Bodljikavo prase

1>ро) 62

ГОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 3

Нибицези Професионалци из Америке, који су лраеили излет у Африку решили су да пређу у кибицере који Ке само давати савете аматерима, французима и Пољацима. ПРОМЕНИЛИ ЗВАЊЕ Слободан и његова екипа, коЈи су били у Лондону запослени код енглеских професионалаца као дохватачи лопте иза гола, сада су добили ново звање, много теже од ранијег Они сада вуку воду за тренере Идна и Черчила. Није му суђено На претстави »Глумци као гпортисти« и »Спортисти као глумци« БожовиК »Шкоба« угледао се на Паула Хербибера, мислећи да се улога не мора научити, као да је нека звезда од хиљаду година. Кад је занемио, онда је звао у помоК голмана ЛовриКа, да га изчу^е из ссса. извуче из соса. па то ти је.

МоЈ комшија Ниџа је велчки папучић. Не сие ни да зине док му то не одобри госаа Каја. Зато не треба да чуди што он не пије, не пуши а само онда када је много поиушан, добије по једну банку аа џепарац. А то се догађа трн пут годишње. Јутрос одем ]а код њих у посету да се договоримо о неком угљу. Дођем ја, а Ниџе нигде иема. — Отишао до моЈе Стапе (сестре) да истресе — вели ми госпа КаЈа и одмах пристави лоиче. — Па хоАе жи скоро доКи? питам ја, а Каја ми одговара: — Све ћемо то нас двоје уредити. Оц ту ц»је ни потребан ПопиЈем кафу и лепо се договорим са госпа КаЈом у погледу ћумура, кад Ниџа улете као изОезумљен. — Кајо, добили смо 100.000 на лоз/ — викну победоносно и *теде да цосцочи али се саплете на Једиу столицу и паде. Каја га само строго погледа и рече: — А откуд ти паре за лоз када од Велике ГоспоЈине ниси био добар? ПОНЕДЕЉАК, 25 Јануар Идем Јутрос улицом са Ђоком ветеринаром. Баш пролазимо поред Каленнће' јв ве пиЈаце, а Један младик води санску козу и лепо Јаре. — Где впдиш ту козу, сииовче? — упита Ђока, стручио кибицујући козу. — Водим Је код млрвењака Та■ се — вели дечко мрзовољно и продужуЈе пут. — ДаЈ да Је видим боље —

Спаримки епиГрам Футбалске судиЈе Сада неко приЈе Да у зимске дане СвоЈе ферЈе славе Да се опораве И залече ране. НАВАЛА Спортски клубови су обуставили упис нових чланова пошто су кулучари у изврсној кондиц^ји па у жељи да то неко омете, они су навалили да се уписују у спортске клубове да би могли учествовати на утакмицама. За мало да добијебатине На прошлонедељном бокс-мечу Бајчев је могао да доживи пораз. Новајлија је богами похазао да нешто зна а жири је још једиом погрешио. Било би пам.етније да се упишу на течај за боксере, бар би неко видео вајде, а леђа би им била осигурана. НЕМА НА ОТПЛАТУ С. К. Митик је изневерио традиције своје фирме. Нема више ништа на отплату, веК све за готово зато су и дали 7 голова наједанпут. Додуше и примили су шест, али такав је посао: велики обрт, мала зарада.

Практикант-мелоди Баш мн небо исувише даје Плата само до »другога« траЈе Алн ја сам конструкције чврсте а до »првогп све дувам у лрсте Ил' цвокоћем ил' у карте бајам Нико више не да ми на зајам. ♦ Увек ,ртва нечијег сам ћефа Стално стрепим ја од свога шефа Грана моЈа сувише Је ниска ХоЂе да ме избрише нз списка Али вазда верујем у боље Шому пијем па сам добре вол>е. Тј>а1ко> иџила Из физике »цвај« Ап' живот Је раЈ Ја сам стално фрај Док не дође мај. А кад трешња зрн Зарадићу и три А сад зовем Гину На клизаљку фину. Притегнем опанке Па седнем на санке Савест ме не гризе Само нека клизе.

Па дајте у гардеробу

— Зашто идеш тако раздрљен! — Ето, дао сам шал у гардеробу Једног биоскопа. — Па... — Па... ништа убедише ме да га нисам дао!

"у НШЕЉЕгМШЕЉЕ

каже Ђока. Зцаш и Ја сам марвени лекар. — Види вала — одговара нлаДиН. Ђока приђе кози и поче да је пипа са свих страна, да је куцка и загледа. Отварао јој уста, загледао њушку, очи и после четврт часа рече: — Овој кози не фали ништа. Не мораш је водити доктору. — Ја вала морам — каже дечко и полази. — Како мораш будало када ти велим да је здрава — љути се Ђока, — Море Ја знам да Је здрава али сам козу продао г. Таси па морам да је воднм — рече младиН и оде а Ђока оста забезекнут, па ми вели: — Е, што ме намагарчи сабајле.. УТОРАК, 26 Јануар Сретнем ј ј трос СтраЈу, пснзночера. Пука снротиња али весељак па ме зачу• ди што га видим уморног и нерасположеног. — Каква те невоља мори? упитах га пошто се поздрависмо. — Уби ме несаница. Већ пет даца врло рђаво спавам. Пропао сам. — Одговара оц. — Па Јеси ли ишао лекару? распитујем се Ја. — Шта ми може лекар помоНи. Да дође читав конзилиЈум не би ми помогао. Ово је болест Оез пребола. — Узми веронал или таок ие. што — саветуЈем га ја а он само одмахуЈе глав&1.

