Bodljikavo prase

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 33

.-Шћ

вмеЉе

Заљубљени лекар

Антипатична Урсула Граблеј

— Госпођо опомнњем нс да ће печење бнти *рао делмкатно, »рло дуго м »рло пепо...

У једном купеу брзог воза Берлин—Лајпциг, један наметљиаи господин покушава безусгтешно да започне разговор са дамом која је седела насупрот њему. Како је приликом прегледа карата аидео да и она иде до Лајпцига, то му паде једна одлична идеја напамет. У новинама је читао како то вече треба у лајпцишком државном позоришту да гостује чувена драмска уметница и филмска глумица Урзула Граблеј, и он предложи непознатој дами да увече заједно оду да је виде. — Знате, поче ои, мени је она као жена врло антипатична, али у ваимм дивном друштву би ипак могао да је поднесем на бини. Дакле, госпођице или госпо^о, приста»ете ли да се на^емо у позооишту? Она се насмеја и праи пут проговори: — Пристајем! НаКи кемо се четврт сата пре почетка у фоајеу, зар не? — Ах, немате појма колико ме усре^ујете, дочека он сав радостан њен одговор. Само, извините што сам тако слободаи, молио бих аас ипак да ми кажете ваше дивно име? — Урзула Граблвј, гласио је кратак одговор.

Ратне последице

— Јеси ли ове године имао иекакве користи од пчеларства? — Богами, јесам. — Меда или воска? — Ни једно ни друго, иего су пчеле тако изуједале извршител>а кад је дошао да ми попише ствари, да му није пало на памет понова да до^е.

— Не зиам зашто ме прозваше Смнгапуриом! — Па то |а сасвнм проста ствар. Маро. И тм се годинама >валнш да см неосвојмва, а сам зиа|у да од прае иааале падаш!

Лекар: Протиа ваше болести ое ништа не може учинити. То је наследна болест од вашег оца... Болесник: Е, онда пошаљите рачун за хонорар моме оцу!

— Господине, каже служавка, домаКину, један господим жалм да разгоааоа са аама. — Понудите му столицу, — Изгледа ми да то неКе бити доаољно. Он је извршитељ...

— Чим сам добио ваше рисмо дао сам га једном графологу... — Море, ти људи никад не погоде право. — Могуће, овај се о вама врло повољно изразио. ♦♦ — Зар нисте могли спасти вашег пријатеља од људождера? — Не, јер кад сам стигао у помоћ, он је веК био избрисан из јеловника. ♦♦ — Зашто сте купили својој жени бисерну огрлицу, а не аутомобил? — Шта ћу кад нигде нисам могао да нађем лажан аутомобил. ♦♦ — Тата откуд научници знају кад Ке бити помрачење? — Глупаче један! Зар мислиш да они не читају новине. ♦♦ — Келнер, откуда комад аутомобилске гуме у мом гулашу? — Па, господине аутомобили су свуда потиснули коње. ♦♦ — 111та то радиш човече. Переш ноге, а имаш папуче на њима. — Знаш, бојим се да не назебем,- пошто вода није довољно топла.

Сан сваког папучара ♦♦ КлатеКи се о поноКи улицом, један пијанац налете на неког пролазника.. Пуче шамар. Зачуђен, пијаница рече за себе: — Шта? Значи да сам веК код куКе.

— Каква је разлика између трговине и спекулације? — Ако човек у трговини изгуби новац, онда је то спекулација, а кад на спекулацији заради, онда је трговина. ♦♦ — Госпођо, скре^ем вам пажн»у на то да не морате да сведочитв против свога мужа, ако вам је то непријатно. — Напротив, господине судија, напротив, то ^е ми бити н&рочито задовољство. ♦♦ — Видво сам јуче твоју жену са твојим компањоном, тако су слатко спавали. — О, бедници, а мене су преварили да иду на концерт! — Па на концерту сам их и видео.

Судија: — Ви сте овде сведок свађа изме^У вашег пријатеља и његове жене. Јесте ли били присутни самом почетку њихове свађе? Сведок: — Јесам, ја сам им био кум на венчању. ♦♦ Господин (који је дао просјаку прилог): — А ја сам веровао да сте неми| Просјак: — Шта? За љубав вашег динара хоКете да будем и нем1 ♦♦ Отац сину студенту, кад га је сместио у вароши: — Стан сам ти нашао, пар-а сам ти дао, шта треба још да урадим за тебе? — Да полажеш испите!

— Ама, зашто сада иде секретар Пера уаек са онако искриељеиим лицем м као сакатом руком? — Шеф га је сликао, и сад се ом стара да лмчи на слику. ♦♦ Он: — Нисам аероаао да на саету може да живи биКе слично вама! Ви сте сааршенстао... СреКан је онај који сме да аас обожааа м да аас назове саојом!... Она: — Ви сте у заблуди. Ја сам потпуно слободна... Он: — Таааако! Онда изаините, драга госпођице, ја сам мислио да сте удати...

Судија: — Можете лм да мм кажете штогод о покојнику? Саедок: — Покојнмк ј« јио светс.о карактер м с»и су га људи аолели. — Судија: — Откуда то знате? Сведок: — Тако пише иа гоаом надгробном споменику. ♦♦ Деаојка: — Реци шта би урадио, ако би годинама морао да станујеш на једном пустом острау? МладиК: — Мирно бих чекао и мислио у себи да сам с тобом угоаорио један рандеау.

— Проклети оаај рат! Што изгубмсмо руме, гуму м петролеј ни ло јада, али ако н ове зе маљске лепоте нзгубммо, ко Ке нам онда дизати морал!

Заборавио се

НА ХАВАЈИМА

— Срце мо|е, мого бих оаако с тобом остатм и десет дана. — Да, али не заборавм само да у девет сагм мораш битн код куКе.