Bodljikavo prase

Ер о] 71

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 7

ТЏоиршш

Госпа Дара је жена предратћог кова. Али не овог предратног већ оног првог светског рата. Добра домаћица, вредна али богаЈУш и језична. Код ње нема циле миле већ само сече. Ту њену строгост и вредноћу најтеже су осећале служавке или како их сада зову: кућне помоћнице. Све је морало да блиста. Али пошто ниједна није била луда •да рицга од јутра до мрака, госпа Дана де годишње мењала двадедет и четири девојке. Према томе она је највећи део посла свршавала сама. Најзад <е, пре неколико месеци, намери на једну вредну личанку, која ,|е радила као оиа. али је затр била глупа као иоћ. Љутила се госпа Дана, учила Зе, ништа не пмаже. Ова девојка, Љубица, заборави све што јој се каже. Када чује да звони телефон она утекне у други крај собе и од радија је имала грдан респект. Кадс је брисала прашину сва је дрхтала. — Шта га знаш, госпоја жалила се она госпа Дани, може неко да скочи из.оне кутије и да ме изудара. Када уме да дивани и пева можда уме и да бије..." Мита, Данин муж. сто пута је хтео да је отпусти, али она нр опепелити. — Сада ћу ја због тебе да узмем девојку са факултетом а . ја ћу да се заробим и ринтам — одговарала је обично она. -1- Ама жено. зар не видиш Да је. само од штете. Та цеки ме клијенти тражили телефоном али се нико не јавља, она не сме да приђе апарату. — Па онда увми телефонистки њу а не служавку — обрешу се госпа Дана на њега и он ућута. И тако Љубица остаде. Једнога дана госпа Дана месила иеке ратне коЈЈаче а ЉубиШ казала да излупа четири ја 'Да, и дз их остави . на _}сладно место. Када је затражила та да ј ја, Љубица оде али се убрзо врати говорећи: '— Нема госпоја. Како нема, убио те Бог да ог да — викну госпа Дана. Па Где си оставила? — Па ви кажете на ладно. и 'ја метла на бетон у гонг и сад га нема. — Однео неко и шољу и јаја будало једна. И куд се то изнеси на улицу у ово време^ — љуЈила се госпа Дана. — Па госпоја тамо је промаЈа и ја ко велим на.јбоље је на промају Г правда се Љубица. . И тако се госпа Дана секираЛа из дана у дан али пошто није могла да остане беа девојке она је све трпела. Ових дана јој пало у очи-да Љубица врло мало брашна доноси од пекара па се већ спре-

мила да му очита када је једног дана Љубица упита: — А јели госпоја, а шта је то проценат? — Шта се то тебе тиче? обрегну се госпа Дана на њу. — Па знаш пекао ми казао да ће ми дати проценат а ј< не знам шта то значи! — рече Љубица. То значи да ћу првт да променим тебе а после и пекара, рђо личанска — развика се госпа Дана. То ми је хвала за мо.је добро... Напоље... Љубица се правдала и бранила али јо.ј ништа не помзже. Мооала 1 'е да иде. Чак се и господин Митз заувимао за Љубицу али госна Дана остаде адлучна: — Не треба ми девојка која зна за процвнат. То нећу да видим! — праскала је она. — Па није она Јаднииа крива. Покварен она.1 Сотир — бранио је Мита. — Какав Сотир! А што мени нико не понуди проценат нег> бага њој. Нека ми иде с очи;у. И госпа Дана и данас оади сама и неће да чује за послугу.

га

— Слушај мали, ево ти два динара, отрчи до алотеке и купи памети. — А хоћу ли рећи да Је то за вас господине!

Шта све Миша може

Чика начелник препире се с малим Мишом. — Видиш, ја имам бркове, а ти немаш, каже начелник. — А ја могу да се превркем, а ти не можеш. — Да, али мој коњ уме да рже, а твој дрвони коњ не уме! — А ја имам точек, а ти немаш! — Моји познаници поздрављају ме, а твоји не. Мали Миша постиђен и не знајући како да доскочи чика-начел-

ЧИНОВНИКУ

Тебе мори мука права Јер у кући немаш пара Крив је сеља за то био Што ти паре локупио. ЖЖ — Јели ова паприка срлска или из иностранства? — Зашто, господине, хоћете ли можда да разговарате с њом.

Нао из воде М

— Видиш, Лазо, оно |е кућа нашег бившег млекаџије. — Видим, видим. Нарасла |е као из воде.

нику најзад избацује последњи адут: — А ја ујутру могу да скочим код маме у кревет, а ти не можеш! Професорска посла — Извините, господине, дали бисте хтели да ставите ваш кофер мало у страну. Он стоји на вратима и смета пролазу. — А, не! Јв сам га намерно ставио тако, да се спотакнем о њега када будем излазио! Инаће ћу га заборавити у возу! —ОН<це цпалило. Нека тврдица, сретне једног дена свог домаћег лекара и покуша да га том приликом, на улици бесплатно консултује. — Госпон, докторе, рече, шта радите кад имате кијавицу? — Кијам и кашљем, одговори овај, знајући добро с ким има посла. —ООмаклљ му се Грдно сам_ се Замерио госпођици Нати, али тако ми Бога, нисам крив, сасвим се то случајно десило^ Коментарисали смо о једној фотографији, која је приказивала неку кучку што доји једног малог лава. »Шта мислите, господине Јоцо, г— хо^е ли тај лав и поред тога, што сиса млеко једне кучке задржати све особине своје расе? А ја, будала, хтео да се направим важан па лупих: — Али, госпођице, па и ви сте сисали кравље млеко. Ух, ала ме је прострелила Ог чима! —ОВЕЛИКИ РЕЧНИК МАЛОГ ПЕРИЦЕ ПАРАЛЕЛА — Пара и Лела ТАКСИМЕТАР — Такса на метар НАРКОЗА — Нар и коза БОНТОН — Тои на бооове ГРАМАТИКА — Наука о грамовима БАСАМАК — Бас и мак МЕДИКАМЕЦАТ — Мед и камен ТОПОГРАФ — Топ и граф АНАТЕМА — Анина тема

п °9всј.ЛС

- иунем ТИСЕ ДН САТ-70 ТЕбЕ вот\7 г и дд ТЕ никвд ннедм прбвдрилт?

СД СДСТ0НХ0 кутГе&оленика *- ОД ПРВОГ МД7Р? ОНИЗИНЕРГО КИРИУе СЗОЈИА7 СТ&НДРИМТ -тдио уе, тпкозе.

из и^нтрдлЕ. 37? ТВИСТИГ?

9ПРД8Д ЈЕДДНПС Р&ШИ/7Т? ДВ СВРЖОЈ Д0ММ, 6ЕЗ Р/93Ј7И/6В, 0Д06/=>И /4У/ТО&ИИУ ТЕКешлне побЕ И ти нР7" зд /& ХЛЉР//7П,

МО/ГО&ОР ТГИЉТ7РР? * стдвљамо ГРР?БРИОТЗУ НР> РНО/ГОЛОЖЕЊЕ 6Е77И 77УН, РуИОЕО КУТТУО, 77ЕкМЕ-3 И ТР9/7Е И С&ЕЏРНО ИЗЈТ7- , 8Љ97Е/*70 Ј7Р ИЕРЕР70 вИШЕ МРИТИ О&Е НРМНРИИЦЕ ТНХо 7Е.'&аЉЕ ЈЦ& ИХ /ГРОТЈНМО, НЕГО , ДП НР?М ттрогглдну/