Bodljikavo prase

*.« Равајло нвкад и сад

тањир

ДОБРА СУПА Госпођа даје просјаку супв, — Јеста ли сами кували ову супу, госпођо? — пита просјак. — Да, а зашто ме то питаш? — Имате среКу што сам само просјак, а не ваш муж.

— Овог снешка мора ца |е направио иекн отмен дечак. Уместо метле држи у руцм апарат за усисавање прашине.

НЕ ЧУДИТЕ СЕ... — Када те ујутру позовем, одмах ДОђи да ме пробудиш! — Чудновато, не могу право стајати, а попио сам само литвр вина и то максимираног. Један младожења је изјавио да он не купује мачку у џаку. Хоће да види своју невесту у костиму за купање. Пазитељи се тешко одлучују, али ипак пошто је то добра партија пристану. Невеста је обукла купаћи костим. . Младожења пет минута замишљено гледа девојку и на крају рече: — Не могу је узети, не свиђа ми се њен нос. ШТАМПАРСКЕ ГРЕШКЕ 1) Ситнин брзим корацима отишла је до врага (врата). 2) Зар ие би могли о некој бољој тами (теми) да говорите. 3) Извините, мене то не занима, знате Ја сам чамац (самац). 4) Покажите г. инжењеру Костићу ваш длан (план) па Лемо видети да ли је остварљиво. 5) Њих двоје, лепо су се провели на слами (слави). 6) Ко брзо лаје (даје) двапут маје (даје). 7) Ум царује а спага (снага кладе каља (ваља). 8) Не пада Ивер далеко од младе (кладе).

ОПАСНА ВЕРЕНИЦА Током целог свог живота, наш велики комедиограф Милован ГлишиК, најрадије се дружио са омладином. За време свог боравка, једне зимв у Дубровнику, Глишић се веома обрадовао сусрету са једним младим вереничким паром из Србије и одмах позвао да га обоје, по ручку посете. Да би штимунг код старог «есељака био потпун младиК је у посету понео н своЈу гитару иа коју је, уз песму, одлично е»мрао. Његова вереница, по природи живахна и умиљата, али мало припроста Нишлика, радовала се такође овој првој посети староме књижевнику. ГлишиК иако самац, трудмо Се | да их лепо угости, и це/16 по подне протекло је брзо у веселом расположењу. Када су колачи, смокве и мандарине биле веК на измаку, ГлишиК замоли девојку да примакне самовар и спреми чај за све тројо. — За вас двојицу могу, али за мене не, јер сам малочас у сласт појела три мандолино (миелеКи на мандарине) рече девојка. — Охо, уозбиљи се ГлишиК па тобоже забринуто шапну младоме пријатељу: Припази и причувај боље ти ову твоју гитару, |ер када ова твоја изабраница може да прогута три мандолине у слает, онда ће бога ми, као од шале смазати и ову гитару.

ИЗ СКАДАРЛИСКИХ НОТ.И Чича Илија м стари господин (Милорад ГавриловиК) врло радо и често, прирвђивали су један другоме раане »чикарме«. ЧичаИлија нарочито, смишљао је многобројнв згоде и незгоде и приписивао их, на убедљив начии, староме господину. За столом код »Два јеленак једне ноКи, међу књижааницима и позоришним »етеранима, расправљало се веома живо и оабиљно о љубаам. — Веђујеш ли ти, Чича у љубаа иа праи поглед?упитаГаарилоаиК. — Кад тебе аидим, не аерујем. Међутим ти, кад год изјааљујеш љубав неко| гимназијалки и док она од стида и срамоте

СКРОМНА ЖЕЉА

— Какву фризнру жели господин! — Ако можете — од косс.

криЈе очи са немецку грвматику, — ти, ни мање нм више одмах поверујеш да се то код ње разбуктала љубаа на праи поглед. — Чичијада! ЧичиЈада! рече готоао љутито уаек доетојанстаени етари господин м уКутв док се »а столом осу громки смвх. ЛАКОНИЗАМ ЛАЗЕ КОСТИТ>А Једна свдамнавстогодишња девојка аапита Лазу КостиКа, који Јв тада био у тридесетим годинама: — Када етв ви почвли пеаати? — Ја? Хм. Онда кад ете ви почели плакати. ПРИ1АТЕЉСКА ШАЛА Песиик Л. Каетвли био је аелики шаљивџиЈв, и имво је једног гријатсља коЈи се нимело није разликовао од њега. Једнога дана Прмјатељ крену ча пут. По доласку у одређено место, он упути пеенику на његов трошак следеКи телеграм: „Стигео среКно, осеКам се добро". Сутрадан, по ручку, песникоаог пријлтеља потражи у хотелу поштар м предаде му један тежак пакет, за који јв морао да плати подвозне трошкове. Исплатившн потроб"у суму. он отаори пакет и у њему нађе само јеЛвн поввКи Кпмен. поред кога је рвжа^а цедуља са овим читко чспиелним рвчима: „Ппчмившч твој твлеграм у коме ј"вљчш л» еи еовКчо стигао, п8о ми је овгј кемон са ерца".

На (езику мвд и мпеко. Кад га узмеш ђубре неко, А од златв ипак скупље. Код сиротог слабо цмма Док код гвздв уввк мма. Швреио |е, алм шупље. (всдеЈ внсЈћ) ДОБРО ПИТАЊЕ

— А да ли вам долазе глупаци да гледају оно што сликате!

МАЛИ ОГЛАСИ Купио бих цво тркачки прибор потребан једном дугопругвшу, по најповољнмјој цени. Молим да се са понудама пожури, пошто сваког часа, могу бити приморан да трчим и без њега. — Гвнерел Очинлек. Добар математмчар, коЈм Ке бити у стању да израчуна изгуб' лену тонажу бродова као м ко; личину уништеног материјала на ■ истима. У обзир долази само љу| ди јаких живаца. Помудв слати ' ммнистру морнарице, Ноксу.

ЧАС БВЛЕТВ, ХУМОРА И ПЕСМЕ Сутрз, у нед9л»у, 10 маја, у 10,30 часова пре подне ХУМОРИСТИЧКО ПОЗОРИШТЕ „БОДЉИНАВО П Р А С Е" одржаНе ПРЕТСТАВУ НА НОЛАРЧЕВОМ УНИВЕРЗИТЕТУ Са новим и одабраним програмом Учествују госпође: Ирз ВвсНЈкввв, Вврв Костн^, Вера Коеошеви^, Цоиа Прпи^Нешнћ, Вера Петрнк, Мнла Ерцеговнк. Господа: Јован Таннк, Мнлош Рнстнћ, Дца ЦветковнЈ., Јован Стефановик-Курсула, Пца ЂорЂевн*, Жарно Мнтровик н Дленсандар Марннновнћ

МАЛИ ПЕРИЦА СЕ ПИТА — Да ли „тврдоглави чозек" има тако тврду главу ла би могао њоме камење да разбија? — Да ли је „жицар" човек нлправљен од жице? — Да ли је „Канадске петорке" донела на свет једна рода или њих пет? — Какво то уво има човек, који може да чује „како трава расте?" — Зашто се „слепом црев$" не ставе наочаре да боље види?

Главни уредник: Светомир СтоЈановиК. Уредник за илустрације: Теодор Доки'. Влесимк и нЈДавач: Сввтомир Сто|ансзиК. Телефон рвдакциЈв: 25-592. Штампа: Штампарија „ЛУЧ",

. ; ' .. Х>' >7 \