНИСТИМА У лудости и беспуку Упалисте своју ку>у. Ви сте узрок тол'ког лома Ево ЈаЈе баш од сома. „ПАТРИОТИМА" С родољубљем спекуланти •Патриоти" гути-кванти Зато што су свести кратке ДаЈем ЈаЈе Ја од латке. ЦРНОБЕРЗИЈАНЦУ Целу корпу сам преврно Док сам иаш'о ЈаЈе црно. И ко паре данас бере Нека црно ЈаЈе ждере.

ОПШТИНИ Ти и#м даЈеш струЈу, воду. Ја користим ову згоду; Ти си наша узданица Дајем Јаје од штиглица. ПОЗОРИШТУ Свет нагрно са свих страиа: Душевна си нама храна Уметности вечна струја Прими Јаје од славуја. ЦЕНТРАЛИ ЗА ОГРЕВ И ОгревноЈ тоЈ цонтрали Српемио сам поклон мали; Хвала њоЈзи што иас греје Спремих Јаје баш од креЈе.

I

Р Ш Њ Е Б О Разговори од седамдесет и пет минуга

Агенција Рајтер јавља да је сер Стафорд Крипс, који има овлашћење да ангажује велики број индуских факира за енглески ратни циркус, имао два разговора са првтставником Индуса, Пандит Неруом и претставником мухамеданаца, Мухамед Каном. Обадва су разговора трајала по седамдчсет и пет минута. После прпог разговора, Пандит Неру је изишао намрштен, а после друго разговора Мухамед Кан јо ијишао насмејан. Детаљи тих историјских разговора су сгредеКи: После доброг ручка и три и по флаше вискија, сер Стафорд Крипс је као убеђени бољшевик и неприЈатељ буржуЈског луксуза одбио ауто, и пошао пеш <е из своје собе у суседну собу где траба да се одрже разговори од седамдесет и пет минута. Пошто је сат на зиду дотерао по свом џепном сату који почазујв лондонско време, да не би дошло до пометње и разговор, рецимо, траЈао седамдесет и иет минуга и три и по секунде, сер Стлфорд Крипс је иаредио Једном оружаном жандарму да оде до Панцит Неруа и да га доброаољно доведе на разговор. Пандит Неру Је дошзо такође доро расположен пошго 1е баш прочитао извештаје са бурманског фронта. И ако Је био васпитан у Енглеској, он Је члак био учтив човек и љубазно се захвалио на понуђену му столицу. Сер Стафорд Крипс Је узео реч: — Дошао сам — рекао је да изједначим друштвено уређење Индије према уређењу снглеске. Осмејак је ишчезао са лица Пандит Неруа. — И код вас ^емо — наставио Је сер Стафорд Крипс — увести Горњи и Доњи дом. Пандит Неру је набрао чепо. — Увешкемо демократију, социјално осигурање и Јаано право гласа као и у Енглеској. Око усана Пандит Неруа се појавише две дубоке боое. — Даћемо слободу штампе, слободу збора и догооора као и у Енглеској. Лице Пандит Неруа со сасвим смрачило. — Добићете исте неприЈатеље и исто тако способне по^итичаре и генерале као и Енглоска.

Пандит Неру поче Јдзвати израз очајања. — И потрудићемо се — рекоо је на крају сер Стафорд — да Сп&љш прг1лед> Два ортака Англо-Сакса Нудили су помоћ свима, А сад када код њих цима Тад им снага баш малакса; Кад њихова лађа тоне Тек се лаже на вагоне. Штрупирано шино кљусе, Сва им нада сад у Русе. Ко будале Руси гину, А они у позадину Један другом ноте пишу, Цешкају се, конферишу. Ко год гине, том се диве Ал' су против офанзиве. Расту цифре, расте спрема Али за њих није трема. Тачно им се рачун хвата Биће спреман после рата. Ко са њима тражи срећу Нек упали себи свећу. У Норвешкој беше зима У Африци топла клима У Белгији свуд канали Свуда њима нешто фали. Сваком фронту нашли ману; Слично било на Балкану. У Индији смета Бозе, Иа Малаји дивље козе, А на Јави џунгла густа, На Гвинеји земља пуста Све што њима смета стално За друге је идеално. Друге гоне као стоку, Сад им урска трн у оку. Толке свалили у беду Турци јадни сад на реду. Енглез свима капу кроји Ал\ тек на зелсној чоји. Ту су борци све по плану На саксонском •фм мегдану Свикли да у мутном лове, Све интриге кују нове. Али сад су посла тешка У рачуну била грешка. Зато Лондон сада бршне Дошло време да се гине. • У ИндиЈи и у Бурми Дошао је крај ујдурми. Све одврну, треба стипса, Зато тамо шаљу Крипса. Без мотике нема хлеба За рат само војске треба. Зато празну сламу млате Беспослене дипломате. Авионом праве шетње Место војске шаљу претње. Можда Енглез војску има Али само у речима.

