Bodljikavo prase

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 2.

ДЕЧЈЕ УЖИВАЊЕ — Но, децо, има већ читав сат како стојите овде крај тарабе. Шта хоћете? — Ништа, чекамо да видимо кад се прекине конопац, да онај чика падне на земљу. ♦♦ Учитељ: — Зашто се пилики легу из јаја? Мали Перица: — Зато што се плаше да их људи не скувају заједно с јајима. ♦♦ Жена: — Била сам код лекара. Морала сам да покажем језик. Лекар ми је преписао лек за јачање. Муж: — Свети Боже, ваљда није то за твој језик. ♦♦ . — Проклети трамваји! Никад места да човек седне. — Па ти седиш, тата. — Да, али твоја сирота мајка мора да стоји. ♦♦ Проналазач: — Шта мислиш, да ли ће ЈовановиК хтети да ми откупи патент? Пријатељ: — Боже сачуеај! Он је толико глуп да ништа не разуме. Проналазач: — Па ја таквог и тражим. ♦♦

— Дај ми, млмице, десет динара да дам једној старој жени. — Где је она? — Ено је на биоскопској каси1 ♦♦ — Лако је МарковиКу, кад је образован. — Мислиш зато што би могао да нађе, кад би хтео да ради? — Не, него зато што уме да каже „Паре или животГ на дванаест језика. ♦♦ Лекар: — Дуже од месец дана нисте долазили! Где сте били? Пацијент: — Био сам болестан. ♦♦ — Јуче ми је, Вера рекла да је за њено рођење везана нека тајна... — Да, тајна датума. ♦♦ Лекар: — Ви сте ужасно кратковиди! Чиме се бавите? Пацијент: — Ја сам астроном. ♦♦ Она: — Ако хо^еш да освојиш мога тату, мораш с њим да играш често карата и да губиш у игри. Ако те понекад срећа служи ти варај у игри. . . Он: — То није потребно, јер твој тата веК вара. ♦♦ — Ми лекари имамо врпо много непријатеља на овоме свету. — Да, да, само још више на ономе. ♦♦ — Како си положио испит? — На општи захтев морам да га поновим. ♦♦ Веки намештеник затражи аконто. Чуди се директор: — Коме дајете паре? Барем ви нисте ожењени! — Управо зато, господине директоре. Ожењен човек издржава само једну жену, а неожењен њих више...

— Немојте да се трудите, ја ћу сам Јабуке узабратм!

Он: — Госпођице, не одбијајте ме... Волим вас бекрајно!... За вас бих био у стању да одем на крај света, у срце џунгле и да се ухватим у коштац са најопаснијом звери!.. Она (обарајуКи очи): — Па... обратите се мојој мајци... ♦♦ — Забога, господине професоре, сели сте на мога пса. — Не смета, милостива, ја и оноко не волим псе.

Старија дама на једном концерту, пита своју познаницу: — Ко је овај господин, који је молочас рекао за мене да сам веома интересантна? — Антиквар ЂорђевиК. ♦♦ Отац: — Сине, учи марљиво, јер оно што једном научиш нико ти никада не може отети. Син: — А још мање оно што не научим.

— Твој переник је лекар! А да лм )е и богат! — Ваљда не мислиш да се удајем за њега из здравствеимх разлога!

— Умирем од досаде. Не знам шта да радим. — Зашто не читаш) То |е најбоља разонода. — Читала бих, али немам шта. Прочитала сам све књиге из библиотеке мога мужа. — Па... нађи онда другог мужа.

— Зашто си раскинуо веридбу са Цајом? — Зашто што ми је рекла да сам идиот. — Заиста? — Да. Рекла ми је да се у свакој породици нађе по један идиот. — Па то није увреда!.. — Да, али ти заборављаш да сам јединац. ♦♦ — Забога, што си тако изгребан? Који магарац те брије? — Бријем се сам. ♦♦ ♦♦ Жена: — Где си купио овог шарана? Муж: — Како купио! Упецао сам га. Жена: — Онда, молим те, иди чешке на пецање и гледај да увек упецаш рибу с извађеном утробом да не морам ја да се мучим. ♦♦ — Куда гледате? — У Дунав. — Није ово Дунав, ово ,'е Сава. — Извините, ја сам врло кратковид. ♦♦ Учитељ: — Перо, који св зуби код човека јављају последњи? Перица: — Вештачки гослодиие професоре.

Модерни Адам

— Да пи си већ чула да се Јелица верила! — Шта. Зар је могуће! А за кога! — Кажу за неког свог познаника из детињства. — Дакле, значи за неког старијег господина.

у путујућем позоришту Глумац: Дајте ми који динар да купим сапун. Треба да скинем црну шминку. Директор: Није потребно. Сутра увече опет играмо „Отела". кад се даме интернационализирају — Перице, где Је Јава! — Она је сада у Јапану. ♦♦ — Говорите ли ви у сну? — Не знам, господине докторе... — Е, у будуке припезите на то, па ми јавите... ♦♦ Жема (у свМјм е мужем); Бедниче, кад само помислим да сам теби за љубав постала поштена жена!