Bodljikavo prase

Бро) 41

БОДЉИНАРО ПРЛСЕ

Стр

она В

„Због тебе сам..." Због теба сам тарабе прескак'о, Претрпео много чега злог. Због тебе сам горак сос замак о, Заволео чак и Крипса твог. Све због тебе| Зло и наопако! Због тебе сам конвоје губио, Па у Москву ишо, О, проклети! И Дијепу леђа пољубио. Гаке Ку на штапу ја однети, Све због тебе, баксузе проклети! Трка код Дијепа Ових дана А без плана Черчил разби наде: Много буке Силне бруке Читаве параде Осам сати Сламу млати И дерби пропаде! Ни корана даље Ни корака даље! Стаљин војсци шаље Нову заповед Војска добро чуЈа Зато одлучуЈе Прима нови ред: Стаљинове чете Окренуће пете На Стаљинов јед. Самоваћу Кад рођеноЈ мајци све млеко помузе Ти проливаш лажне крокодилске сузе Па отровних лажи шириш опет рој И у туђи дудун неуморно свираш Неистине нове стално пропагираш У несрећу нову гураш народ свој

НЕДЕЉА, :«) АВГУСТА Упекла звезда, мозак да проври а мој пријатељ 7 аса носи зимски капут преко руке. — Шта ти би, по Богу? — пи■ там га из.ненађено, а он се горко осмехну, па вели. — Не знаш ти моје муке. Она моја Гина продаде све живо по кући па ме страх да и овај мој „јединац" не страда. Па шта ћу, кукавац, зимус... ПОНЕДЕЉАК, 31 АВГУСТА Моја комшика Стана муку мучи са децом Ни мало Је не зарезуЈу. Она Јутрос каже своЈоЈ кћери — девојчици од 16 година — да нешто пропере, а ова јој дрско одговори: — Нећу! — Како нећеш, убио те Бог да богда зар не видиш да се распадо од посла, — куне Јадна Стана, а кћи Јој хладнокрвно одговара: — Цркни, кад ниси за живот. Ваљда ћу због твојих прњи Да изостанем са плаже а дечко ме чека... УТОРАК, 1 СЕПТЕМБРА Жали ми се иој слновац да му се десио велики малер: — Знаш чико — поче он, моја Данка још пре месец дана заокупила сваки дан, као зубна болест: — Купи Боро парадаЈз, остаћемо без зимнице Видиш Да су сви скували. Иакав си то шоња па ниси ни за шта...

И тако из дана у дан, док ми се не досади. Устајао сам неколико дана пре беле зоре и, нај зад, дођох до једне велике кор пе. Скува се и тај проклети парадајз, оде ми цела плата на њега и Ја таман одапух, када јутрос Данка нариче по кући маЈка Југовића. — Шта се дерњаш? — питам је Ја, а она кроз сузе вели: — Јаоо, БороI Искипио пам парадаја!... Пропали смо!... СРЕДА, 2 СЕПТЕМБРА Дошла нан данас у посету Једна познаница. Млада и кокетна удовица. Разговарамо ми о свему и свачему а нама удовица се непрестано жали те на ово, те на оно. — Ама, шта се ви жалите кажем ја. — За жену Је најбоље кад Је млада, обезбеђена удовица. — ИЈу! чуди се она. — Лако је вама говорити тако једној незаштићеноЈ жени. Да је мој покојни жив, ви не би смели да ми тако нешто кажете. ЧЕТВРТАК, 3 СЕПТЕМБАР Данас ми прича Један приј1тељ, лекар: — Дошао, ту скоро, један га цијент, мртав пиЈан. Жалио се на разне болести, али Је треба■

ло много па да се уверим да Је тај човск скроз про жет алкохолом, и да ће од тога зацело отегнути пап ке. Реших се д< упозорим иа то. — Од чега живите ви? запитах га. — Од воде — каже он мирпо — Ама, како од воде, човече? згранух се Ја. — Па тако, Ја сам учитељ пли вања.

ПЕТАК, 4 СЕПТЕМБАР Данас сдм у трамвају слушао разговор двеју дама. Жале се. наравно, на мужеве и бапаЈу дрвље и камење иа њих. — Маните их — каже Једна дама — сви су мужеви пакосни и груби а моЈ Је уз то Још и љубоморап. Непрестапо ме сумњичи да га варам а у ствари ие види даље од иоса. — А шта је ваш муж, тоспођо? пита друга. — Астроном.

