Bodljikavo prase

Страиа 8

БОЛЉИКАВО ПРАСЕ

БроЈ

КОРИСТИ ОД ВЕСЛАЧКОГ СПОРТА

Пре неки дан писац ове бургијице залутао на Саву; да на надошлој води пеца слепе цепанице, које она носи. Дрва су скупа, а аутор је домаћин човек, има дете и две златне женице... Пардон, штампарска грешка! Писац се врло љубазно извињава духовном суду, и поправља се најучитивије. Међутим консеквенце неће да повлачи, не пристаје. Зато и наглашава да се збунио, заврзлама једна; и да је само хтео скромно да каже да има гадну жентурачу и двоје златне дечице, просто се чуди откуд тако златни пилићи од тако гадне квочке. Но писац се сад сетио, и апсолутно се више не чуди. Јасно му је. Скоро као дан. Дабоме, сад се чуди како је уопште и могао да се чуди, глупачина неинтелигентна. Деца су на њега, врло разумљива ствар. Аутор је ово констатовао пуким случајем, пролазећи једном поред неког огледала. И потпуно је сигуран да су златни пилићи на њега, јер станује сасвим сам на једној пољани, уопште нема комшилука. Али писац на најучтивији начин моли драге читаоце да не мисле да је он неки уображен тип, зато што Каже да су златни пилићи пљунути он. Аутор то никако не би могао да поднесе; и ко зна шта би се у том случају све догодило, тојест само док се оправи савски мост. Зато нека се читаоци узму у памет и нека поведу мало више рачуна о пишчевој осетљивости. Дакле, дошао аутор на Саву. И како је мало кратковид, а мора да призна, и мало му зима да седи у хладној кујни, то му се од једног чамца који је био завезан, учинило да је цепаница која је насела на обалу; и зграбио га да га носи кући на цепање. Но писац је одмах приметио да ће ту аутоматски доћи до неког заплета; чим је преко наочара, које носи због горе наведене кратковидости, јасно видео како му се врло брзо приближава неки човек без панталона; дакле голишав, и врло рутав неки тип, који је махао рукама. Чудно одевено биће, аутора чисто срамота да каже, у гаћама. И учинило се писцу да преко наочара назире у руци човека нешто као дугачка мотка, двапут већа од аутора. Но он се из све снаге трудио да не опази да је то весло чамца за који је он просто био убеђен да је цепаница. — Куд с<ге в I наумили с тим чамцем! — дрекнуо је човек у гаћама. Дакле, дрекнуо је врло неучтиво. А обашка што гаће већ саме по себи претстављају неучтивост. Аутору је било испод достојанства да разговара с човеком који без најоблигатнијег делића тоалете излази пред врло поштене, само, мало кратковиде грађане. И аутор му је то и скресао усред лица, стидећи се да му погледа право у очи једино нешто мало због г^ћа; а никако због цепанице, односно чамца. Међутим, хе-хе, изгледа да је гаћан хтео да се туче, није знао с ким има посла; и писац је просто имао ужасне муке ЏУ •V уздржи Д* гл н« шидо« кло

пнле. Просто је осећао кахо га снага издиже на прсте и шири му шаке, срећу је грдну имао човек у гаћама; тојест није имао срећу у гаћама, него је писац мислио да каже да има срећу човек у гаћама; јер аутор је ипак, благодарећи највише силној мушкој вољи којом располаже у већој количини, ипак успео да удари контру и надвлада животињу у себи; пошто је претходно преко наочара констатовао без грешке да је човек без панталона развијен као колос, и да весло титра у његовим уваженим шапама као најбаналнија чачкалица. Но писац уопште не мисли да се правда. Он само онако каже да га је једино присуство његовог одличног домаћег васпитања натерало да се учтиво насмеши Херкулесу и да му на сличан начин да објашњење. Дакле, може се рећи само због тог несравњивог пишчевог васпитања, а и због још неких ситнијих чињеница у које између осталог спада и сам Херкул, овај има да благодари што тако рећи није био сравњен са црном земљином лоптом. И кад му је Херкулес у дотичним гаћама... Тојест кад му је дотични Херкул у гаћама објаснио заблуду с чамцем и цепаницом; и кад је аутор слинавом марамицом протрљао наочаре и најзад се преко њих уверио у све то, том приликом се толико изненадио да је запрепашћено узвикнуо једно „ох" и лупио се шаком по челу. А тек после тога писац се извинио Херкулу; и уједно га запитао за здравље, ко је, шта је, и да ли ,се неће наћи увређен ако му писац позајми једне старе панталоне на ( зајам; што би човек у гаћама требало да прими уопште без женирања, јер аутор то чини без икакве задње или предње намере; односно из чисте чистијатије љубави човека према свом ближњем, који је стицајем околности у гаћама. Но писац се још више згрануо кад се Херкул насмејао и рекао: — Хвала друже, али ја могу теби да позајмим нове панталоне, ако хоћеш! Ја сам веслач и пошао сам да тренирам! Аутор се узбудио због мало убрзаног реда вожње интимног тона на који је веслач прешао тако рећи уз један замах, без обзира на дужно поштовање према пишчевим годинама. Али је каваљерски прешао и преко тога и запитао веслача у поверењу: да ли случајно зна где би човеку заиста могло да се учини да види једну добру, захвалну, велику, одистинску цепаницу, место чамца? И да му објасни у чему се састоји добро од веслачког спорта? — Еј, човече, — узвикнуо је веслач, па у ком веку ти живиш? — У антидрвеном! — Веслање је, човече, најздравији спорт, челичи мишице, развија плућа на чистом ваздуху и тако даље! И писац је, полако, полако, збиља почео да увиђа користи које један редуцирани чиновник може да има од веслачког спорта; користи које овај веслач није све ни набројао. На пример, човек-веслач увек има врло

