Bodljikavo prase

Уредништво и Администрација Бооград, Јаишићева 4-а/И ПРИМЕРАК 2.— ДИНАРА Претплату прима „Преса" за продају новина и часописа, Београд, Влајковићева 8. Претплата, тромесечно 20.— дин., полугодишње 40.—, годишње 80 динара.

Л9ШТАРИНА ПЛ^ЕНА У. Г.ОТОВХ

ЕЛЕОНОРИНА СТРАНКА

НЕ ЗНА ШТА ЋЕ ПРЕ._ Лондон, маја. — Лорд Винстер, парламентарни државни секретар адмиралитета изјавио је: — Корен свег зла лежи у томе, што енглеска морнарица и енглеско трговачко бродовл.е имају сувише много задатака, а сувише мало бродова. Наша морнарица не зна шта *>е пре од силног посла, да ли да спасава генерале и адмирале? Да ли да евакуише војнике? Да ли грађанство? УОБИЧАЈЕНА СТВАР Лондон, маја. — Поводом кријумчарења оружја у Гетебургу у Шведској, од стране британских чиновнико посланства и конзулата, изјавио је државни секретар министарства спол>них послова: — Не рВзумем, зашто се Шведска јавност чуди, буни и толико гнуша, кад је ово сасвим проста ствар. Па и најмање дете зна, да је кријумчарење оружја и експлозива и сличне ствари код наших дипломатских чиновника уобичајено. То није ништа ново. ЈЕВРЕЈСКА ПОСЛА Лондон, маја. — Један од најистакнутијих вођа америчких циониста, рабин Силбер, допутовао је ових дана у Лондон. Приликом доласка, он је изјавио да је цил, његовог доласка образовање једне јеврејске легије. — Ми јевреји из Америме, спремни смо, изјавио је рабин Силбре — да се боримо заједно с вама, ако не до последњег човека, а оно бар до последњег долара, који ^емо вам дати под „скромним" интересом. ОПЕТ САВЕТОВАЊЕ Вашингтон, маја. — Заједно са Маршалом и Хопкинсом дошао је у Вашингтон и енглески адмирал сер Дидлеј Паунд, да ое саветују о положају који је настао услед борбе на Атлантику. — Ако Немци продуже, да нам овако брзо потапају наше бродове, више не+\емо морати да се бринемо, нити да се савфтујемо, изјавио је Хопкинс. РОДОЉУБИВИ ОТАЦ „Дејли Телеграф" јавља да је ген«рал сер Алах Џон Хентер извршио самоубиство. Када је чуо да се његова два сина налазе на најопаснијем делу фронта, и то један у Либији а други у Бурми, покојни генерал, пошто није могао да спаее своје синове тј. да их ослободи од војних обавеза, извршио је самоубиство. Нема шта, храбар генерал. ИЗЛАЗИ СУБОГОМ

Вашингтон, маја. — Госпођв Рузвелт решила је да оснује своју сопствену странку. Она има свој програм, који се не слаже са програмом часног мужа. Већ је избио први сукоб између супружника. То је скандал морске змије. Елеонора са својом јеврејском пријатељицом г-ђом Липман тражи да се граде бродови звани „морска змија", чију је изградњу Рузвелт забранио, због непрактичности. Како ли је јадном Рузвелту, кад ето и његова жена води опозицију против њега. Г ОБИЧАЈ АМЕРИКЕ Ових дана, у Вашингтону, Рузвелт се труди да нађе неко згодно име за овај по њега катастрофалан рат. Мак Артур, на Пацифику, казне да би анкета: „Да ли је Мак Артур дорастао Вавелу" била кориснија. НИЈЕ НАМ ДО ЗАБАВЕ.„ Њујорк, маја. — Чувена Метрополитен Опера затворена је оових дана, јер нема посетилаца. — Море, ко ће да иде сад да слуша опере, изјавио је један стални посетилац МетрополитенОпере. У овом гадном времену по нас, није нам уопште до забаве. | ЛАКНУЛО МИ._ Вашингтон, маја. — Са званичне стране саопштено је да Нова Зеландија не потпада под Мак Артурову војну команду. Како се даље сазнаје у Новој Зеландији је свима лакнуло по-1 сле ове кратке вести, јер сасвим разумљиво и њима се још живи. ЧУДО Токио, маја. — Према једној вести „Гамиури Шимбуна" рањен је генерал Вавел приликом напада јапанских авиона на један енглески ееродром. У Токиу је поводом ове вести настало велико запрепашћење. Јер то је право чудо, да генерал Вавел није стигао на време да побегне, пре него што се напад десио. МАНИТЕ ВИ ТО_ Лондон, маја. — Америчка Јавност је тражила стварање новог фронта од стране Енглеза на западној обали Европе. Черчил је водовом овога изјавио: — Море, маните ви то. О тај смо орах, ми век двапута поломили зубе. Друге доживљаје Сент-Назера и Булоња, на желимо ни вама.

НА ДАЛЕКОМ ИСТОНУ

— Слушај, Џоне, аио оаај прессче дрво на коме седимо, мораЂемо да пређемо у напад... Још неколко само дана...

Још неколко само дана па *е оркан да заху|и У ваздуху, на истоку, оећ потмуло борба бруји. И кад прве муње сену, кад се колос напред крене Попрскаће на истоку сви бункери, тврде стене. И када се сврши битка, и црвени медвед клоне И Енглеска трула лађа убрзо ће да потоне. ♦ „Четрдесет Друга" дође а њима |ош горе иде И што време даље иде, све им више леђа бриде. Копном, морем и вздухом, свуд их бије осовина

На, бојишту свуда ћуте или беже као стрина. Ал' зато им пропаганда неуморно шаље претње Негде њима смета зима, негде опет време летње. У свакоме подухвату противник је њихов бржи А они се кочопере: ко *>е дуже да издржи! Ко је с' њима у рат крено, пропао је баш улудо Ствар тог кобног ортаклука може спасти само — чудо. И уколико дуже траје, за немо^не биће гора Енглези се увек само преко туђих леђа боре.