Индија у свему изгледа као данас Енглеска. Лице Пандит Неруа одчвало Је израз крајње потиштености. Разговор је био завршеч. И ко ;е био васпитан у Енглеској, Пандит Неру ое ипак учтиво ,|о.<лонио и изишао напоље, блед као самргник. — Мора бити да сам негде погрешио — помислио је сер Стафорд Крипс, видећи овакав завршетак разговора. — МораЛу сада да Променим тактику. И наредио је да се узеде Мухамед Кан. И ако није био васпиган у Енглеској, Мухамед Кан ја ушао натуштен као јесење чебо, |вр ;е у ходнику ср«о Пандит Нгруа и видео резултат прегозора. — Дошао сам — рекоо је сер Стафорд Крипс — да изједначим друштвено уређење Енглеске према уређзњу Индије. Лице Мухамед Кана се мало разведрило. — И код нас ^емо — наставио је сер Стафорд Крипс — увести Конгрес који ће, као и веш да оличава вољу народа. Један осмејак је залебдсо око усана Мухамед Кана. — Увешћемо слободу, социјално осигурање и јавно право гласа као што имате ви Индуси. Лице Мухамед Кана се сасвим разведрило. — Добићемо слободу штампе, слободу збора и разговора као што имате и ви Индуси. Мухамед Кан се радосно насмејао. — И на крају — завршио Је сер Стафорд Крипс — погрудићемо се да Енглеска у свему изгледа као данас Индија. Лице Мухамед Кана је одавапо израз крајњег одушевљвња. Устао је, срдачно зехззлио сер Стафорду Крипсу, и радосно излетео напоље. На улици је срео Пандкт Неруа и загрлио га. — Немој да се плашиш — рекао је — ако добијемо политичаре и генерале као што имају Енглези, онда *е тај режим брзо да банкротира, а ако ->ни д->бију такву слободу и такво друштвено уређење као што су завели код нас, онда им горе казне не треба. Него, кажи ти мени шта има ново на фронтовима.

Д Љ Е САВРЕМЕНА

ПРОЛЕЋЕ!.. Ве& цветало прво цвсћс, Дошло нам Је пролеће. Сад трговци паре згрћу; Одела се већ преврћу; На зиму Је стављен џем. Огрев нас се малс тиче Већ поврће ново ниче Зимске ствари све у рем. Од поврћа <орист танка И за лук је нратка банка. Да желуцу снабдеш потку, Спреми бато барем стотку. Дрвеће је олистало Трговцима све је мало; Да порасте опет стотка Најбоље је средство — мотка! ЗАГОНЕТКА Чупаво је са свих страна Звонце носи, није дете У моди Је похована Тек за Ускрс јести смете Кад се игра, ситно везе Ап' најслађе као мезе. (азесЈи овемич/сЈод) ЕПИГРАМ Усркс, то. Је празнии наде; Тад се буде снаге младе И рађа се живот нов. Поредак се иови гради Сада треба да се ради Да дођемо под свој кров. ПЕСМА МАЛОГЂОКИЦЕ Ја сам, знајте, децко фин Министалски ја сам син Гувелнанту тата ^ази Чика Стеву мама пази Ми водимо живот фин Ко у плоцу, ко у клин. Тата игра смен дс фел Мама воли бас покел Ал' обоје малер уби Свако веце Један губи. ЗАГОНЕТКА Било макар какво доба То је шверцована роба Иде само испод руке Кад се пипне не осећа А теже Је него врсћа Лети свуда без по муке. (и!зза енжец) ЕПИГРАМ ТоЈ машини поред Темзе Попустиле сасвим бремзе Зато тако тужно шкрипи И да нову снагу збере Лондон лаже преко мере Ал' стрпљење наше кипи_

Кад се очекује да петао снесе јаје

• л:.-' ' V. • ' . . ,

• " «1г. I. ' . !