Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Бро) 63

7=&7УЈ* Ј 1)}ЈР.Ј1 јамишлоп

... „станлорезца

— Д бре, Трпкон несам ли тн казо да не пушташ пцетнште да го, ране муштернје! Ако ее гг- и- рк*, ко ^ С,"«, да нам очисте толнки шерлење.

И тако радите, драга мо|а децо, када |е горе преаише топпо.

па му> вђа 1иа(ну

— Иажеш да је гуека залутапа — код тебе) Можеш пи мн поаерити нако се то ради)

Ђока је врло леп и елегантан човек. Управо он мисли да тако изгледа а какво мишљење имају даме о томе, тешко је знати. Главно, Ђока је сам са собом задовољан. Иначе он је шеф једнога надлештва — тако се претстаоља у женскоме друштву а уствари он је обичан практикант. То би била кратка биографија јунака ове приче, који се недавно, на целој Чубури прославио због својих спортских способности тако стекао надимлк маратонац. Ево, како је то било. Видео Т.-ока једно вече лепу плаву девојчиЦу. Нема више од двадесет година а лепа као вила Равијојла. Запуца Ђока за њоме и, не лези враже, пође му зо руком дсе упозна. Наравно, он није рекао да је практикант ве+* се претстави као доктор хемије и висок државни службеник. Хемију је пок изабрао пошто из праксе зна да жене не воле тај предмет па га због тога и не знају. Другим речима ту га је тешко ухватити у лажи. Блем Ђока се допаде В.ерици, почеше шетњо и ве^ је њој »спевао« и дЛ песме. Оно баш да је он написао, не би било сасвим тачно, али се мора признати да је читаву недељу претурао по библиотеци збирке песама док је нашао нешто згодно. Овај лепи фебруар још је олакшао његову акцију и Верица је била страсно заљубљена у »лепог доктора«. До душе, десио му се један мали малер. Али он је то правдао претераним умором од посла. А мало је требало па да ве^ ту буде комедије и невоље. Стајао он једнога дона на Теразијама и чворио се на фебруарском сунцу јер то му је све што се огреје. Собу није ложио три године, а када сте чули да се практикантима загревају канцеларије. Елем, стајао он на сунцу када наиђе Верица и позва га: — Докторе! Ђока заборавио да је он тај »доктор«, веК се загледао у је* дан зембиљ код једнога сељака па лупа главу: да ли је прасе или јагње, кад га неко удари по рамену и рече: — Шта радиш овде докторе? Ђока се трже и наљути што га прекидају, па се раздра. — Море какав доктор. Оставите ви мене са тим глупим шалама. — Па, ја сам Ђокице! простења збуњено Вера а Ђока се узврда и једва се ствар некако изравна. Једнога дана, крајем фебруара, Вера рече Ђоки да Јој је рођендан па зато нека дође сутра на ручак. Том приликом хоћв да га претстави родитељима као вереника. Ђока претрну, али Вера убрзо додаде:

— Не бој се, ми смо богати, ја сам јединица... Од радости Ђока заборави да пита чија је кћи. Сутра дан, још пре беле зоро, Ђока се поч^о да дотерује. Избријао се, испеглао одело и јавио телефоном у канцеларију да има грипу, па онда изашао да се мало прошета. У сомо подне, са букетом цвећа али без капута, он крете на Зрачар у кућу своје Верице. Не-| мојте помислити да је пошао без капута што му је врућина. Не брате. Он је рзно изашао да се шета само зато да »уда« свој капут. Удати је стручан израз за давање у заложну банку. Тако је дошао до пара за букет. А за пакост тог дана дувао је неки ветар. У само подне стиже Ђока. Са улице виде лепа ку^а, господска: »Хм, мајку му — мисли се Ђока, био сам ја у овој кући! Вртео се неко време око капије и, напослетку зазвони. Убрзо се зачуше кораци и када се врата отворише, за мало га капља не удари. На њима се појави његов начелник Таса. — Овај, онај... господине начелниче, муцао »г. доктор« ово за рођендан госпођици, онај, овај... — Шта си се спетљао — рече

му начелник. Говори шта Је било и шта хокеш. — Овај, пардон, збуњено промумла Ђока и клисну низ улицу. И сада, по овом времену иде без капута и без веренице, а Таса га је најурио из службе. А због брзине приликом оног бакства сви га зову »маратонац« М то *е му остати.

Једна млађа дама, која је себе сматрала ученицом Франца Листа, свирала је пред мајстором. После првог комада она се окрете и извини: »ја свирам иначе боље, али када знам да ме слуша неки критичар, постајем несигурна и губим такт. Лист се насмеја: »Ох, то ви само уображавате, госпођице! Из такта нисте уопште могли изиКи, пошто у такту уопште нисте ни били. ЛчДч

— Узимате ли медецину против кашља коју сам вам прописао1 — Не, господине докторе. Само сам је пробао и одпучио сад да и даље кашљем.

Збрка од огласа ВеК два месеца како сам без посла. Сваког јутра читам малв огласе, не бих ли нашао какво намештење. Али, кад год пронађем неко згодно намештење, док ја одем да се јавим, ве* су другог запослили. Зато сам решио да не читам целе огласе већ само наслове и ево шта сам јутрос прочитао: — Одлутала — самостална госпођа — Доји 12 литара млека дневно — Непознатих родитеља — без предњих зуба — Не гризе — Гмизавски професор —* Производи коњске кобасице Са дуплим џоновима — Под н»: сом — Прворазредна дојиља 90 година стар — Сироче без о« ца и мајке — Добар тркач — Подесан за јахање — Тражи дадиљу — За дуге пруге — Подесан за ћутање — Место футбала Са три пара резервних наочара — Ставила се на расположење — Дама 60-тих година — Још употребљива — Кратко ошишана по плећима — Издаје се — За брзу употребу —Ј5ез мириса 30 хитаца у секунди — Уступам — Интелигентну бединерку —• Мало употребљена — Са нузпросторијама — Врло Јевтино — Ако желите — Сваку количину — Намешта девојке — Месингани кревет — Тражи стан

УВЕН ОТМЕНО