Bodljikavo prase

ЕроЈ 40

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 5

121 Ј Пош и ђак Ишло ђачв с котли^ем за поПом. Док поп чита молитву и савти водицу ђаче неколико путв бркне у котлић и неколико мар|аша пређу из котлића у његов џеп. Мисли ђаче да је памвтнији од попа. После неког времена рећи ће поп: — Двла, синв, повади све те новце из котлиђа, па их метни у џеп. Боље, него да се видв. После, поп по»ади новце из ђачетовог џепа. Поегладнео човек У јвдну од наших најелвгантнијих ресторација долази журно један странац и на француском језику говори келнеру: — Молим вас, брзо, страшно сам гладан, стомак ми је ввк у пвтама. Да]те ми један добар бифтвк. И заиста господин |в добио бифтек и добро се ознојио док га јв по|ео. Звао је келнвра да плати и онда му је рекао у поверењу; — Сад имам утисак да су ми пете у стомаку.

Промењена намера

Као што Је познато, Бизмарк |е једно време био референт Првтседништва владе у Потстдаму. Једнога дана се реши да иде на отсуство па пође лично претседнику да за то умоли. Кад је дошао у кабинет претседник га остави да чека, и то подуже, иако за то није било стварне потребе, пошто је седео сам. Кад је најзад био пуштен код претседника, овај га упита шта жели. — Дошао сам да тражим отеуство, али сада подносим оставку — рече Бизмарк. Посао је посао Било |е то у Русији давно пре револуцијв. Генерал В. |е хтео да својоЈ жени поклони |едну пудлицу на БожиК Пудлице су врло ретке у Русији па ни сам генерал их није видео другше већ Само на слици. Али у вароши је постојао неки старинар који је куповао и продавао све што може да се купи и прода. Генерал посла по њега: — Слушај, рече му, потребна ми је једна пудлица и то наЈдал>е за три дана. Можеш ли да ми набавиш Једну? — Шта, Екселенцијо? — Пудлицу! — Пудлицу? Свакако, ЕкселенциЈо- Само, знате, пудлице су све нарочито скупе. Изне^е неких стотину рубаља, Ваше екселенцијо. — Добро, рецимо сто рубаља. — Али ако бисте хтели једну истински лепу, најбољу што може да се нађе. требаће најмање сто педесет рубаља. — У реду. уради све што можеш и донеси ми је пре суботе. Старинар се врати у редњу где га |е чекала жена. — Жено, рече он, хтео бих не-

што да знам. Реци ми шта је то управо пудлица? Сажаљење Кнут Хамсун отседе једном у неком копенхашком хотелу. Пошто га Је келнер споро служио, он га жестоко изгрди али му, чим се умири, би жао. Када, мало касније, келнер дође у његову собу, Хамсун му даде велику напоЈницу и пожали што га је изгрдио, говорећи: Много ми јв жао, што се то догодило. Келнер се дубоко поклони и понизно захвали на напојници, говорећи да то није ништа. — Како? — уппаши се Хамсун. Све то није ништа за вас. Тек сада ми је истински жао... Бврнар Шо п жсна Чувени комичар Делбер био познат по томе што се женио седам пута. У једном отменом друштву један младиИ приђе Бернару Шоу и рече му: — Дозволите да вас упознам са четвртом женом г. Делбера. — Не морате да ми је претстављате, одговори Шо, могу ја једну и да прескочим. Присусуство духа Чувени глумац С. прзсвлачи се у својој собици. Улази један наметљивац и моли га да једног дана с њим руча. — Добро, рецимо следе&ег четвртка. Посетилац излази. — Потсети ме у четвртак да откажем овом гњаватору, рече С. свом слузи. У овом тренутку се посетилац нагло врати, а С. додаде брзо, правиће се да завршава реченичу: — ...јер у четвртак ђу бити на ручку код господина!

35 ог рекла-казала Зли језици сада желе А злоба |е пакла дар Да због удовице беле Од нас виде неки ћар Та песмица само важи За беснаре и мокдснке На корзоу или плажи Што дигоше свуд ћепенке А женама јунацима Што примише бреме мужа Сваки Србин с поттовањем И дивљењем руку пр/жа. о Јецно завештање ... Све своје имање остављам ономе човеку који буде хтео да се ожени мојом женом — тада удовицом. Тако ће бити на земљи бар једно створење, које *е пре или после од срца заплакати што сам умро. е П^офесорска посла — Чула сам господине професоре, да вас је супруга обрадовала близанцима? Јесу ли мушкарци или девојчице? — Ако сам добро запамтио једно је мушко а друго женско... Али може бити и обрнуто.

Навш»шање

— Био сам код пекара за ушне бопести, али та|, изгледа ми, да се много не разуме. — Сигурно и он слабо чује.

— Је пи, татице, зашто све банке имају на прозорима решетке! — Зато, сине, да се банкари раније навикну на њих. Априлска шала Мали Пера утрча у собу код маме и виче јој с врата: — Мама, мама! Код наше фрајле је један стран човек, метнуо је на крило, па Је љуби, а она се смеје и просто вришти. — Ју! какав стран човек! цикну мама и потрча. — Априлилили, априлилилили! раздера се Пера. Није стран човек него |е то тата. Најтеже бреме За време једне буре на Јадлнском Мору Једној мзлој лаи претила је опасност да се | >бог претоварености потопи. По ј нарећењу капетана, и морнари и путници почели су да бацају у море најтеже бале и сандуке. У оној гунгули један путник згра би своју ташту и понесе да је баци у море. — Шта Неш то, побогу, брате? повика капетан. — Па она је најтежа, одговори овај.

— Перице, по отровне печурке) — По грчевима

чему познајеш у стомаку—

Г1рисшцан, и&Ж

!е чуди се...

Зна ботанину

СудиЈа: — Штв вас Је наоело да украдете одело! Олтужени: — Да бих изишао пред славни суд пристоЈно обучен. — Лекар ми Је рекао, да ћу, <о не оставим алкохол, изгуби1 памет. — Па што га ниси послушао? ♦♦ — Тво| муж се канда не радуе моЈоЈ посети, кћери моЈа? — То |е зато, мама, што он поро мисли, Он ће се радоваи тек кад ти будеш отишла. ♦♦ — Ја сам паметан човек; кад чиним какву глупост смејем се амоме себи. — Богме, ви онда можете :лободно рећи да проводите весео живот! ♦♦ — Зашто си раскинула веридбу? — Приметила сам да ми нико не завиди на веренику... ♦♦ — Откако сам лекар данас ми се ово први пут десило. — Знам шта вам св десило. — Шта? — Болесник вам оздравио! ♦♦ — Зашто је твоЈа жена толико љубоморна на твоју дактилографкињу? — Зато што Је раниЈе и она била моја дактилографкиња...

РЈМ*

касј, кажу...

Мој зубар вади зубе потпуно без бола.

Ја сам одувек говорио, да ће на крају тако бити, али._

Научник нстраживач Лежи болестан један истраживач. Сестра — болничарка мери му температуру и каже: — Четр^есет степени! — Северне или јужне ширине? пита научник.

Па ти ме бар знаш добро, [а увек говорим само сушту истину... ♦♦