Bodljikavo prase
/ 4 \ Врој 28 БОДЉИНАВО ПРАСЕ Страна 5
ШУБЕРТ И ЛИМУНАДА Шубврт јв имао префињвну уметничку душу и увак — еуво грло. Због те сталне жеђи етра-. дало је и>егово здравље и лекар, иначв и>егов добар пријател> и велики л.убител> музике, нвредио му је да не напушта собу и звбранио му је алкохолна пића, Првпоручио му је, међутим, лимунаду. После нвдељу дана Шу> берта опет посети лакар. Чим ј.е извршио своју лекарску дужност, у њему са јави уметник и он замоли Шуберта да му отсвира на)новије композиције. Шуберт се радо одазва и поче да свира. — Забога, шта сте то компоновали? — прекиде га лекар. То
није достојно вае. Тако неинтересантне, досадне и бл>ута»е етвари нисам још никада чуо. — Имате право, одговори Шуберт, Композиције су ми збиља бљутаве, али шта сам друго могао да створим, када сте ми прчпоручили да пијем само лимунаду? — С иојом еи ти оно пспом дамом био у биоскопу! Да то није била твоја жена) — Јесте, Само јоЈ о томе ништа не говори.
СВАКО НА СВОЈУ Александар Дима Отац, зарадио је милионе на својим многоброј ним делима и све је профућкао. У етарости би можда пао у најве^у беду, да му се ни)е иашсо при руци његоз )единац, Алвксендар Дима Син. Говорећи о своме оцу у једном друштву, као и о томе да га он помаже, Дима Син је рекао: — То Је мо) еин, којег сам добхо кад сам био мали!
ЦАР И БИСКУП Луј XIV волео је да разговара са бискупом Босијеом, који Је био сјајан проповедник. Нарочито би уживго кад би успео да му постави кеко тешко питање, коЈе би бискупа довело у забуну. Једанпут му је поставио овакво питвње;
— Шга мислите, да ли човак као иришћаним смв да посећује позоришта? Босије је слегнуо раменима и одговорио: — Сире, има дост« разлога ко|и говоре против тога, али још вишв примера за то. РАЗЛИКА Нинон дв Ланкло, славна куртизана, говорила |в у једном друштву о љубави, тврдећи да ]е то |едини смисао живота. Један филозоф, коЈи је е прчзиром спушао њене речи, примети: — Ужасно је та мислити стално и Једино на љуЗав, и то ону животињску, Згр вас ништ« друо не привлачи? Знате ли ви да чак и животиње на љубав мисле једанпут годишњв? — Дв, вли зато су оне животиње! одговори Нинон.
СВЕДОК Композитора „Веселе удовице" Франца Лехара позову на суд као »ештака, У спору еу била два музичара, који су св узајамно оптуживали за крађу музичких мотива, Претрес )в био веома жив и окупило св много више публике него што би је било на првмијерама ови* композитора. После дугог испитивања и еаелушавања, првтседник позва у дворану ЈТехара. С напрегнутом пажњом сви присутни пратили су одмерене кораке мвјстора ко|и треба дв каже меродввну реч. — Господине Лехаре, обрвти ее претседник, вама је познат предмот због кога смо ми овде. Будите љубазни и рвЦИТв МИ ко је овим композицијама оштвђвн? — Офенбах! одговори Лехар. ШТРАУСОВО ПОРАВНАЊВ Један пријатељ жалио ев Јохвну Штраусу, композитору м Слв» пог миша" на нвслогу у свом браку. — Шта квш, рвкао му )а Штрауе. У браку мораЈу муж и жвна јед. но другом да излазе у суерет. Код менв је, на примар уввк сввђа због ручка, Ја хо^у дз ручам у два, а моја жена у дванаест и онда јвдемо у једвн евт — пв се љутимо обој«.
Радост
Господин Паја иде св ствнице, ведар и задовољан. — Откуд, Пајо? — питв Пера. — Ста ствнице. Испрвтио сам ташту. — Добро, а зашто су ти рукв тако гаравв? —. Миловао сам локомотиву, одговори Паја. Пресуда — Нвшто сте ми познати, коже претседник суда оптужвном. Да вас нисам негде раниЈв виД*о? — Јеств, гоеподинв еудиЈа, јв сем ввшоЈ гоепођи давао чаеове из певања. — Ах, сад се се^ам. Десет година робије.
Прва брачна ноћ у Америци
— Извини драга, зар ти твоја мама ниЈе нншта рекла ? — Да, рекла ми Је: »НемоЈ да се узбуђуЈеш н понашаЈ се као да см са неким другим а не с твојим мужем.
Вереница Мица и Милан су се ту скоро верили. — Још нешто да те питам, Милвне, каже Мица. ХоЈ^вш ли да ми допустиш да и даље задржим своЈе звпоелење у канцеларији? — Па разуме св, одговори Милан. Бар Једно од нас двоје мора да ради. Од чега бисмо иначе живели? Муж аутомобилиста — Је ли ваш муж писао са свог великог аутомобилског излета? — Да. Двапут. Једанпут из полиције, други пут из болнице. Сумњиза посла — Мени се, жено, чини да је ова наша нове куварица у сродству св бившом. — По чему то судиш? — По томе што Је онвј жвндар са угла и њо) брат од тетке.
— Код вае сам, гоепођо, уетановио ману срца, јаку нервозу и поремеђаје у стомаку... Колико вам је година! — Триде:ет две... — Е онда патите |ош од Једне болести: имате слабо памћање.
Обрадовала га са приновом Једног недељног лепог јутра обеси женв мужу руке око врата. Њено лицв сјвло је од задовољствв. — Ти, дреги мој1 — Јв, имаш нешто да ми кажеш? — Да, ускоро, бићемо у троје! Муж са зачуђеним лицем погледа је сав радостан: — Ти, драга моЈа, збиља? Како евм ервћвн! Квдв? —. Зв д&е недеље! Муж се љутну: — И ти ми сеопштаввш тек двнас? Млада жена смејалв се: ' — Па и ја еам то тек данвс свзналај — Шта? И ти? Тек данас? Да добијемо дете? Жена га погл.еда: — Ко говори о детету? Мојв мајка се ргставила и пресељава се код нас! — Ах, штета што и ми немамо удату 1нерку1
На брзу брзину
— Неколико рзчи нзговорене над главом и венчање |е готово, — Јест, а неколико речи у сну мзговзрених и и развзд |з готов!