Bodljikavo prase

БроЈ 49

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

_Страна5

ФШх; 4ш^вЈод П8>||Ш8 К ОЛОСЕК

Госпа Јела је тазе Београђанка. Дошла је после рата од некуд у Београд, пронашла леп стан и успешно се бави хотелском индустријом, то јест издаје собе самцима. Била је врло вешта и способна жена, још лепа и свбжа и то јој много помогло да увек има добре платише и имућне људе. Баба Лепосава, са истога спрата, јавно је тврдила за њу да зна „манђије" пошто је умела сваког кирајџију да омађија и укроти. — Хипнотише их ко змија жабу — после је говорила њена конкуренткиња, са трећег спрага, госпођица Цаца, шнајдерка. Али та оговарања нису ни мало узбуђивала Јелу која је гледала свој посао и, да није урока, дивно живела. Код ње се могло наћи и од тице млеко. А како и не би? Њена три самца: Сима, жељезнички пензионер, Ђока, бивши капетан лађе и Младен, трговац постали су прави светски путници и није било краја Србије које нису пропутовали. А нико није долазио празних руку. Често је госпа Јелин стан личио на неки велики живинарник. Гуске су гакале, пилићи пијукали а кокошке кокодакале, а у ту музику мешало се и гроктање по неког прасета. Све је то госпа Јела распродавала, не заборављајући ни себе и своју сомотску гушицу, па је изгледала као јабука будимка. Комшилук да пукне од зависти, ал' Јела ни у фрштец. Али лепо вели народна пословица: Мечка ће да заигра пред свачијом кућом* Једно јутро заигра она и -пред госпа Јелиним станом да је све трештало а цео комшилук сеирио. Једне суботе поранио кирајџија Сима пре беле зоре и у пролазу видео како из Ђокине собе истрча Јела и то у приличном неглижеу. Њему се смрче пред очима. Зар он све што прима на име пензије, није уносио у кућу, а она, змија ишла и код Ђоке. Веровао јадан Сима да је он једини изабраник, а она двојица само несрећни обожаваоци. Бар тако му је Јела говорила. Паде му мрак на очи и он упаде код , Ђоке који је слатко спавао. — Еј, бре, буразеру! — развика се Сима. — Устај да се нешто објаснимо. Ђока протрља крмељиве очи и једва се расвести. — Кој ти је андрак, сабајл^? — упита зевајући. — Устај, па ћеш да се обрадујеш! — вели му Сима а већ се знатно смирио. Молим те да нешто извидимо јер ова нас Јела много израћује. — Не верујем. Баш добра женска — одговори Ђока и слатко се протеже. — Чек... чек... малкице, па после је хвали. Она код мене долази у петак и среду, а код тебе — Шта? — разрогачи Ђока очи. Долази код тебе? Ноћу? — Јок! Долази ми на слатко и кафу дању. Ноћу, него шта! И то иосле дванаест. — Јао! Удавићу је — врисну Ђока и скочи као опарен. — Умири се — вели Сима. Ту има још ортака. Право акционарско друштво. Кад долази код тебе. Говори. — Уторником и четвртком. Вели да има слабо срце па мора да се чува. — Море срце јо.| ко трамвај, него ајдемо код Младена. И пођоше њих двојица, опако необучени код Младена па пробудише и њега. Он трговац и савремени човек, признаде из прве да она код њега долази само понедеоником пошто му је објаснила да је он човек у годинама па треба да су чува капље. — Сад ће »V капља да удари — командује Сима. Хајдемо код ње. И пођоше, али се Младен вратн.

— Оставите ви мене да спавам а ви како решите, — рече он и настави да спава. Уђоше у кујну, а Јела већ устала, очешљала се и кува кафу. На њој елегантна домаћа хаљина (поклон од Младена) плишане папучице (од Ђоке), и златан крстић о врату (презент од Симе, који је био јако побожан). — Откуд вас двојица тако рано? — ишчуђава се Јела, али је Ђока прекиде. — Куш, невернице! Све знам! — Не Знаш ти ништа, као теле — одговори Јела иронично и већ се види да је спремна на све. — Где проводиш ноћи у суботу и недељу? — поче да је испитује Сима. — У кујни, овде — одговори Јела и смеје се. — А с ким? пита Сима даље а сав дрхти од беса. — Долази ми онај мали матурант са мансарде — одговори Јела цинички. Вас тројица старкеља убијете ми вољу за живот, па морам да се опорављам. Уосталом, бар ти, као железничар не треба да се чудиш. Зар ниси једним колосеком пуштао и пилићар и путнички и теретни и експрес. — А ти си колосек? — дрекну Ђока. — Не дери се као магарац вели му Јела мирно. Ако ти се не допада, пољуби па остави. Свака је жена колосек, па као што има мртвих колосека тако има и живих, саобраћајних, којима прође по 20 и више возова. — А ти вршиш жив саобраћај па си узела оног балавца да ти буде експрес, а? — поче да бесни Сима. Направи се џумбус а кад је свануло остадоше сви станови код госпа Јеле празни...

— Извини, молим те, нисам могла да ти дођем на венчање. Имала сам много посла. — Не мари ништа. Други пут.

Срећ

на жена

— Јели вам покоЈни муж био осигуран! — Јесте, јадник, осигурао се тек пре годину дана. — Но, слушајте, ви сте срећна жена.

