Bodljikavo prase

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 26

Равајло - сигурација

КОМУНАЛНИ ПРОБЛЕМИ БЕОГРАДСКА ОПШТИНА ОТВОРИЛА ЈЕ ПАРФИМЕРИЈСКУ РАДЊУ „АНГРО" Услед нвсташмцв оригинвлних парисккх и хопивудскмх парфвмв, а да 6и удоаољила првфињвним укусима бвоградских дама, бвоградска општина отаорила јв ма предлог и у режији свог Социјалног отсека на „Пиониору" »влику парфимеријску рад^у али само м гросисте. Мирис који св на „ГТмоииру" фабрикује, по свом о/меном састаау иадмашио јв све до сада познате марке. Нија ни Шипр, ни Мимом, а нијв нм Рва д' ор, него јв слмчан „Кекл' флвру" јер је и он мсфабрикован од више цввтом: купуса, лука и кромпира. Пошто јв Соцмјалии отсек имао на стоааришту седам-осам »агона овога вртикло, иамењеног м народне ресторане, а нијв могао да га пласира на београдској пијаци, јер није била никаква потражња, то јв нвкоме из отсвка пала среКна идеја да се ова миачв ником нвпотребиа количииа зеља пусти да иструнв и тако јако „замиришв" да је на „Пиоииру" настала права ларфемска атмосфере. На надлежном месту у београдској општини, поводом овог случаја, мишљења су подегдема: једни мисле да је на^вно згодно решењв да се отарасе баласта и бригв, дру^и, пак, да је по среди обичаи јавашлук, треКи нв мисле мишта, а четврти резонују: — Врло важно)

НОВА ОГРЕВНА ЦЕНТРАЛА Од јуче, 10 април огрев и то• плоту грађанима делиКе бвсплатно свакога дана од 7 ујутру до 7 часова уввче, нова огревна централа која се налази на сунцу. Једина је незгода код овога огрева што није угодаи за кување. ДА ГА НЕ УДАРИ КАПЉА — ВеК сам оздравио, господине докторе, па вас молим да ми пошаљете рачун за ваш хонорар. — Нека, има времена! ПослаКу вам рачун кад сасвим будете оздравили, јер би вам узбуђење могло и нашкодити!... КАД ЈЕ ПОЛИЦАЈАЦ ПСИХОЛОГ — Како је полиција могла да га позна, кад је био прерушен у жену. — Проста ствар. Прошао је поред једнв помодне радње, а није св зоуставио пред излогом.

ШТА БИСТЕ ВИ ХТЕЛИ У трамвају св јвдан путник обраКа другоме: — Мммммолим вввас гггде јјја Каалллемегдан? Путник, коме је било намењено питање, окрвте леђа и загледа св кроз прозор. Други путник се обрати ономе што је питао: — Друга станица, господине... — Ххххввааллла ллелепо, заблагодари странац и сиђе када је дошла друга станица. Тада се онај што је странца упутио обрати ономе што није хтео да одговори. — А зашто, молим -вас, не одговористе човеку, кад вас лепо пита? — Дадада ли ббиисте ххтетели дда се ммми попопобијемо — одговори овај љутито.

Гкоми ^иЈА рдвајло приплзите МАЛО НА ДЕТЕ, МИ ОЛОСМО МАло;^Биоскоп , —-

ЗАД0В0ЉНИ ДРЕСЕР

МАЛИ МИРКО КОД ЗУБНОГ ЛЕКАРА Отац: Како ја било код зубног лекара? Мирко: Дивно. Лепо сам се забављао. Отац: Зар ниси плакао? Мирко: Нисам. Отац: Ево ти, онда, десет динара... А сад ми лепо причај шта је радио чика доктор. Мирко: Извадио је Верици два зуба. ШКОТЛАНЂАНИН У БЕРБЕРНИЦИ Шкотланђанин Мак Лајн ушао је у фризерску радњу, скинуо шешир и мантил и оео на столицу. Фризерски мајстор га је упитао: — Шта жели господих? Да се шиша? Да пере главу? Можда да се брије, маникира или педикира? — Радита шта хоКете, одговорио је Мак Лајн, али вам више од десет пенија не дам.

НА МАТУРИ Кандидат на матури полаже усменв испитв и усред испитивања збуни се па ни да макне. — Није то ништа, теши га професор. Знајта да човек може да буде поштен и без науке. МладиК разумеде смисао професорових речи, поцрвене, дохвати капу, пође вратима и реч»: — И обратно, господинв професоре. ЦЈТАМПАРСКЕ ГРЕШКЕ На улици (удици) је ухватио велику рибу, Овај коњ је врло добра рага (раса). Лепа Јелена дошла је код Париза (Париса) и ту се настанила. Лудвк (будак) па у крчерину.

НАЈБОЉЕ УСПЕВА Агрономи су утврдили, да на нашој земљи и поднебљу, од свих култура које се гаје, најбоље успева лаж. Код ове културе је најважније да њој није потрвбно ни риљање ни ококпавање, ееК само сетва, Зато сви они који се баве гајењем ове културв једу хлеба без мотике.

НАЈСИГУРНИЈЕ ПЕЦАЊЕ Утврђено је да су најбољи пецароши и жицароши — црноберзијанци. И кад су реке залеђене они увек понекога упецају. Од ових риба најчешКе падају сомови и када не би било ове врств риба, вероватно би нестало и пецароша. ГДЕ ЈЕ Г. ДИРЕКТОР1 Директорова жена долази по подне у канцеларију. — Где је мој муж? — запита приправника. — Не знам, госпођо. — Можда госпођица секретарица зна? — Сигурно, јер су заједно отишли из канцелаои!*.