Bodljikavo prase

I

Страна 3 ДА МУ ПОМОГНЕ

Бро] 49

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ђе код другог иесара и премери. А кад тамо. Тачно. А види добро ца је јексик мера. Поједе се жива од секирације али ништа не помаже. И можда, би пресвисла од једа а не би ухватила касапина да јој не поможе једна пиљарица. — Не вреди вам то, госпоја. Домери он коске а сви кантари су намештени јер ретко ко не краде на мери, него ви купите кантар, па кад пођете за месо, ви понесите и кантар и мерите на чицу места. Онда не може да уцари у инћар. Послушала госпа Фема тешка срца јер нов кантар скупо кошта ал' се каприцирала па нек кошта шта кошта. И, заиста, првога дана утврдила да „фали" 60 грама па надала толику дреку да јој Пера морао дати два килограма „Росбратне" само да је ућутка. ЧЕТВЕТАК, 29 ОКТОБРА Већ недељу дана моја комшика Стана вуче од јутра до мрака пуне корпе дрва и носи их у стан. — Ала се ви плашите зиме? пита је хаузмајсторка Милка, а она јој приђе и поче нешто да шапуће.Заинтересова ме овај шапат па, мало касније, запитах госпа Милку шта јој је шапутала госпа Стана. Настојница куће се мало снебиваше, али ми, најзад рече: — Знате, она има у подруму метар дрва још од летос, па сад хоће да узме на бон а ова дрва слаже испод кревета и у шпајзу... ПЕТАК, 30 ОКТОБРА Много је свет постао радбзнао и себичан. Гледам данас једнога сиромашка како у један џак скупља струготине. Кад је иапунио џак он поће, али га салетоше неке жене и за мало га не обори■ ше: — Шта ти је то? — Отвори! — Дај и нама! — Оставите ме жене. ако бога знате! — кукао је он. Зар не видит& да су струготине, да огрејем дечицу. Али га ове напаснице не оста■ више док им не отвбри џак и не показа да је зацста струготина. СУБОТА, 31 ОКТОБРА Једна моја бивша служавка доће код мене синоћ да јој дам паре да купи мало кромпира и лука. Кад вечерас, она улете код мене и кука из свог гласа. — Јаој мени, несрећници, упалише ми кућу... — Шта је ако бога знаш! — упитах је. Она ми кроз сузе исприча да су јој на Сењаку, кад се враћала из Обреновца, неки мангупи, у мраку украли зембиљ и џакче са луком. Ето, има и данас људи, који хоће да украду па макар и од сиротиње. Посао је аосао.

— Вечерас треба да платим један дуг, а немам иоваца. МоЈ поверилац долази ускоро. Хо1*еш ли да ми помогиеш) — Како да не) Оваио у двоје за час *емо га избацити.

Радознала

— Пре него што покупим све ово, реците мч да ли сам отлуштена!

На ногометној утакмици

— Гооооли Г«оооа(»

— Зашто, ако бога знаш? чудим се ја. — Па ето! Због трка! Изгубих све живо. Двадесет година се бавим тим спортом и познајем свако грло боље него његов газда, па опет ништа. Похватах везе са тренерима и џокејима. И то не помаже! И сад сам дошао и припалио свећу од банке и искрено се помолио Богу, а после подне ћу да пробам последњи пут. А немам више ни с чиме. Изгубих семе од пара.

— Јелице, шта радиш ти тако касно напољу) — Уживам на месечини мама. — Кажи твом месецу да узме своЈ бицикл и да се губи, Јср је време већ да спаваш!

— Ах, немо) да претерујеш! Синтетична гума је исто тако тврда као и права. Код очног лекара

НЕДЕЉА, 25 ОКТОБРА Изашао ја као добар хришћа• нин пре подне у цркву да се помоли Богу, кад тамо кога ца сретнем: Тому, инжињера, познатог атерсту и мондена. Запрепастих се. — Шта ћеш ти овде богати? — питам га ја, а он се смешка па ми одговара. — Доћерасмо до дувара. Сад само ако Бог не помогне

— Шта је ово? — питам ја Савку, а она ме гледа у очи и одговара: — Панталбне! — Па зар, овакве? — Такве! Сад ћу ја да се претворим у шнајдерску пеглу због твог беса. Направи се лом и за мало да је не задавих оним изгужваним панталонама.

УТОРАК, 27 ОКТОБРА Марко, газда од суседне куће, изгрдио сина што неће да учи а овај, да се освети, претресао оцу одело и нашао писмо неке Гине маникирке и сада у кући лом и брука. — Боље ћале да 'учиш него да пецаш девојчице — вели син оцу када га је овај изгрдио. И сада јадан отац постао мумија у својој рођеној кући, чим зине, а син и мајка му у хору вичу: — Ги-на, Ги-на.

СРЕДА, 28 ОКТОБРА

— Говорите... Ви нисте Још одговорили на моЈе питање... Зашто Је моја жена на слици без хаљина!

— Кад не помаже етер, онда ћемо га успааатјм клекомчом.

Госпа Фема удовица, сумњичила свог месара Перу да јој кајшари на мери и решила да га ухватч. Чии добије иесо ода до-

Лекар: — Како видите ви ово! Пацијент: Спабо, врло слабо...

ПОНЕДЕЉАК, 26 ОКТОБРА Мој комшија Јефта, посвађао се, на мртво, са женом, и то због ситнице, али за њега који је велики кицош, то је највећи злочин који он својој жени опростити не може.

— Знаш, прича он, панталоне се најбоље испеглају кад се ставе увече под душек. Ниједиа пегла не може да и^тера ранфлу као душек. Синоћ ја био уморан па умолим моју Савку, ослепела дабогда, да намести панталоне под њен душек пошто ја спавам на отоману. И питам је као човек: хоћеш ли умети? а она се обрецну: „Чудо Боже. Умем ја то боље од „тебе". И наместилз их... Кад устадох јутрос и извадих панталоне оне изгужване и никакве као да је шкембе а не панталоке.

Пијаница на операцији

Упорност

' — Када сте тражили од моЈе Ђерке да пође аа вле, зашто нмсте прво мене питали! — Ја... ја... Ја бих се радије оженио вашом ћерком.