Bodljikavo prase

§ро) 1?

рО р " П1 П">лСЕ

Страна 9

— Опростите, господине, мислим да |о неко лре вас сео на ову столицу. ♦♦♦♦:♦ — Казала сам ти толико пута да не фарбаш бркове! каже жена мужу. — Зор се то видиТ — Па дабоме... На врату служавке! Отац: — Знај сине, воту има ствари које ше него новац... Син: —Знам, оче, али се оне купују за новацЦ

♦>»>

да у живреда ви-

— Реците ми, може ли се то тетовирање опрати приликом купан>а1 — Не знам. Још нисам пробао. ❖❖ Судија: — Ви сте оптужени да сте госпођи Мајсторовићки ишчупали пуну шаку косе. Дакле, шта бисте могли рећи у своју одбрану? Оптужени: — Да је коса била важна. Два студента разговарају: — Ах, што имам диван стач Одмах преко пута је музеј и библиотека. — Ја имам још бољи стан. Ту је одмах кафана и заложна банка. Служитељ: Да вам више не сметам, господсне, зар не би било боље да ме пустите да гледзм футбалску утакмицу!

— Свуците кошуљу. — Је ли то жеља, госпођо или заповест! ♦♦ — Ја не знам шта су ти људи урадили, па их стално грдиш и псујеш, рече рођака својој тетки, уседелици. — Нису ми ништа урадили, па зато их баш и мрзим! ❖❖ — Ваша болест је наследна, рече лекар неком цицији. — Мило ми је, докторе: онда рачун пошљите моме оцу!

МОЛТКЕ Маршал Молтке ишао је Једног дана из цркве и срео једног свог познаника. — Да ли сте били у цркви? упитао је познаник. — Да. — Ко је држао проповед? — Стокер. — О чему је говорио? — О греху. — И шта је говорио? — Био је против.

ТАЛИР За време смотре једног пука био је чувени пруски генерал Врангел веома н-езадовољан вежбом својих војника. Он је климнуо главом и позвао једног драгуна пред фронт, а тај је извршио команду тако сјајно, да је Врангел био одушевљен, и дао војнику један талир. »То је било лепо, синко! Ево ти талир! Покажи то исто још једанпут, да други виде како ре то ради." Драгун је поздравио још једанпут. „То је било лоше", викнуо је Врангел, „врати ми талир натраг!"

ХИНДЖпУРГ СЕ НИКАД НЕ УЗРУЈАЗА Једном је Један радознао човек запитао маршала Хинденбурга, шта ради, када је узрујан? — Ја звиждим, изјавио је љубазно маршал. Али овај није био задовољан. — Ја још никада нисам чуо маршала како звижди. Маршал се насмејао и рекао је: — Свакако. Ја се наиме никада не узрујавам.а

— Знате, наша вага је на оправци!_ "V "V — Па ви сте били осуђивзни? — Јесам господине судија, један једини пут пре десет година. — А после тога? — Нисам био осуђиван. — А где сте провели тих десет година? — На робији, господине судија! — А шта би ти био да ни |е било мога мираза? — пита љутито жена мужа? — Био бих слободан човек! одговори овај. ♦«♦♦;♦ — Чиме се занимате? — Продајем чађава стакла за време помрачења сунца.

сбгиЗвои

Један студент одлази антиквару и нуди му на продају кривични закон. — Ја купујем <амо целе библиотеке. — Па да, знам, зато сам и дошао: ово је моја цела библиотека. ❖❖ Јоцић, пред женидбу, признаје саојој будућој ташти да је он човек пргаве нарави и да се лако наљути, често и без разлога. — Буди спокојан, каже му ташта, док сам ја ту, бике раздога. ❖❖ Састала се два друга у кафани и оба пијана. Објашњавају се о нечему, једва су увидели да су оба пијани и један рече другоме: — Знаш, Бранко, ја пијем од жалости што ме је жена оставила. — А ја пијем од жалости што ме жена чека код кућ'е, објасн* Бранко. ❖❖ — Зар се ви опет селите? То стаје, богами, много новаца! — Јок! Још увек мање него да плаћам кирију!