— Ништа то не помаже — вели резигнирано. — Па од чега је то наступило? — питам га ја напослетку Да ли одавно траје? — Од Светога Јована — каже он. — Сигурно си назебао. — Море јок! Продао сам душек, а не могу да спавам на тврдом — одговори он, а ја се насмејах. СРЕДА, 27 Јацуар Свети Сава ђачка слава па ја, пошто сам одав■ цо престао да будем ђак, реших се да посетим једнога мо га старог професора који је место светог Алимпија узе.о Светог Саву за патрона јер хоНе „српског свеца". Стари педагог и чувен у својој струци, удовац без деце па понесем и једног петла да га обрадујем. Прими ме срдачно да не може бити боље, петла затвори у шрајбтиш а он поче да ми прнзиму Јер Свети Сава је пола зиме. — НеНе више бити велнких мразева а и дан Је одужао па Лемо мођи деверли до пролећа каже ми он, а у томе дође његова домаНица па вели: — Господине професоре! Тражи Вас г. Ђока професор на телефои да Вам честита славу. — Е баш добро — каже професор. Понуди човеку столицу и кажи му да ме сачека. Сад ћу ја, само да свршим разговор. — Ју, како />у човеку да пону дим столицу кроз телефон, чуди се газдарица а професор ос/> за-,

боравио о чему је реч па ии прича како је пре шездесет година, баш ца Светог Саву био у Италији и разгледао Херкуланум и Помпеју. ЧЕТВРТАК, 28 јаиуар Умро госпа Перкин муж. Стар и болестан човек око кога се много намучила. Као комшија, после погреба, одем и ја, са женом, да изјавим саучешће. Пуна соба света ' који по обичају глуми жалосну породицу и преврће очима. Већином жена коЈе теше госпа Перку али она плаче неуморно. Што кажу суза сузу стиже. — Море остави се Перка кукњаве. И он се јадан смирио а и ти ћеш се мало одморити. Зар је оно био живот? — теши је наша газдарица госпа Христа. — Шта ћу јадна — вели госпа Перка. Све је то тако ал ја сам навикла да за сваку ситцицу плачем... Мало после поведе се разговор о једној комшики која врло бурно живи и, да видиш чуда, госпа Псрка се расположи па кад отпочне да одговара расположење се поправи и место суза и јадиковиња покуљаше вицеви. Што ти је живот. ПЕТАК, 29 јануар МоЈ бивши момак Стева ради негде у Општини као надничар. Целе Јесени и лета, када су радили трамваЈи он ниЈе добио бесплатну карту за трамваЈ иако има посла по целом Београду, а ових дана добио, наЈзад, ту бесплатну карту. — Па сад Је лакше, Је ли? пигам га Ја.

— Уха, много је лакше — сме. је се он. Узмем ову карту, но. сим је у руци и гурам по трамвајским шинама. — Зашто по шинама? — чудим се Ја. — Па трамваЈи због снега не раде а ја хоћу да искористим карту па зато идем само по шинама — шали се он. — Море није теби до вожње већ хоћеш само да истераш своје право — кажем ја. — Вала, тако је! Сада ми ј* много лакше пешачити када зиам да имам трамвајску карту. А иначе сада сви иду пешке — смешка се он задовољно. СУБОТА, 30 Јануар Бџо сам синоћ на вечсри код мога кума Мите. Газда човек, има свега и свачега а децу васпитао сувише модерно. Поштено да кажем, вероватније ми изгледа да су се деца сама васпнтала. У посети је и један младНћ, нафризиран и удешен, као за параду. То је нски Џеки — тако га зову — симпатија њихоне Цице. Иначе, веле да је лекар. Ја. богами, //е бих рекао нити бих се смео поверити његовом знању. Око осам сати, тај се Џеки, видећи да га нико не задржава на вечери, диже да иде. Укочено се покцони у правцу нас, рукова се са кум Митом и но1 )С, а кума Даца, као љубаз• на домаћица, каже: Цицо, упали електрику у ходнику и испрати господина. Цица се само насмеја и пође, а мајка Је пита: — Шта Је ту смешно? — Смешно Је то што ми кажеш да упалим електрику а ]а баш и хоћу да испратим Џекија што Је у холу мрак. При томе се грохотом насмеЈа и истрча у ходник и Ја се зграцух каро-м . данашње девоЈке савре) /&/>,*■