Bodljikavo prase

V , др&лања •— Здраео пријатељу старп «— Здра... а оии-хаН — Имаш кијавицу Јел ? — Страшну кијавицу, брате. Требало ни је синоћ новаца па сам зауставио једног пролазника. Какве везе вма твоја ки]а• вица са пролазником? — Моја кијавица са пролазником не, већ пролазник са мојом кијавицом. — Море, шта лупут аш. Објаспи ствар већ једном! — Па ето: Зауставио сам га в дрекнуо му: „Дај ми сре што имац!" Овај јадник имао само кијавицу в то ми је и дао. — Зваш ли друже до чега сам пајзад дошао? — Реци. — Уоредио сам своју жену са одјеком. — А што тО? ,— Зато што има увек последњу реч. . Ја ви1це волим од/ек него ли своју жену, јер одјек говора само онда кад говорим и ја, док међутим моја жена, говори стално! *■ ■' ' ' : " IV ' — Је св ли чуо да се Пера оженпо? — Је ли зџдовољан?' »■— Не знам. Оженио се већ пре месец дапа. Били су отишли на свадбени пут у Ниш, па над су стигли пошлр су фијакером од станиЦе до хоТеЛа и остали петваест дапа у кревету ие остављаЈући га ни за чзс. — Мора да су се^лудо ролели! > — Не, него Се фијакер преврвуо па су младенци провели петваест дана у болници.

Мали Л&џиир. ее пииса Да ли св у Свњском руднику копа сеио? Како можв мртва стража ики пред војском? Да ли се у Овчар-бањи купају само овце? Шта мере меридијани? Да ли су сви тежаци тешки? Када се заклетва пој 1 ожи може ли да се и усправи? Да ли се дипломатске закулисне радње врше у позориштима? Значи ли реч племенитост припадање једном племену? Зашто тата каже да је и овога пута остао у бубњу, кад ми буб»ћа немамо? Да ли је у МаглаЈу уввк магла?

Келнер: — Ви би требвли после ручкв да легнете бар |едак час како то чини и ваша госпођа. Гост: — За име БожЈе, зар да преспавам и таЈ једини мираи и приЈатан час1 -ЖМали ^ечник малога Перице Алограф — Хало, гроф! АутопатиЈа — Симпатија према аутомобилу, Гажиста — онај који гази. ДелимитациЈа — дељење мита. Диететика — где Је тетка? Индосирање — прављење сира. на индиски начин. Костим — коси тим, Ледирати — правити лед, Манирист — мани Ристу! Парафин — фина пара.

Тражите само домаће производе Неку стару даму ухвате кад Је У ЈедноЈ дрогериЈи покушала да украде бочицу парфема. Очигледан случаЈ кпептоманиЈе. — Шта можете да наведота у своЈу одбрану? пита Је полициски писар. — Узимала сам увек прецмеч« који су произведени у нашоЈ земљи... —О— | "'- 1 -'-г" У Једном друштау гоаорило се о томе кад и како се ко упознао са својом женом односно мужем, — А кад сте се ви први пут сусрели са вашом госпођом? — Нисам се сусрео, одговори мрачно професор, био сам нападнут. —»«Са предавања Професор (говори о значају воде): — Ми господо моЈа не смамо заборавити на то: да нема на земљи воде н« би се могло научити пливати, па онда помислите, колико би се онда људи удавипо«. — ХеЈ, Марко, што смо бипи будале! Кад се само сетим да емо годинама животарили, обиЈаЈући јувелирске радње.

— Хало, пијеш ли ти на ецс!

Модерна деца — Но, још би и то требало, да ме не послушаш, магарчино Један1 — Мамице, ти ваљда мислиш да говориш с татом? -—О— Зашто ова певачица увек злтвори очи кад пева? — Јар не може да гледа слушаоце како се Муче.

Одлично је говорио..

=5»

— ВеруЈ ми, ако хоћеш да те ч<ена воле, мораш неки пут и хрђаво да поступаш са њом. Ја се, например, према своЈоЈ жени држим тога правила.

