Bodljikavo prase

БроЈ 37

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 5 1

Не чудите се...

" — Били смо ]уче у опери. — Шта сте чули? — Никик је пво под стечај, Перићеви се растављају, Дуле отишао на национални рад, а Цица Јанкова верила се са неким футбалером. * — Верујете ли ви у сеобу дуШа? — Апсолутно. Ми смо на при>лер, имали благајника, који је побегао с новцем предузеКа! — Какве то везе има са сеобом душа? — Он је био душа нашег предузеКа... * — Мислила сам, да си зава^ена са Цаном? — Помирила сам се јуче с н.ом, да бих сазнала, шта јој је Мица причала о мени... * ) — Видео сам ту скоро вашег еупруга, али ме он није опазио. — Да, знам, рекао ми је... $ * — Шта причате вашој жени, кад се касно увече вратите кући? — Шта бих јо) причао, она мени прича... ^ О У ресторрну

Гост: — ХеЈ, келнер, Јесам ли •д вас наручио пиће) Келнер: — Да господине. Гост: — Чннн ме си да вас познајем. Нисте много остарепи.

— Мама, хокеш ли појести још један комад торте? — Не, хвала лепоЈ — Добро, мамице, онда сад ти питај мене!..

— Хоћете да ме узмете зл жену, мене, вашу служавку! — Да, |а сам израчунао да ће ми то до1<и јеетиније него да вас плаћам на сат.

— Хтела бих учити певање. Реците ми куда да идем — У пустин»у>>. * — Заиста ниЈе лепо од тебе, што ми ономад ниси узајмио сто динара. ПриЈатељи би морали увек помагати |едан другога. — Да, само што би ти увек хтео бити онаЈ други... ♦ — Доктор ми даје рок од свега два месеца... — За Бога милога, зар си тако опасно болестан? — Не, он ми даје два месеца рока за исплату хонорара...

Шта то значи — Шта то значи: »песник гпеда све са висине«? — То значи да он обично станује на тавану.

ИЗ ШКОЛЕ ПО ДМЕРИКДНСКИ Учитељица: — Но Мирко, што Јуче ниси био у школи? Мирко: — Добио сам једног братића, госпођице. Учитељица: — Тако! Ама твој тата је, чини ми се, већ од пре две године у Америци? Мирко: — Да, али он пише често... Професор: — Ово Је лобања орангутана. Врло добро очуван примерак. Овакву главу имам само ја у целој земљи. Виша врста расејаности

Професор (чуЈе шуштањеЈ: Ко Је то испод кревета! Лопов: — Кико! — Знао сам Ја да никога нема. * Учитељ: — Перице, идем улицом и видим Да неки човек туче магарца који не^е да се покрене с места. Приђем човеку и забраним му да даље туче животињу. Шта сам тиме показао. Перица: — Љубав према ближњима. Се^ање

— Сећаш ли ее, драги, кадсмо се први пут видели!.. — Да, сећам се, седели смо на овој клупи... Људождери у бањи Дете: — Тата, знаш да у овој бањи има људождера? Отац: — Што говориш глупости? Дете: — Ето, мама је прочитајј а, да се становиишгво храни од туриста, који посећују планине! Добар глас — Шта, господине професоре, мислите о гласу моје кћери? Да ли може да нам буде од користи? — Како да не! За случај неког пожара она може да виче у помоћ!... Шта Је спориЈе? — Господине, да те нешто питам. — Изволи само... — Ја бих хтео да отерам оца са имања. — Ти не можеш; то је његовз. — То ми је дедовина. — А н>ему је то очевина. — Какав си ти адвокат кад не знаш да је дедовина старија од

Најбољи понлон — Просто не знам шта бих могао да поклоним мојој тетки за рођендан. — Је ли удата? — Није.» — Онда јој пошаљи аноиимно писмо са љубавном изјавом. ♦♦ ■ 1 — Ја сам роћена 1910 године. — Збиља! Па и ја сам. А колико година сада имате?

Муж: — Како то, кад ти дам много за кућу ти потрошиш све и још тражиш, а кад ти дам мало све иде добро. Жена: — Врпо просто, кад ми дајеш много ја пла&ам дупово које направим онда кад ми дајеш мало. ♦♦ — Да ли твој вереник зна колико ти је година? — Зна... делимично...

очевине!.

наљути се сељак.

— Ви сте ми ударили шамар. Јели то било озбиљно или од шале? — Најозбиљније. — Ваша срећа, јер овакве шале не трпим. ОваЈ је бол»и

— Али, Ева, па то није гоеподин, кога еи ми Јуче за твог вереника претставила. — Не, оче, оваЈ Је Још бољи.

НАНСЕН и непознати човек Нансен Фриђов, чувени норвешки истраживач, док још беше млад поздрави на улици једног господина мислећи да га познаје. — ПознаЈете ли ви мене? грубо га упита поздрављени господин. — Пардон, господине, збунио сам се1 одговори му Нансен погледавши га мало боље. — Зашто ме онда поздрављате, кад ме не познаЈете? љути се господин. — Да сам знао, ко сте ви, сигурно вас не бих поздравио; сад аас познаЈем и нећу вас више никад поздравитиЈ добаци му Нансен. Слобоцан избор Француски генврал Сент-Илер, када Је требало да се одлучи о томе да се Наполеон иза- ! бере за доживотног конзула, о- Ј

држао Је своЈим воЈницима оваЈ говор: — Другови! Народ треба да одлучи да ли жели да генерал Бонапарта буде конзул. СвоЈе мишљење морате сасвим слободно испољити. Ни за живу главу не бих хтео да утичем на вашу вољу. Само хоКу да вам кажем Још то да ^у првога, ко не буде гласао за Бонапарту, стрељати као бесног пса! Живела република и слобода! ШОПЕН на писаћоЈ машини Један мали чиновник веома се поноси што му ^ерка свира на клавиру. Она је уједно дактилографкиња у једном предузе^у. Откад Је дактилографкиња, објашњава отац својим гостима, моја керкасаЈно напредуЈе и на клавиру. Шопенов посмртни марш отсвира за тридесет и две секунде. Дакле, шта кажете? То Је брзина. Проницљив туриста

— Чик логодите, куд* бих хтоо путовати!

— Гле, копино |е нвша држава заостала. — КаКОI | — Па код нас ее нико ниЈе досетио да на ливадама потави вентилатор за креве. ♦«

— Гле, Још Јуче еи био ћелавЈ Хоћеш ли и мени да препоручиш то сретство за пораст коее.

— Данас *еш, Перкце, аа казну оетати ооде у школи, зато што еи изигравао господина директора, дерући се као магарац. ♦♦ На станици