Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Вро! 43

Као хладном водом Једна песникиње шетала се кроз неку шуму. Ту јој на једанпут дође у главу једна дивна мисао, коју би хтела да запише, али нажалост нема при себи харти)е. Баш у том тренутку изиђе иза неког џбуна неки човек, на којега се она устреми с речима: Молим вас, господине да ли имате, случајно при себи парче хартије? — Врло ми је жао, рече овај и сам сам се послужио лиш!\ем. Јак разлог Глумлц Чврга никада није играо у комадима, који су со играли у његовом позоришту. Из простог разлога, што је увек он лично био на каси и ишао у контролу. Једне вечери играо се комад с много лица, па је и Чврга морао играти. С касом |е био готов, али је требало мислити на контролу. Он изабра једно лице из првог реда и обрати му се: — ХоКете ли бити љубазни да место мене идете у контролу. — Хвала, неКу, одговори му овај. — А зашто ме користите прилику' — Зато што имам бесплатну карг,

Пред посластичарницом

— Хајдемо, Перо, да поЈедемо два три ко> лача. — Нећу. Нисам понео микроскоп.

— Ћути, немој да аичеш, хоћу дв пробам оригимално млеко!

Асоцијација

— Гле, шта сам сад скривио па ме опет стрпапи у бувару).,.

1 I I II II I I Београдски навијачи

Шта тражите аи овде) •— Трамим равнотежу ла нииако да Ја пронв1јем. 4^оавЈоо П Р1Ј !Л€1 МАЛЕР ГОШОДИНА СОФРОНИЈА

Господин Софроније Је удовац. Али не од оних удоваца што носе флор око руке и сваке суботе трче на гробље да се изјадају и исповеде покојноЈ жени, већ савремени удовац који своју самоКу јуначки подноси. А још је држеК и персона. Крупан, елегантан, увек избријан а уз то и трошаџија. Бог му доо па може. Има четворокатницу и десетак кирајџија а замлело се и нешто готовине па безбрижно живи. Све је ишло лепо и не може бити лепше до пре неки дан. Живео господин Софроније ки бубрег у лоју, ишао после подне у биоскоп и на Калемегдан а пре подне се мајао по куКи и пиЈаЦи. ДомаКин човек па зна шта је ред. П Р» једно месец дана реши св он да оде у Обреновац на пијац. Чуо да је суботом пазарни дан, видео да сви иду па зашто да не иде и он. И отишао. ГуРа° «в у аозу, зноЈио се као и други путници и намерници. ПоЈео 15 КевапчиКа, купио два зембиља намирница и два пара живине и тако натоварен ушао у воз. Једва је нашао место и сместио се у један Кошак (да га не бије промаја а он је на промају осетљив) кад уђ в једна помлађа женска, бела па румена, а округла ко лоптица. Права дунда! А то Је био укус господина Софронија. Управо, то му је била слаба страна. ПилеКи батак, вино »ружица« и пуначке женске то су му биле једине пасије. Чим Је угледа, Софроније се убрза и уступи јој своје место и тако се направи познанство. И она је била слободна (распуштеница) па се између њих, као сродних душа, убрзо васпостави контакт и наста жив разговор. Толико се сприЈатељише да им за час прође оно два сата вожње до Београда па кад си^оше на станици, Софроније, не без задовољства, констатова да иду у истом правцу па се реши да узме фијакер. Шта су њих двоје говорили у фијакеру то Је њихова ствар али Је важно да су идуКег дана ишли заједно у биоскоп и гледали »Грешницу«, Судбина тако удесила да гледају баш тај филм, као да је небо хтело да упути неко знамење господину Софронију. Али он се загрејао па није ни мислио на знамења и судбину. После биоскопа у коме су се још више зближили, он Је упита: — ХоКете ли госпођо Даро, до мене да Вам покажем моју зимницу? Она стидљиво, обори главу па промрмља: — Па можемо!.. И господин СофрониЈе победоносно одведе свој лов и широм отвори креденац и »шпаЈз« да покаже своЈ »лагер«. А ту само што није било од птице млеко. Дара разрогачи очи када аиде шта Је све господин Софроније спремио. Од тога дана наступи сезона радости и блаженства за господина Софронија. Подмлади се

