Bodljikavo prase

Бро) 4»

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 7

— Ви Сте твлико глупи, мој пријатељу, да не бисте знали да разликујете једног магарца од коња. — Зар ја, па ја вам никад нисам казао да сте коњ. -оСудија: — Сведок тврди да си заиста провалник. Тужени: — Господине судиЈа, то ]е немоГуће. Није ме мОгао видети, јер је био под креветом када сам провалио ку^у. —ОНеудата кћи: — И овога смо лета сасвим забадава ишли у бању... Мати: — Како забадава! Кошта нас петнаест хиљада динара. ) -°* — Како је било на вечери код Петрови^евих? — Никако. Поред мене седео ]едан разроки гост па стално јео из мог тањира мислећи да је његов. | о — На картама човек губи: пријатеље, новац и част. ј — Добро, али када добија?

— Сада сте слободни, обрати се управник казненог завода отпуштеном осуђенику. Шта мислите да радите? — Глвдаку да ме други пут не ухватите. —О— Гле, веК си на ногама, абио си болестан. — МоЈа сре^а да св разболео доктор, који ме је лечио. —О— Госпођице, чуо сам вас кад сте певали. — Ах, знате, то чиним само Дв време убијем... — О, прилично свирепо оружје сте изабрали. —О— Ја верујем у сеобу душа. Сигуран сам да сам некада био магарац. — По чему то мислиш? — По томе што сам ти узајмио хиљаду динара. —О■ Нека удовица дуго је плакала на свежем гробу свог мужа. Напослетку се умири и рече:

— Ипак ме Једино теши: сад знам где проводиш ноћ. —О— Тата, на плафону је Једна велика мува.

КОД ЛЕКАРА

— Згази Је и остави ме на ми-

РУ-

—О—

— Шта сте ми нашли, домторе) — Један прекрасан стзн на Славији.

— Морам се женити. Потребна ми је жена, која ке ме допуњавати. — Онда узми интелигентну девојку. — Мица хоке опет да се уда! — Па она није никад била удата. — Али је хтела већ неколико пута. —ОЈадна станарка се жали куКевласнику: — Замислите, молим вас, мојој комШиници су молери омалали кујну за један дан, а моју малају ве^ недељу и још није готова. — Е, али комшијина куварииа има педесет година, а ваша свега двадесет. —О— Ви тражите руку моје кћери? Немам ништа против тога, ели умете ли да крпите чарапе, да шијете, да перете судове и да правите кајгану?

— Не разумем зашто ме то питате? — Зато што моја кћи то на уме. —ОСтарија сестра моралисткиња, кори млађу: — Срам те било! Млада дево|ка и љуби се јавио с младикем на кућним степеницама! — Шта се узрујаваш кад се и ти сваког дана љубакаш! — То је нешто друго. Мене љуби мој вереник. — Па и мене је љубио он. -0Судија чита пресуду по коЈоЈ је оптужени осуђен на вечиту робију. — Али, господине судија! покушао је да простестуЈе оптужени. — Ни једну реч, иначе ку вам казну повисити са још две годи« не!

— Да ли твоЈ брат болује још од клептоманије? — Не болује више. Добио је премију на лозу.

Жафанска

Навикле су...

>, V'/

— Видиш, ови су се већ извежбали у фотографисању. Може и овако

Они седе у кафани. Он и она. Крај месеца је. Он пије кафу. Она завршава са сладоледом. — Ја бих још један сладолед, проговори Лела, јер она је практичнз деВојка. Он ј,е против. Прво, зато што Је сладолед шкодљив, јер садржи много ше^ера и б) стомак прехлађује; Друго, он нема новаца и показује јој буђелар који је празан, до последње преграде: једна заложница и једна марка за пса, то је цео садр!Чај. Утисак ове демонстрације био је страшан. Лела поче да потскакује на столици. — Ти, Милане, па одакле ћеш све ово да плбтиш? — Аух, збиља! Па на то нисзм ни мислио. А на то се мора мислити

