Bodljikavo prase
I
Страна 8
БОДЉИКАВО ПРАСЕ
Број 17
Знао им је слабу страну
СПОСОбАН ЈЕ ОН Лондон, марта. — Сада поспв пада Рангуна н губнтка најзночајнијаг двла Бурме Чврчнл јв одрвдио за гувернера тв земл>о гвнерала Александера. Енгласке иовине пишу да је он врло енергичан војсковођа. Као доказ наводе да је одлично организовао повлачен>е из Денкерка. НОВИ ВРХОВНИ ЗАПОВЕДНИК ▲УСТРАЛИЈЕ СиднеЈ, марта. — Пошто Је побегао у Аустралију м оставио на цедилу своје војникв у тврђави Кораџидор на Филипинима, амерички генерал Мвк Артур постас је врховнм заповадник оружаиих снага Аустралијв. — Ја Ку бранити Аустралију, изјавио је Мак Артур, као што сам бранмо м Филипине до послвдљвг даха, то јеет док не буде чврсто за мене м моју породиц». ДВА РАСПОЛОЖЕЊА Вашиигток, марта. — На банкету прире^еном од страме Рузвелта, присустаовалм су Литвино«. његов друг Халифакс и Халифаксов кинескм друг Сум. На овом банкету одржан је надгробмм гоаор Холандсној Индијм, свставл>ен са великом реторском вештииом, мз којег избмја у отменом тону кукњава, дрека и преклммме м ломок Рузвелту. Рузвалтов одгоеор је гтгвсио: — Господо, ја вас н овом прмликом уверавам да ку вам дати •фикасну помоК, па ако баш хокете м — лисмену. После ове конференције, доммнирају два расположења, једно је горко — кисвлог укуса, а оптимистичко је, док је друго следум>аво, али песимистичко.
Засенуло му очи
ЕЛЕОНОРА: — Рекла сам ја тебм, Франклмне, да не гледаш у ово сунце без црних наочара.
Последње вести
СТЕВАН СРЕМАЦ И НАЈЈАЧИ БАК У РАЗРЕДУ Покојни Стеван Сремац, као професор реалке, уЦе једног дана у четвртм разред да одржи час. Поред све вол>е није могао ништа да ради, јер је у петом разреду билв толика граја да његово предаввње нису могли ђаци да чују. Сремац посла једног у пети разред: — Иди и реци оним магарцима у петом разреду да не галаме. Учвник оде м однесе поруку својим старијим друговима. Али се из учионице петог разреда још уаек чула граја. Сремца то наљути и он оде сам у пети разред. Бука одједном простаде и сви скочише на ноге. — Ко је најјачи мађу вама1 упита Сремац. Сви погледаше у једног стаси-
Слина без речи
Ц2
тог Чачанина, који јв седво у последњој клупи. — Кажу да сам ја најјачи! рече овај снебивајући се. — Изиђи. Када Чачанин стаде поред Сремца, овај му одвали једну добру шамарчину. — Ево теби, рече му Сремац, а ти се сада разрачунавај са осталима. ДА БИ СЕ ИЗБЕГАО НЕПРИЈАТНИ ДЕМАНТИ У једну редакцију уладе један човек и још с врата поче да виче: — Данас сте објавили моју смрт. Молим вас да то демантујете одмах. Уредник локалне хронике га прими и најучтивије му објасни: — То је немогуКно што ви тражите, наше новине никад ништа не демантују, што једном објаве. Али Ку вам предложити један други аранжман: у наредном броју листа донекемо ваше име у рубрици »новорођених«. МОДА У АМЕРИЦИ Џон и Реџиналд заљубљени су до ушију у мис Мери Тајлор. Обојицо су хтели цело вече да нграју с и>ом, па су се око тога и посвађали. Пале су увреде, и они, као прави Јенки, решише да оперу част једним бокс-мечем. Одоше у засебну собу и борба отпоче. У шестој рунди Реџиналд је био нокаутиран. Џон брзо дотера своје одело у ред и победоносно уђе у салу. Међутим, мис Мери нсстало је. После дугог времена Џон је пронађе у дну сале у друштву наког џентлмена.
— Јесте ли видели како сам брзо свршио с њим? обрлти се он девојци. — Не, одговори наивно Мери. За то време сам играла румбу са мистер Асторо^л, он дивно игра. Сада смо се баш верили. НАЈВЕТтА ВЕШТИНА Два сељака иа вашвру посматрају циркуску претставу. — Ала изводе, киша их убила, вели један. — Није то никаква вештина, мрзовољно каже други. — Како, брате, да није вештина? — Тако лепо. Вештина је да прогуташ артијицу, па да добијеш признаницу о плаћеној порези. ДУХОВИТО ПИТАЊЕ — Прва помоћ, која се указуЈе смрзнутоме, јесте трљање снегом. — Добро зими, али шта да се ради у лето кад нема снега? ОПРАВДАЊЕ Ловац: — Сирота животињица! Жао ми је што сам је убио. Пријатељ: — Не секирај се, драги пријатељу, то ниси намерно урадио. ЊЕНА СНАГА — Мога мужа одвикла сам од пушења. — За то је свакако од његове стране била потребна велика морална снага... — Од њега морална. а од мене физичка. ЗБОГ ЊЕ — У реду, друже, дођи к ме«и у недељу, би^е паметних и интелигентних људи. — О, драги мој, ја не долазим због интвлигентних људи, ја долазим због тебе! У ШКОЛИ — Ко је била Катарина Велика? — Грета Гарбо! ЈЕДИНИ ЛЕК — Госпођице, вама није ништа, али сте ви у оним годинама, када девојка треба да се уда... — Али, господине докторе, ја сам удата жена! — Тако, онда се разведито! ИЗЛЕЧИО ГА ЗА УВЕК — Јако сам вам захвалан, господине докторе, на труду. — Па ја вас никада нисам лечио. — Не, али сте лечили мог стрица, кога сам ја наследиз. НИЈЕ НИ ОН НАИВАН — Ре^и ку баба-роги да ниси био добар! — А ја ћу ре^и извршиоцу да си мамин накит сакрио код бабе! г џ%
§%,
— Спасени смо, ено једног о-1 — Дођавола, то је наше ( встрва! ] стрво!