Београдске успомене РЕГУЛДЦШ, НИВЕЛДЦИЈД, КДНДЛИЗДЦИЈД

Код нас у Београду, од прв двадесет година па до рата, непрестано се нешто мерило, копало, раскопавало, насипало, спуштала калрдма и опет дизала, и ... једнако се радило, а тај рад, тамо у општини, звао се званичним језиком час регулација, час нивелација, а час канализација. И, као што видите, за свих ових двадесет година копања, ми нити смо били регулисани, нити нивелисани, нити каналисани. Мој комшија газда-Пера назидао је пре неких десетак година једну кућицу која је тада била с лица и равна с улицом. Не прође мало, а ја видох ту кућу у рупи. Не прође Ја још мало а тек видим комшијина кућа на врх једнога брда. Прође затим још године две, а гек његова кућа није више на улици, него дубоко у једној авлији, а кад прође још једна година, а његова кућа избила на другу сасвим супрбтну улицу. Изгледа, Боже ми прости, као да смо ми још пр« странаца измислили куће на точковима, па општина само доведе своје ватрогасие коње, упрегне их, извуче кућу на брдо, или свуче у рупу, или одвуче у авлију, или извуче на улицу. То тако изгледа, али није тако. Ево, како то бива: Ви, например, назидате кућу на линији, коју тм је спштина дала, а чим сте назидали и примили од мајстора кључеве, а ви тек, једно југро, видите, изишао општински инжињер, стао на раскршће, стоварио неке алате, забо неке шарене мотке, развукао кроз целу улицу метарску пантљику и нешто мери. Мери он

САВЕСТАН ЧИКОВНИК

— Господине шефе, овај човек хтео је да неприметно пренесе слона преко границе.

згодну прилику да опере ноге. То је тако звана летња помоћ. А зими такође имамо користи од веслачког спорта. Рецимо да у природној кратковидости место цепанице, коју немамо, исцепамо ноћу клупски чамац, има ту добро пола метра дрва; што све зависи од дисциплине, но руку на срце, најлепши је осмерац с кормиларом. А весла, рецимо, за потпалу. Зато је аутор сместа препливао Саву и отишао у веслачки клуб на коме пише „Београд"; и дао две слике на којима се смеје, да га упишу за веслача осмерца. Паметан је писац. Већ у априлу води рачуна о децембру. Спрема зимницу.

