Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

број 37

пиодис.те>о с& се>ршм ПП&РТЈЗ иг> ^.огпј^ИЈЦЕ: С.ТММЕ КН1УГЈЗ И е >ООИ.О ПРОЛ1ЈГ ии ФОРЈГ7У. /7X7 ОБ&Ц& &/-И4с&с>РгУ)у

Г&ОЗИ.О &ИЈЗЕ БРу* \НУ И ГЈРОБИ Г>Ј? З^оа ои асгсе>иг>-7 з&ти&. Ллла &оа лчдл виае БЕЈЦ& атмц ЏКв &зе ОЈ*РОЗ > 1 /7&г Ужиил . КРЕМ&, &ЗЕ пр&и е>о2> ' Ј7 ГЈОСЕЈ7& ОЈ2 ГГ7ДХ Пус/Е ПЛЈЗС ЦЈЗУЕ возло 1 СТИПО. Ч ТЛУ (ЈДа...

(Настави^е се)

Пропустио прилику Он: — Госпођице, ја вас обожавам, ја вас љубим! Она: — Но, зашто ми то пре нисте изјавили? Он: — Ах, нисам се усудио... Она: — Несрећни човече већ смо три месеца могли бити у браку.

Искрено кајање

— Оптужени сте за крађу бисерне огрлице. Да ли се каЈете што сте извршили депо1 — Од свег срца, господине судиЈо| Бисери су бипи лажни!..

Главни уредник: Теодор ДокиК Власник и издввач: »Просветна заЈедница« а. д. Телефон редакције: 25-681. | Штампа; Штампарија »Ј1УЧ«.

И1Г111 ЏЏЈгЏ »ЦхЈб;-

ЛУБЕНДИЊА

Фрајла Беба ја врло лепа девојка. Толико лепа да век не ваља јер нико данас не узима луксузну робу. То сваки дан понављала њена мајка Сида, којој је Беба велика брига. Одавно треба да је удата, а она још девује. Шта све није радила јадна Сида, ал' увек се нешто поквари. Нису изостале враџбине, ни стари опробани трикови, али, поред свега, Беба оста девојка, пардон оста неудатаЈ.. Најзад, крајем јуна, госпа Сида дође из вароши необично расположена... — Е, ћерко, ја те утрапи!.. — Коме, ако бога знаш? пита Беба, пола радознало, пола дешператно. — Немој да ме запиткуЈеш, већ се спремај. Идемо у Шабац — командује Сидв и добро је расположзње не нвпушта. И, заиста, веН сутрадвн, н.их две седоше на ла<)у па одоше у Шабац. Успут је Сида објаснила својој јединици, дв се Тома, богвти трговвц из Мвчве, решио дв жени и госпа Фема, чувена проводаџика, удесила ствар за Бебу. Саде се иде на »виђење«. У Швпцу иде све по поју. Томв, старији, али држећи човек, потегао чак из своје паланке, са колима, да дочека млвду и одушеви се човек. Твква лепота! Гостовали се они три данв, споразум веК условљен, пао је и веренички поклон, уз облигатан пољубац! Када је газдв Томв учинио »цмок« чула је целв Мвчвв, Бебв обрисвла обрвз и стввила скупоцен прстен нв прст н све би било не може бити лепше, да газдв Томи не пвде на пвмет дв вереницу води у Ковиљвчу. — Оћу, брате да се мвло разонодиш и да видиш свет! — ве-

ли он и унапред се спрема да ужива када свет заствне задивљен пред Бебином лепотом. Одоше у Ковиљачу. Ратно време ал' опет у бањи доста света. Пуно избеглица али се нвђе и по неки монден. Код купвтилв упозна Беба, када је чекалв ред за квде, једног високог и лепог Беогрвђанина, инвче дендику, то јест човека коме се не зна звнимвње. Звво св Стева, односно Штефи. Из тога познанствв убрзо се изроди обострана љубав

Ко је јунак

Доктор: — Ваша супруга не чу|« добро. Алм то је због етаростн. Реците ЈоЈ да с« ие би брннула. Муж (боЈажљиво): — Господине докторе, боље ЈоЈ вн то сами рецит«.

— Беба по цео дан св Штефијем. Грди је Сидв, опомиње, саветује, ал' не помвже. Бебв оглувела на све савете, па само понавља: — Цео живот ку да проведем уз овога сипљивога старца, па хоКу да окусим нешто од живота... — Окуси, окуси, вл' немој да ти преседне ћерко — грди је Сида и стално води Тому у брда да се не би срео са оно двоје. Али се несрећа није могла избећи. Устао Томв једно јутро дв иде на Дрину и када је био у парку он виде Бебу и Штефија у врло сумњивом положају. Код њега нема циле миле, трговац, еснаф човек, зато одмах приђе заљубљеном пвру и учтиво рече: — Госпојице Бебо. Пошто сте ви за неку рефену а ја у мојој радњи нећу ортаци то ве молим да знате да су од данас наши трговачки односи прекинути. С поштовање...« Са тим речима Тома се удаљи и оде куки, спакује ствври, пв у село... Оств Бебв нв клупи ошамућена и изненађенв. Када мало дође себи, она се обисну Стеви о врат и викну: — Нек' иде до ђаволаЈ Ти си ми остао. Мучићемо се ал' се бар волимо...!« Стева је трпео ово грљење, али још истог дана и он охлади чувства. Сида да побесни. — Тако ти и треба! Оћеш лубендињу. За дан младића за увече чичу, а сада кемо да жипчимо пешке за Београд. Тако Беба оста неудата, а мајка је није друкше звала него лубендиња... ,

У Духовном суду — Зашто сте се оженили, кад већ после годину дана тражите развод брака? — Била ми је досадила самоћа. — А сада? — А сада друштво.

— Је си ли већ кадгод био под стечаЈем! , — Нисам. ј — Па од чега онда тако рас« кошно живиш!

Танте за танте Један човек долази управнику једног путујућег позоришта и каже му: — Ја сам ваш касапин. Мислим да ми можете дати бесплатну у« лазницу?.. I — Нека буде... али у замеву дајте ми један бесплатан јагње« ћн бут ј