к шкшштшшлтвт-) НИЈЕ ФИЛОЗОФ Славни философ Шопенхауер, био је окорели противник женске еманципације. Једном Је повео разговор са неким професором гимназије, коЈи Је био познат као папучар. Овај је говорио: — Не разумем зашто се ^жени забрањују неке професиЈе. Ја не бих могао спречити, ако би, на пример, моЈа жена хтела да студира право. И зато се чудим вашем назору. Философ запита брзог — Какб? Цудите ее? Философи и будале не чуде се, уопште, ничему. Професор гимназије упита, пола бојажљиео, пола тужно: — Дакле, ви ме сматрате за филозофа? Шопенхауер превуче руком своју браду и добаци: — Не1 Ни у ком случаЈу!

Бодљикава искуства Навика —• Воља има своје сретство за чишћење које делује брзо и у одређено време. Савест — Унутарњи гласноговорник, који искључуЈемо чим нам није по вољи. Лрошлосг — Једини грех због коЈег се чак и безаврци кају. Незнење -— Ствар која није неопходно потребна, али је увек одличан изговора да се дође до онога што се хоће. ФилософиЈа — духовнЛ фластер, чиме Је човек склон, пре да лечи туђе бољке, него ли своЈе. Сређа — Љубавник који ; најчешћим случаЈевима иде н чезаказане састанке. Земља —» Чигра егоизма. Ветар — ИнаџиЈа, који те изазива, дижући женама сукње, теби баца прашину у очи, да би ти онемогу^ио да гледаш. Заборавност — Смишљена кривица коЈом се чозек окаља кад је у питању ствар, која му није по вољи. Радозналост — Јако жива па жња, која жена показуЈе према стварима, ко|е њу не занимају. ' Анестезијв ■ Начин којим се служи зубар да би ти успавао болестан зуб пре него што ти исчупа зорав. Иснреност — Кључ уснеха !највеких лажова. Обим — Права линија која себи гризе реп. Ресторан — Узевши све у обзир, више ти се исплати кад намигнеш једном келнеру него пи неко| жени. ' Брдо — Од чега ли је земља лупила главом, па да добиЈе Оволику чеоругу? Вино — Чудновато [е, апи уверавам вас, да му видимо веђу иену и пре него што смо пијани. . жж' Заболрпио Неки страшљивац ишао зими кроз ш^му и носио пушчу на рамену. Наи^у куг^вци , а он, ^ап их спази, пђемче оа сто^ха. Међутим, курјаЦи про^у мионо, а он, кад их спази, поемое од страха. Међутим, курјаци поођу мирно, а наш |ун?к мало Гтослз сретне једног сељака и поче му се хвалиати: — Сретох <едам куг)'ака ? па цб сам илдао пушку, могао сам их све побити. — А како се зове то што ти }е но рамену? — запита га сељак.

С Р Ц Е Адам и Ева одлично су живели у рају. Њихова безбрижност и лакоћа живота у почетку су им за« вртеле главе, е доцније их прогањво неки сасвим непознати осећаЈ, који ми данас зовемо досада. Баш та досада их је натерала да нешто пажљивиЈе загледаЈу у све појаве њиховог и онако несложног и досадног живота. • Једног дана они су открили да у њиховим грудима нешто куца. Тик-ти-тик и тако без краја. —- Шта то може да буде! — уч литали су се они тада. — То је срце! — одговорио им је дежурни арханђео. — А чему оно служи? — упитала је радознало Ева (већ тада је жена била радознала). — За крвоток! — услужно им бјасни арханђео. — Само за то? — презриво упита Ева и каприциозно напући уснице. Сада се и Адам умеша у разговор и весело стави примедбу: — Глупаво срце! Све што оно уме то је да куца. Чудим се само што се само Бог трудио око тако непотребног изума! Арханђео, увређен због овакве безобзирне критике, истога дана је реферисао Свевишњем, да су св Нзегова деца тако презриво понела према ЊеговоЈ творевини и Бог је решио да казни људе: људско срце је познало љубав и мржњу, радост и жалост, нопИ без сна, породичне сцене и т. д. и т. д. Од тога доба људи поздрављају радосно љубав кад она зазири у њихово срце и проклињу њу и срце, када оно почне да 'е грчи од болова, коЈу љубав увек носи са аобом. А за то имамо да захвалимо првим' људима: Адаму и Еви.

— Мема пита да ли ми желима њу да посетимо илн она нос. — Одговори ЈоЈ чнеа.

\