Bodljikavo prase

Број 50

БОДЉ^МААО ПРАСЕ

Страно 3

Леиар: Дишите дубоко и рецмте трипут: четрдесет три. Пацијент; (по занимању књиговођа) Сто двадесет девет.

Снашла се Жали се један Београђанин тазв земљорадник својој младој жени: — Замисли, молим те, птнцв су ми у башти све уништиле. — Знаш шта драги, купи ми нови шешир, а стари +>емо осТавити у башти као страшипо за птице. ж Трезни људи

— Шта би урадио да те жена види таквог! — Напио би се!—

Џонејсна успаванна У џекојском оку суза Десиће се неки квар Јер нестаје већ пауза Па престаје њихов ћар Ал' препун је њихов чанак Па им прија зимски санак

НЕДЕЛ>А, 1 НОВЕМБРА И$а1)е.м са женом да се прошстам, па. успут нанћемо на једнога чнчу који проси. Изваднм нов• чаннк н пружнм му два дннара. Када 6н виде Ла {ам му лАо самб дпа динарк, пбче да грди И псује: ■>- Ево тебн Два дипара, па се обеси — Довикну ми на крају и Оацн двоЛинарку замном. Ибшто нНсам у Стбњу да дајем више, бтсада ћу да заобилазцм прбсјаке Јер некб од њих можб и да ме из}'дара. П6НЕД&ЉАК, 2 НОВЕМБРА Мој комшија Мита донео пра* сбнце за своју Славу Митров-дан и саб срећаН је пра&нб кписак најуЖе порбдиие кбју ће звзТи На ручак, на праСећинУ. Већ је н&к& и ПОзвао, кад јутрос оде у шупу Ма нахрани гицу, а кад тамо има ш*а да види. Шупа обијена а прасенцета ни од кброва. У Митиној кући настала је за• пебка као да је некб умро, и већ су били решени Д& за Митрбвдан груВају пасуљ каДа се преД вече прдс& појави. Украо га неко из комшилука али Му се, ваљда, тамо није допало и онд киднуло у своју шупу. А сада га Мита држи у кујни. УТОРАК, 3 НОВЕМБРА Госпа Ленка, велика дама, путовала возом, први пут послб рата. Не знајући како данас изгледа путовање, она на главу ста• вила шешир, обукла леп капут и метнула чак и лисицу. Кад се н&како угурала у вагон почела су добацивања. — Пази ова са шерпом! — А што не идеш, г : оспоја, у прву класу. — Пази да се не испрљаш Госпа Ленка стсгла срце н ћу-

тала, а кад Ј& стигла у Ваљево, констатовала је са болом да Јој Јб неко, у оној гужВи, ишчупао реп «-»- од лисиче. Сада се госпа Ленка заклела да Се више за свог живота неће попети у воз. СРЕДА, 4 НОВЕМБРА /7ера, ћензионер, стбнуЈе негде н& Грантбвцу. Синоћ Се враћао Иући крдз ону тужву омладине која ј& ту направила своје корзо. Гурали га, мували по оном узаном тро+бару док Се њему н& досади па поче и он да се гура. Али га сада дохватише на миндрос неки млацићи и почеше да МУ добацују: — Оће чича пиле+ине. — Шта мећу омладинби'? ** Уа, матора крнтијо. Јадан Пера је ишао као кроз шибу и, најзад, побећен, скрепе у једну пббочну улицу и кукавички побеже. Напаст ова данашња деца. ЧЕТВРТАК, 5 НОВЕМБРА СакуПљали неки добри људи прилоге на Каленићевом Гувиу за једног болесног радника. Али запињало. Сваки се изговарао на крнзу, скупбћу, рђаве послове итд г А не проће дан да се из нене од бних кафана и бифе-а на Чубури и Каленићевом Гувну не чује песмк и весеље. Лумпују и веСеле се ти исти људи, који се жаЛе на кризу и рђаве послове. Има свега две могућности. Или лажу кад кажу да немају или лумпују из дерта. Али, онај кОме не иде добро и не помишља па песму и музику. Бар тако изтледа сваком ко логично мисли. Биће да још има таквих који не могу да се одрекну од својих навика и копфора.