Сшршш Муж: — Ово дете је поави I ђаво!.. Жена: — Није ваљда оц мене наследило тај гадни кзрактер! Муж: — Свакако не! Ти си свој сачувала. ❖❖ — Сутра се женим! Разумеш ли сад зашто морам, да идем у купатило! — Јадни стари пријатељу! Ето, већ постају брачне незгоде. ❖❖

— Немојте још ником говорити да смо се верили. — Рећи ^у само Мици. Она ми је толико пута говорила да никад нећу успети да нађем неку будалу која ће ме узети за жену. ❖❖ Госпа Мара чита оријенталске приче, одједном се окрете своме мужу: — Миле, погледај молим те, како су били страшни људи Арабљани. Читам овде да је један продао своју жену за јахаћег коња. Зар не, ти то не би био У стању? После кратког размишљања он додаде: — Не кажем за »Пакард« али за јахаћег коња не бих! ❖❖ — Како сте могли да кажете да личим на нилског коња? — Ах, извините, заменио сам вас с једним господином на кога много личите... ❖❖ — Чуо сам да су у Америци изумели кошуљу без дугмади. — Па такву кошуљу носим откако сам се оженио-

— Како сте упознали свога другог мужа?.. — Он је мог првог супруга прегазио аутомобилом! ❖❖ У ресторану: — Келнер, ја сам вам тражио младо пиле и старо вино, з ви сте ми донели обратно. ❖❖ — Јесте ли задовољни са вашим новим аутомоб^лом? — Не, ја или он смо узеч нз справци. ❖❖ Лекар: — Држите ли се мсга рецепта: мало јести, мало пити. Болесник: — О, да, особито откад сам добио ваш рачун. ❖❖ — Зашто си узео тако високу жену? — Морао сам. Она ми Је спасла живот. — Како то? — Па рекла ми је да ће ме убити ако је не узмем за жену. ❖❖ — Ваше позориште има добре приходе? — Како се узме: нек»да је сала упола пуна, а некада опет упола празна.

— Нашао сам детелину са чегири листа. — Мора да ти је донела срећу. — Како да не!.. Била је у једном буђелару. ❖❖ — Немогуће ми је да вам дам моју ћерку за жену. Ја јој дајем милион динара мираза, а ви немате ништа до мале платице. — Уверавам вас да ^у се захвалити на томе чим се будем венчао са вашом ћерком. ❖❖ — Види се да је крај месеца. — Зашто? — Па тата се сакрије чим зазвони неко на капији. ❖❖ — Где си био, Љубо? — Код зубног лекара. — Шта ти је извадио? — 300 динара. ❖❖ ❖❖ — Многи људи изгледају интелигентни а уствари су гл/паци. — Надам се да ча мене не мислите кад то кажете. — О, не. Ја сам увек налазио да ви имате интелигентан изглед« —Зар сам се не допадаЈу ове потпетице а ла Луј XV, госпођз. — Не, волела би< нешто ниже, ако иматс Луј <1У нли Луј Х11Н НсИЗЛЕЧИЗ

— Ово |е доадесет пети пут како вам тражим да ми вратите моЈих сто франака. — Ах, тако... То |е ЈубилеЈ! То треба прославити! ПозаЈмите ми двадесет франака да попијем који добар гутљаЈ.

— Вама Је наређено да ником не дозволите да бере цвеКе у парку. — Ја. се тога и придржавам, вли оно је била моја жена, а њој пробаЈте ви да забраиитеН ❖❖ — Шта је естетика? — Наука о лепоме. — Добро, а шта је естетичар? — Леп професор. ♦♦

Вереник: — Уверавам вас, да ћу чинити све што је могућно да изићем у сусрет и најмањим жељама вашо ћерке. ❖❖ — Замисли молимте, онаЈ гад од Јелице прича да се ја ужасно много шминкам. — Пусти Је нека прича? И она би са шминкола да има тако страшну кожу као ти!