Наџоу нс п

Питала унучад бабу: »Зашто бвбо, ппачсш!« — Плачем за некадашњим де војачким стидом, и за данашњом њиховом слободом. ♦ Питали Турци Краљевића Марка: »Шта |е добро кад остари, а шта ни]е!« — Вино коЈе пређе годину, а девоЈка коЈа не пређе године. ♦ Питао син оца: — »Ма шта му ово значи, оче, да ме увече бо ле вратне жиле1а — Мање гледај нада се, аише преда се. ♦ Питали наЈмудријег старца у селу: »Шта ко највише крије! — ЗмиЈа ноге, а ожењен роге. ❖ Питала сестра сестру: »Зашто код твог мужа нису беле руке као у мога! — Зато што црне руке једу беле погаче, а беле чекају из туђе торбице. V ♦ Питали магарца: — »ПризнаЈеш ли да си магарац!« НиЈе ми жао што сам до сад био и што сам данас, него што ћу то и од сад бити. ♦ Питала свекрва невесту: »Хоћеш ли чашу ракије!« — Слађа ми је кад је Ја то чим а ти не гледаш.

Питали трнов џбун: — »Што сваког огребеш кад мимо тебв прође!« — А ти даље од менв етоЈ па се не бој. ♦ Питало |агње своЈу маЈку. »3»што и ти немаш рогова као тата!« — Зато што ми |е име овца. ♦ Питала гладна деца сиромашиу мајку: »Зашто закључаваш хлеб!с — Зато да вам буде и за черу. ❖ Питали пасторче: »Бије ли т« маћеха!« — Није ме жао на маћеху него на оца.

КАПИТУЛАЦИЈА Војвода од Грамона опсађивао је неку тврђаву чији се командант храбро бранио али се на крају илак предао јер му је Грамон предложио повољне услове После предаје рекао је командант тврђаве Грамону. — Сада, могу да вам признам да сам се р^и тога предао што рута

нисам више флао ни трунке ба-

— Признање за признање, одговорио је војвода. И ја сада мо-

— Милане!... Морам ти нешто рећи. Ти си добио, наиме, пре пет месеци повишицу плате.

гу да вам признам да сам вам понудио овако повољне услове за предају само из тог разлога што ни ја нисам више имао барута. ШТРАУС И ИНДУСТРИЈАЛАЦ Једнога дана дође у посету славном Јохану Штраусу један врло богат индустријалац који му рече: — Драги маестро, платићу вам 8.000 форинти ако ме научите да свирам и компонујем. Штраус је климнуо главом. — Опростите ми за једно ин дискректно питање. Колико зара ђујете ви месечно? — Око 120.000 форинти, одговори индустријалац. На то Штраус узвикну: — Како би било да ја вас научим да компонујете а ви мени да покажете, како св толики новац зарађује!..

ИЗ ТЕШКИХ ДАНА Позоришни глумац Каинц радо је у данима славе причао о тешким моментима свога уметничког успона, када је још глумио У путујућим позориштима. »Дешавало нам се често да мање или више претрпимо неуспех, али једном смо стварно морали вратити новац публици!..« »То је публика сигурно урлала и хтела узети на јуриш позорницу?1« — примети један из друштва. »А, не, не, напротив!« — одврати смешећи се Каинц. — »Публика се управо састојала из једнога јединог човека који се сасвим мирно дао уверити да ради њега самога не можемо трошити 1 скупоцено осветљење!« ПАПУЧАР Брем, писац »Животињског царства«, био је једном са великим друштвом код једнога пријатеља који је иначе био познат као покоран поклоник папуче своје жене. Друштво је расправљзло о којечему и најзад је дошао разговор о животињама. Обично су сви запиткивали Брема за ово или оно, те најзад запита и домаћин: »Јелте, професоре! Да ли је лав стварно краљ животиња? Зар се он не боји ни једне друге животиње?« »Ипак!« — значејно се насмеши Брем и погледа на домаћицу. — »Боји се — лавице!« СУВИШЕ Чувени бечки комичар Жирарди имао је једаред аудијенцију код цара фрање. Чекајући да буде примљен, седео је он у претсобљу и кад је дошао на ред, он у ужурбаности и узбуђењу дохвати са вешалице један цилиндар и, не примећују^и да у другој руци држи свој сопствени, уђе у салу за аудијенције. I Кад га цар видз таквога, запита га смешећи се: — Али, Жирарди, шта ће вам два шешира? Чувени комичар тек сад опази у чему је ствар и одврати: »Имате право, Величанство! Заиста су два шешира сувише за једног човека који је и тако и тако изгубио главу...«

Сад публике неће масе Да футбалске пуне касе Озбиљна је ствар На штедњу ће да се легпе Мора кајиш да се стегне Укинут је ћар. ' СПОРТ Англосаксонски спор^сти извежбали су се само у једној дисциплини воденога спорта: скок са трамбулине и торња. Сад се само на томе тренирају, уз помоћ подморница и »штука«. НЕ ПРИЈА ИМ КАЛДРМА Играчи наших водећих клубова врло слабо пролазе у провинцији. Дуго је тражен разлог том и таквом неуспеху али је сада утврђено да су »асови« научили на асфалт па им одмах изађу жуљеви по табанима, чим са асфалта сиђу. ПО ЈУТРУ СЕ ДАН ПОЗНАЈЕ Почетак првенства показао је како ће се оно даље развијати. Лепо наш народ вели: По јутру се дан познаје. Код учитеља бонса

— Мдлим вас, господине учитељу, да ли бих могао научити бокс дописним путем!