СУБОТА, 5 СЕПТЕМБАР Данас чуЈем како моЈ комшија, трговачки агеит, псуЈе свога малог сина, Перицу. — Срам те било — каже отац. Пролагао си се као нико твој. Знаш ли шта постају лажљига деца кад порасту? — Знам, тата, — каже мачишаи. — ПоСтају трговачки агечти.„ Тера у аут Лево крило Совјетског тима, Тимошенко, од како је увидео да је утакмица дефииитивно изгубљена, почео је да тера лопту у аут, да би за који минут одложио пораз. Највећа скакаоница Највећа спортска скакаоница за скијаше, налази се у Дијепу. Светски рекорд у скакању, по екипама, држи Велика БританиЈа, ко]а је у трчању и бежању такође прва. Из учтивости На дербију је Бајазит уступио Ромулу првенство што Је овај за читаве 2000 година стерији у историји. И код коња се пази на куртоазиЈу. Без страха и мане С К. »Витез« Је отео црвенима један бод и јасно показао да он не носи џабе витешко име. Успело подмлађивање С. К. Обилик се подмладио и операција је добро успела, што су плави осетили на себи.

Он је увек то говорио I: * 1 I ^1. /г

— Кад је човек добар организатор, он ће увек на^и најлепшу собу за један сат. УСПЕО КОМАД

— Синоћ су гледаоци на премиЈери мога комада Јако плакали. — Знам. За својим новцем ксЈи су дали за улазниие.

0,а л% ансимс ? ПИТАЊА 1) Зашто Велика Бпитдчгја ниЈе у стању да отеори идруги фронт«! 2) Зашто Вепика БританиЈа не може више да нађе народ коЈи ће се борити за њене интересе! 3) Зашто Је Стаљин смртном казном забранио отступање у биткама и наредио тактику умирања на месту! ОДГОВОРИ 1) Зато што не може да нађе народ коЈи Ђе да се бори на том »другом фронту«. 2) Зато што нема више будала који веруЈу у енглеска пропагандна обе^ања. 3) Зато што му је догорело до прстију, па сад хоЂе по сваку цену да спречи расуло коЈе се тећ у велико појављуЈе у редовима совјетске војске.

ДИЈАГНОЗА Крај болесникове постеље конзилиум. Лекари испитују, тресу главама и труде се да што тачније утврде дијагнозу. После кратког саветовања један од њих затражи кашичицу да би помоћу ње боље прегледао уста. — Хм, ваш је муж био на мору! рече лекар тек да нешто каже уплашеној жени, која је стајала поред њега. — Јесте, одговори жена. Чако сте то закључилиН... Рекли су нам да ће му морски ваздух пријати... Лекар ништа више не рече. Затим поче да се консултује са колегама и после кратког времена сви заједно напустише кућу. — Колега, како сте дошли до закључка да је болесник био на мору? упита га један од лекара. То сте рекли непосредно по прегледу грла. — Врло једноставно, одговори овај. По жигу хотела на сребрној кашичици.

Погижеки и увређени

Лондон. септембра. — Када је већ, пред дијепске операције, избио дванаести час за други фронт, Черчил је сазвао на окуп цео лондонски емигрантски клуб- Били су заступљени и сви могу^и и немогуКи хероји овога рата. Тада је слаткоречиви енглески премијер одржао један охрабрују<*и говор. После говора је, као сваки режисер, извадио из џепа сценарио дијепског комада и поделио главне и споредне улоге присутним херојима. Али, колико омаловажавање,

југословенским јунацима са лондонског радија није ништа запало. Симовић се правио дубоко увређен. Черчил још није ни сишао са говорнице, а Симовић је направио покрет као да ће устати и поставити му питање. Али један Црногорац из њиховог друштва лримети са страхом тај покрет, повуче узрујаног генерала за рукав и шапну му у уво речи кнеза Рогана из »Горског Вијенцал: »Не питај га, амана ти, да се не би што изблеја!...«

Са&џ&мена лира

БРОДВЕЈ МЕЛОДИ 1942 (Песма коЈу сада пева цела Северна Америка) Једна циганка ми> рене: »Да л' знаш преко где је Стари Свет, Морско сунце обалу где пече, Тамо цвета диван ружин цвет.« вУсамљен стоји на обали то|, Да га узбереш, чека кад ћеш доћ\ Бродове купи, авиона рој И иди тамо када падне ноћ!«

Пођох у ноЂи, пун наде и сна И стигох ружи! Узбрати Је хтех. Ап' и трн има ружица та, Те скупо платих! Имао сам цех! БАЛАДА ДЕ ГОЛА (Песма на једноЈ - дрвеноЈ' греди кој'з плови каналом Ламаншом краЈ - Дијепа) Какав ружан дочек, завичају, Приређујеш мени када сам при крају! Сада кад сам дош'о да зарадим злато, Бацаш ме у море! Али ништа зато. Примиће ме опет у загрљај леди, Када јој се вратим каналом на греди...<«

— Направи весело лице, Перо — видиш бившу познаницу.