Човек са корпом броЈи мрм> љајући: десет динара, двадесет, тридесет. — Још једанпут — непар за триДесет. Бие је збиља непар. Тако |е поништен губитак. Тада завуче опет руку у кесу, рекавши: — Све даље играм на непар Овај пут опет за тридесет динара. Извади број и одмота. Био је пар. — Дакле, још једанпут. Она га ухвати за руку. — Милане, јеси ли полудео? — Нисам. — Па куда води то? — Сада тек не могу престати. Ваљда разумеш! Он стави руку у џепове и по-

Нико те од особља не познаје? гл °ла Дгзојку пипајући. Њенолиц е , | це поцрвени као ружа, а ноздр— Дакле, молим те, шта ће то ве почеше јој поИгргвати.

бити? Он слеже раменима. — Или си се можда ослонио на мене? — Можда. — Шта значи можда? Милане, ја ти се заклињем да ни |а немам ни пребијене паре. — Немаш?

За име Бога, шта радиш ти, процеди кроз зубе. Он више није могео натраг. Мора даље да игра. Поново вађење броја. Одмота: опет пар. Нови број. Опет пар. Још једанпут — сада се већ увежбао. Човек са корпОм радо тргује

— На часну реч. Свега два ди- Али оса 1 ов «® М У ! е мало С У М " нара имам И они су мени по- њив ' Тридесет динара, шездесет, требни. | деведесет. — Хо^ете ли сада да — Па то је врло лакомислено ОЕО исплатите? Запита он сумњи-

од тебе. Он седи и тупо гледа пред собом. Она је све усплахирена, бе

— Немојте да ме баксузирате. Не^у вам побепи. Још један број.

— Да ли си веЈ; чула да се Јелека верила! — Шта) Зар је могуће! А за кога) — Кажу за неког свог познаника из детињства. —• Дакле, значм зл меког ствријег господина.

ла као гипс и бојажљиво се о- ^ ио 1 е опет пар. Човек са корсврће. ј Пом зину да нешто каже, али — СлушаЈ, Милане, пусти ме бар да одем. — Ти ћеш да седиш! А тада се обрати келнеру: За сада ми Још нисте по-

Пом зину да нешто каже, али ме 'Милан завуче поново руку у кесу и рече: Овај пут непар за триста динара. Извуче: био је непар. Четири пута по тридћсет —

требни али ми пошаљите оног чо- сто двадесет. Кад се одбије од века, тамо преко, са корпом. .ј три стотине, остане чисто 180 диНзој се следи дах. Човек " са нара и словима: сто и осамде -Ј корпом, пуном чоколаде, бонбо-Ј сет динара. Милан смота добИј6Н|

на и разних слаткиша, приступи рвдосно столу. — Ајде да пробамо среку! И-

новац. — Лелице, ако ти се свиђа у-1 зми још Један сладолед! Ситуа-

грам фикс-никс, рече Милан и! ција је спашена завуче руку у кесу са бројевима — Ја сам се следиЛа и без њеизвуче један број и пре него што га. Она је опет дошла к себи. Лице јој је блеђе, а уши горе. Она размишља, Ох, ала је овај коцкар, прави хазардер. Хохштаплер^

— Тако се не може, наравно, код сваке муштерије радити!

га Је одвио рече: — Играм непар За десет динара. Отвори бројку. Био је пар. Изгубљено. — Дај други, опет за десет и опет непар! Опет је био пар. — Али сада мора да дође непар. Извади број, одмота: пар.

Сирота жена која пође за њега! Они се дигоше. Он Јој пружи мантил и осети нешто у њеном џепу од хаљине: добро је, што није морао да јој размени хиља дарку.

— Шта ради твој нови пријатељ! — Ништа. — Има пара! — Не, али његова жена |е пријатељица Једног богатог банкара.