ПЕТАК, 6 НОВЕМБРА Уђох у „шестицу", али ме сабише код самих врага. Трамвај пође а за њега се закачило са Евих страна, па изгледа окићен као за Врбицу. Један шврћа од десетак година ухватио се иатраг за онај симс од прозора и виси. Ногс му ландарају па сваки час чекам да падне. И са'м имам деце (а пре неки дан Читао сам како је на трамвају погиНуо син — јединац) па промолим главу кроз прозор (ко• ји је, узгред буде речено био разбијен и викнем дечку да силази. Он ми се исплази и ја га Пбчнсм грдити шТо не слуша, а Једна жена кћже: ___ бва госпбда би нас побила кад би могла. Сад му и ово дете смета... Од ове и оволике демагогиЈе .чоже само штете да имамо и то највише они коЈи се њоме, без икакве потребе, служе..^СУБОТА, 7 НОВЕМБРА _ Један наш комшија, велики газда иначе, држи служавку. Док је била здрава ишло је све у реду али, за њену несрећу, она се разболе од бубрега и пошто Уред нема где да је смести за њу треба да се стара њен газда. Она, јадница треба да пиЈе са.мо млеко и држи најстрожију дијету, па зато Је одбила да једе пасуљ, али њен газда се на то наљути и моментално је отказа. — Сад ђу ја да јоЈ месим милихброт. Нек иде у село па нек је тамо лече. Моја кућа није болница... И најури девојку, коЈа је избеглица и нема никога свога. Иначе је овај хумани газда, претседник једнога хуманог друштва. То се зове теориЈа и пракса.

УТАКМИЦЕ У ГЊУРАЊУ Код острва Санта-Круц„ У ЈУжном Коралском мору Американци су недавно приредили утакМице у гњурању, које су одлично успеле.Загњурђло се у море четври носача авијона и више од двадесет других бродова. Јапанска публика, која је присуствбвала овим утакмицама, ВЕЧИТИ РИВАЛИ У гутању горких пилула за прво место боре с« два вечита ривала у тој дисциплини Винстон Черчил и Џугашвили Стаљин за осваЈање првога места. Обојица имају подједнаке шансе.

— Врло пажљиво од вас, што сте иам после дугог и напорног пута кроз прашуму спремипи топло купатило.

Оптимиста Један господин врака ее са пута и сусрекв свога слугу Саву. Здраво Саво, здраво, како! Како, је ли све у реду од мога отсуства? — Па јесте господине. Све је добро, само нам је кер цркао. Е, а од чега? Па прејео се меса. А каквог меса, Саво? Та од парадоша. Шта парадоши су угинули, а од чега побогу? Па прекинули се вукуки воду целу нок А зашто су вукли воду? Па кад смо, брате. гасили велики пожар на салашу. Шта, наопако, велики салаш изгорео? А од чега, Саво, брате, говори, говори. Па упалио се од свеКе, господине. Од какве сввКв, човече! Па што је горела када Је ваша мајка, стара госпоја, умрла. Шта? Мајка умрла, Господе Боже! А од чега? Па трефио је шлог када је чула да Је ваша госпоја побегла са једним младим господином. Тешка увреда Лондонски „Дејли Мирор" пребацује енглеској влади, обичај, што неки пут све реекира, а неки пут ништа. То не радн прави коцкар. На овај чланак, Черчил је упутно протест сматрајући да овај чланак вређа директно њега. Још до сада му нико није рекао да он није прави коцкар. — Молим вас двв картсЈ. — За »Зону Замфироаус упита благаЈник. — Јок братв, за менв н моју ж«ну.

Сеоски чувар пита неког дечка: — Да ли знаш, чија је ова крава и чије теле? — Чија је крава не знам, али знам чије је теле. — Чије? — Ове краве.

Модерно просјачење Чује се куцање и служавка отвара врата. Једна средовечна жена моли за милостињу. — Дајте парче хлеба! — Немамо. — Дајте ми (0 динара! — ГлеШ — Онда ми дајте бар куповн/ књижицу.

— Судија: Како сте смепи из излога украдете оваЈ часовник.

Нод ленара Пацијент: — Ужасне болоВе »Ј« мам у стомаку господине доктрре. Шта ми препоручујете? Лекар (поеле прегледа): — О убиљна ствар. Слепо црево. Морате хитно на операцију. Пацијент: — Аух побогу! Зар опет! Па ја се лани олерисах од њега; значи ве1ч никло друго.

г Тешке успомене

— Зашто сте тако тужни! — Зато што ми се удавила жена, — Па ви сте се после оженили младом женом. — Да, али она не воли да се купа.

(П

в|1

ЈТ

Јз

1к/

ТЛа\иц кла$иан.пцн Мешај кон>е, сто пут рек .ти Да утеше групу оку Што живи у нади Ал', кад год су трке секлн »• Увек био у талону Баш, који се клади! ч.

М Ја сам Јв пољубио, тада Је дошао он N Ја сам оадс!