тако од јутра до мрака, па забоде овде и онде кочиће и нестане га. Прође затим три или четири месеца, па онда једно јутро дође други инжињер, повади оне кочиће забодене свде и онде, мери, мери, мери и забада нове кочице на сасвим друга места. Кад прође и трећих три месеца, дође трећи инжињер, повади ове друге кочиће, и побаца их, мери од јутра до мрака и забоде нове кочиће на сасвим друга места. Тада већ падне снег и неколико месеца не појављују се инжињери. А кад гра>+а пролеће, нема више ни оних ксчића, али се зато, једног јутра појаве људи са неким колицима и почне да наноое земљу. Носе они тако земљу носе, носе и насипају улицу. Прво, као оно први снег, заспу тротоаре и олуке; затим опет дође један човек са метарском пантљиком, премери нешто и сутрадан се појави двогубо више колица, те сад већ стану насипзти улицу, као кад снег преко колена падне. Заспу темељ, па онда затворе вам подрумске прозоре, па онда ударе насип све до сокла. Тад дођу калдрмџије и покалдрмишу све то, а ваша кућа, онако красна кућа, постане сад мала, ниска кућица, једва три метра над земљом. Питате за објашњење и Лаже вам се: — То је нивелација. Хукнете, дунете па се помирите са судбином. Ударите у оправку, попнете упазак за један метар, издигните грозоре, отворите нове подрумске прозоре и окрпите кућу, како већ можете и живите у њој мирно и задовољно пуну годину дана. А кад та година паође, појав« се опет на раскршћу општински инжињери. Стоварили неке алате, заболи неке шарзне мотке, развукли кроз целу улицу метарску пантлику и нешто мере. Мере тако од јутра до мрака, а забадеју овде и онде иеке кочиће. После долазе други, и поваде те кочиће, а забадају нове. И тако изређа их се неколико и свако од њих један другомз вади кочиће, а боде све нопе. Па кад оних последњих нестане, кад их поваде деца и направе од њих клисове, тада се једног јутра појаве они људи са колицима и почну копати и односити з^емљу. Носе они земљу, носе, а ваша кућа се постепено издиже. Најпре се појаве стари подрумски прозори, па онда стари тротоар, а копање иде све ниже и ниже, па се тек појави темељ го голцат, те вам кућа изгледа као кад човек остане потпуно обучен, а само панталоне скине Па онда, не остају људи с колицима ни при томе само, терају они и даљв. Копају, копају, копају и даље, копају под темаљ и остављају брежуљак, на који ће се ваша кућа успети. И ваша ку!\а пење се, пење се те, једног дана постане на врх неког брда као соколово гнездо, или још боље, као турске карауле по друмовима. Питате за објашњење и опет вам се каже: — То је нивелација. Хукнете, дунете и опет се помирите са судбичом. Ударите у оправку. Спуштате улазак за три метра, од бившег годрума правите сутерен, и -о хох сутерен, соклове, јер

вам је прва нивелација овлажила кућу како већ мокете и живите у њој мирно и задовољно пуну годину дана. А кад та година прође, појаве се на раскршћу спет општински инжињери. Донесу он« исте алате, забоду оне исте мотке, развуку кроз Цепу улицу метарску пантљику и нешто мере. Мере тако од јутра до мрака и забадају кочиће. Дођу нови инжињери, мере, мере, мере и забоду нове кочиће на сасвим друга места. Дођу трећи, па поваде те кочиће и забоду нове, и најзад дођу четврти па поваде ове и забоду сасвим нове. Тада вам се саопшти, да ваша кућа није више на улици, да улица сад идо другим правцем, према томе ће ваша кућа остати у авлији. Да ви добијете пред кућом толико и толико метара плаца, и да сте дужни у том и том року оградити га. Питате за објашњење и каже вам се: — То је регулација. Ви шта ћете, хукнете, прежалите, што вам кућа, коју сте зидали с лица, није сад више с лица, купите даске и оградите плот и живите у вашој кући из авлије, мирно и задовољно пуну годину дана. А кад та година прође, појава се на раскршћу опет општински инжињери и већ... метарска пантљика... шарена мзтка... кочићи... кочићи... кочићи... кочи^и... На крају крајева вам се саопшти, да вам се онај плац одузима, да ваша кућа излази опет на улицу, али од саме куће имају да са одузму две предње собе с лица, тако да вам остаје кујна, клозет и вешерница. Питате за објашњење и каже вам се: — То је регулац-1ја. Шта ћете, помчрите се! Од кујне направите салу, од нужника канцеларију, од вешернице собу за спавање. Дозидате тамо позади још гдешто и тако се опет лепо и мирно наместите, т е слатко проживите годину дана. Али после годину дана... шарена мотка... кочићи... метарска пантљика... кочићи... опет кочићи и, вама се саопшти да се ова улица у коју гледа в^ша кућа, сасвим затвара и ца ви добивате као авлију припадзјући део улице, али зато улица, која иде за леђима ваше достдашње авлије, пролази сад сасвим крај ваше куКе, тако да сад саша кућа својим леђима, односно клозетом, вешерницом и ку)ном гледа на ону другу улицу. Питате за објашњење и каже ^ам се: — То је регулацчја. Ето тако то иде код нас у Београду годинама и то се зове: регулација и нивелЈција. Али сад настаје треће чудо, а то је канализација. Досад су инжињери баратали око куће и по улицама, али јаој нама кад се сада завуку под кућама нашим, па тамо стану забадати кочиће. Видите како је то добра ствар немати кућу у (Јеограду. Многи од вас на то није ни мислио, али ја јесам боме и, не само што је немам, него ћу се тешко и решити за живота да 1е — стечем.

ударато и иа«чм>

Главни уредник: Светомнр Сто(ановић. Уредник за илустрације: Теодор ДокиК. Власник и издавач: Светомир СтоЈановик. »