Bodljikavo prase

Бро] 45

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 5

Ударци судбине

— Чеето еам се већ чудио, вашем црвеном носу! Како ]е дошпо до тога да вам |е тако поцрвенео! — Е, мо], живот ми је нанео много тешких удараца! — Тако, а зар увек баш по ноеу!

За наше даме почетак јесени обележен је једним тужнин догађајем који је у њиховим редођима изазвао праву буру од револта. Замислите, нашао се неко да им одузме првенство н да их врати за двеста година унатраг. Таман се жене разбашкариле и осилиле, почеле да носе панталоне, да пуше и да псују, а неко се умеша и поквари цео ред ствари. На дан 23 септембра, у реповпма за дуван, жене су заиста, биле реп а мушкарци глава. Тако је уосталом и Бог оставио, тако пише и у Светом Писму а тако су радили и наши дедови и ?>«еви. Ал' дође ново доба и као на неким удешеним тркама — као да је не дај Боже била умешана нека Нада, — аутсајдери, то јест жене, избише напред и — добише трку. Особито су код нас, за последњих двадесет година, жене играле отсудну улогу. Оне су унапређивале, смењивале, отпуштале, доводиЛе до банкротства и до богатстава. Око њцх се све окрбтало и онда није чудо што су репови повели ствар и дове-

ли је у састојаније. До душе, те наше првакиње биле су у мањини ал' су, брате, биле у моди. Све их је живо копирало и угледало се на њих, па им је било лако да зуму хук, јер веНина жена није хтела да се истиче и меша у њихов посао, гледале су само своју кућу и зато их ,виши сталеж" није много зарези• вао. И све је ишло тако до последње равнодневнице која поравна наше даме — пушаче и врати их у поСледњи ред. Да сте видели ону радост на лицима мушкараца и оно њихово ребрење док су жене вириле иза разних ћошкова да се, тек пред вече, стидљиво појаве... Гавори се да је ова мера против веЛ идућег дана донела корисне резултате. Нигде код келнера и „испод руке" није било цигарета. Као да их је неко, чаробним штапићем, избрисао. Да ли је то проста случајност или има неке везе, не бих се могао заклети, ал' тако причају. А биАе да нешто има јер ја у чуда не верујем...

Увек спреман — Пре него што вае лрегледам слободан сам! Т да вас упитам шта пијете? ) — О, како сте л>убазни, господине докторе!- ' Па, кад баш нудите, може једна чашица ракија. Кућни рибњак

— Ђоко, па ти си заборавио да затвориш славину у купатилу!

У вашу главу Један паметњаковиК омален човек посвађа се једном са неким горостасним празноглави&ем. — Ако не укутите, богами ку вас стрпати у мој џеп1 — Запрети дугајлија празноглавић. — А зашто баш у џеп? Боље стрпајте ме у вашу тлаву, ту има више празна места! одговори мали паметњаковик.

Јовић и Царић сретну се. — Реци ми, упита Царић, шта радиш ти уствари? Имаш ли посла? — Имам. Тргујем старим намештајем. — Јеси ли већ много продао? — Не, за сада само мој сопствени... — Може ли и пријатељ да буде непријатељ? — Може! На пример — кућни пријатељ. ^ Паметнији коњи

— Ти кажеш да еу коњи савршениЈи од људи. Како то1 — Е, видиш, када ее л>уди трка|у, коњи се не скупе да их гледаЈу и да се кладе на кладионицама. Жена: Доста ми је, морам да тражим разв.од брака. Муж: Баш си досадна, увек имаш нешто да тражиш.

Рекордер на лечењу

Лекар: — Забога, ви имате 42 степени температуре! Пацијент: в- Свега 42! А колики је еветски рекорд!

Директор огтере: Млади пријатељу, могу да вам кажем да је ваша музичка драма, коју сте ми прошлог месеца предали, приликом свог првог извођења доживела огроман успех. Музичар: Моја опера! Забога, па када је извођена?! Директор опере: Пре четрдесет година.

Досетљиви хармоникаш Жандарм прилази хармоникашу, који седи на тротоару и квже му: — Пратита ме! — Радо, господине наредниче, шта желите да певате!« ♦♦ Судија (који је ћелав): Ако су искази сведока заиста тачни, онда ваша савест мора да је црња од ваше косе. Оптужени: Ако би смо савет оцењивали по коси, господине судијо, онда неки људи уопште не би имали савести.

Да ли Је то тво) потпис? Судија: — Да ли је овој твој потпис? Сељак: — Не би рекао. Судија: — Погледај мало боље и реци по души, да ли је то трој потпис? Сељак (загледа): — Неће бити. Судија: — Али ако се ипак докаже да је то твој потпис, а ти одричеш биће зло с тобом. Сељак: — Е па шта ћу му. Не могу ништа силом. Судија: — Ево ти перо и хартија. Напиши ту твоје име. па ће се онда видети какав ти је потпис. г Сељак: — Ама забога и по богу господине, — па ја не знам писати.

— Каква је разлика између практичног лекара и једнога специјалисте? — Па око 100 до 150 динара. Дечја посла

— Ја не могу да гледам неку даму како стоЈи у трамваЈу... — Ти ЈоЈ понудиш своје место! — Не, Ја затворим очи!..

— Имам сјајан изум. ПомоКу њега гледам. — А како се зове тај изум? — Прозор. ♦♦ Досетили се

— Не мрдаЈ, Роберте, он нас још тражи! ♦♦ Он: — Шта би ти о мени сада мислила када бих та пољубио? Она: — А шта би ти мислио о лопову коме са пружз прилика да украде хиљаду динора, а он узима динар? ♦♦ Нриво схватио Судија: — Да ли сте ожењени? Оптужени: — Не, господине. Ова чворуга на челу потиче од колца, којим ме је један пријатељ помиловао у кафани, ♦♦ — А ако се одрекнете дувана и алкохола доживбћете седамдесет година. — Доцкан, докторе, ја имам седамдесет пет! ♦♦ — Замислите, моја жена издржи под водом без дисања читав минут. — То ниЈе ништа. Моја жена кад говори издржи без дисањо читава два сата,

У раДНаИ — Хтео бих једне ципеле од крокодилске коже. Само, јесу ли непромочиве? — Па разуме се! Иначе би вода улазила крокодилима у трбух. — Господине, ви сте ме назвали идиотом. Дужни сте да ми одмах дате објашшење... — Врло радо! Идиот означава човека који је хронично оболео од једне нарочите болести, која је карактеристична по томе што онај који пати од ње задоцњава у просуђивању. Јесте ли сада заДОВОЉНИ? !' ♦♦ Од чега ти је отекло око? — Железничка несре^а! — Како!? — У тунелу сам забуном, место своје жене, пољубио дру^у—

♦♦

Слуга

4 Љо1» оЈ ' ,Л — Како може еамо да буде тако радознала! Ено тамо седи госпођа и чита господинова писма .