човек. По цео дан трчкара, набавља а Дара само спрема и послује. Дивота Једна. Она се досели код њега као домаКица, редовно се пријаве код власти и поче живот удвоје. Какав живот? Права идила. Живели су као голуб и голубица. Софроније је ишао на пијацу, тресао Килиме, доносио дрва и вадио карте за позориште и биоскоп. Ујутру, чим осване дан Дара је доносила Софронију новине и кафу и онда су Каскали једно пола сата, мазили се, па је Софроније ишао на пијац, а Дара у кујну. Пре неколико дана Софроније потрча да ухвати ред за шљиве (а хтео је да скува једно 50 кила пекмеза) а Дара оста да пере тегле. Кад се вратио, око 10 сати, има шта да види. Креденац зЈапи празан а из шпајза однете чак и празне флаше а од лепе Даре ни од корова. Софроније слете код хаузмајстора и сав задихан упита: — Где је моја домаКица? а хајузмајстор Мита, бивши кафеџија који је шест пута банкротирао, равнодушно одговори: — Ошла.,1 — Где, ако бога знаш? — испитује га Софроније узбуђено. — Довела шпедитер и натоварила до врха па ми каже: »Кажи газди ја одо код моЈе маме а кад ово потрошим јопет Ку се вратим...« Тога дана Софронија за мало да капља није ударила. Стењао је, Јечао, псовао и сто пута се решавао да оде у кварт али га била срамота. На послетку се реши да прежали штету али донесе одлуку да убудуКе никога не доводи у стан а још мање показује своЈ »лагер«.

ИЗ МАЛОГ ГАРНИЗОНА Насарнсни живот Шета се каплар у кругу, па нешто замишљен сом са собом говори: Један ђак му прилази и пита шта му је? — Ништа, вели важно каплар. На то му 1)ак рече: »Е, капларе баш си прави идиот«! — Шта ми вреди и што сам идиот кад немам пара, — одговори каплар. На часу теорије Командант пука испитује воЈника, па између осталих пита и Мику циганина: — Како ти се зове каплар? — Ђока ПашиК, господинв пуковниче! — Добро. А како се зове командир? — Влада ДимиК. —■ Добро. А да ли ти познајеш Живана ВулиКа? — Па шта се, бре, правиш луд, кад си то ти, господине пуковниче Тако би и Ева учинила — Шта? Ти се женишТ Ти, за кога мм миелио да Кеш остати вечити нежења? Мој пријатељ тајанствено се смешкао: — Да, женим се. Па и тако је боља. — Боље? Али ти си увек био против бракгц Не разумем те баш ништа. I — Па ту и нема шта да се разуме. Ти знаиј да сам страстан пушач? — Да. — И знаш да сваког дано чекем три до четири пута пред трафиком за цигарете? —- И то знам. 1 — Е видиш, више неКу морати да чекам. То Ке жена за мене чинити. Дивно, зар не? После неколико месеци сретох свог пријатеља како чека дуван. — Ти се Још ниси оженио? ' — Нажалост јесам, — одговори ми пријатељ' тужно. — Али онај твој план са женом и трафиком? уз ово питање понудих пријатеља цигаретом. Ј — Хвала, не пушим. — Не пушиш? — згранух се. — Па за кога, врага стојиш у реду на овој вруКини? — За жену, јер она, знаш, страшно пуши.

Међу луткама

Добар изговор

— Знате, бриЈао сам се, па ми рука дрхтала. — Чудна ми чуда! Она има рођаке на селу.

НемоЈте да се стално гурате! Извините, Ја само дишем