Bodljikavo prase

Вро? 78

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

СтранаЗ

Огца уииа

— Змш, мама, шта би бнло најстрашније! — Шта сиие) — Д« дође рода, а тебе нема код куће.

кзешшш РЕКЛА-КАЗАЛА Ти што пажне аести трубе Што ко сретстео шалат љубе — Знају вести триста Ти што шалку вести тајно Нека троше »мезеи сјајно Ко сви лосле Христа. ЧИНОВНИЦИМА Наредаба има триста А плата мм стално иста Ал' остаје нада Да *е за вас бити среће Бар је радно време веГ<с А исти је рад. МОНДЕНКИ Ти привиђаш тужне слике нестаде косметике С РЧ« жвата грч Ј'Р баз шминке и кармина Ниси више дама фина Баш ти праве врч! УОБРАЖЕНКУ Све не ваља и све квариш Увек само себе хвапиш Као да си стуб Ал' погледа| боље себе Па ће срци да ти зебе Што си шулаљ зуб.

Мали Лерица и тетка — Колико ти је година, Перице? — Пет, а теби тека? — Е, ја незнам годину рођсња. Заборавила сам. — Незнаш годину? Па рециИ<> имаш сто г дина.

Главни уредник: Теодор Докик Власник и издавач: »Просаетна за|едница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа оЛУЧ«, Београд, Крал>ице Наталије бр. 100.

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ У великој сад су туги Ти вечити спортски други Трне спортски жар Не помажу више мошти Од реда иж саако вошти У тиму је квар. ДОБРЕ РЕЗЕРБЕ На тркама се најстраснијб кладе и то у велике суме ђаци гимназије и друга деца. То радује родитеље — слортиСте је(> на делу виде да ће имати ко да их достојно замени на једном тако корисном послу. ПРАВИЛИ СЕФТЕ Басковци су прошле недеље правили »сефте« и то баш над »Митикем«, изгледа да је »МитиК« под неким уроком или је пак »БАСК« пошто је напунио четрдесет година, решио да покаже да тек у зрелим годинама хоКе да прави каријеру. ОПЕТ »ПАР ФОРФЕ« Кинески професионални алрунд — играч Чанг-Кај-Шек, који је у англо-америчкој служби — дао је све своје пролетње мечеве »пар форфе« пошто није изашао на терен.

НЕДЕЉА, 16 мај У једном друштву једна радознала дама, која никако није дала одмора своме језику, одједном упита једног познатог београдског лекара: — Море, и ви доктори сте сигурни. Чула сам да се врло често д&шава да лечите болесника од запаљења плућа а он умре од тифуса. Доктор се јако наљути на ово, али с обзиром да је дама у питању, он ипак одговори: — То није Лтина. Бар што се мсне тиче. Ја кад узмем да ле■ чим некога болесника од тифуса, он мбра и да умре од тифуса. Тек кад се ми сви засмејасмо, доктор виде шта је рекао па се постиди. ПОНЕДЕЉАК, 17 мај Остадох некако без дувана. Код (3 ^У=>! келнера не могу /Ш^Е- П ° да на ђ ем по при . ступачној цени, па једва чекам да :ретнем неког познатог. УхВатим бусију «"а ћошку код „Балкана" и како ко прође ја га задржим и затражим цигарету, и тако за пола сата скупим седам комада. Одјсдном се поЈави мој пријатељ Риста, за кога сам знао да без пуне табакере не излази у варош. — Здраво, друже", ослових га ја „Дај ми, бога ти } једну цигарету". — Не могу. То шкоди!" — Море, мсни не шкоди!" — За то се и не бринем, већ шкоди мени". УТОРАК, 18 мај Посл^дњн трамвај, шестица, вози за Ђерам, пп пуно света ко око. Једна старија дама, притешњена уз клупу, сам<; ЦјТо није села у крило Једном младом човеку који и не поми-

шља да јој уступи место. Најзад, кад смо били код Студентског дома, младиН се диже и обрати госпбћи: — Изволите место! Али му она одговори иронично: — Хвала лепо, и ја излазим на овој станици". СРЕДА, 19 мај Иза1)ем да се про■иетам на Калемегдану скоро сваког даиа пред подне. У исто доба ја сретнем сваког дана Тасу пензионера како шпартл најживљим стазама. Ми се обично само, поздравимо, али ме данас заголица ова његова тачност у шетању па га упитах: — Ви, господине Тасо, сваки дан овде? — Да, увек пред ручак морам да мало прошетам, одговори он. — Вероватно због апетита? — Не због тога, већ гледам да ли ћу наћи неког да ме позове на ручак, или бар да ми позајми неку пару да платим ручак у кафани". ЧЕТВРТАК, 20 мај Жали ми се моја комшика Љубица, драмска глумица, која је путовала на неку турнеју у унутрашњост, на гамошњу публику. — Право су дрво", вели она ..Нико нема појма о уметности Нсзнам просто ни зашто иду у г.озориште Замислите, моја колегинииа добила је у вароши К папад жучи зато што је после претставе добила само три букета ружа Па зар то није страшно? — Зар је то мало? — зачудих се ја. — Па како да није, кад је она поручила и платила. пет! ПЕТАК, 21 мај „Баш немам среће", жали ми се Јова, дрварски трговац. „Што год почнем, прати ме баксуз". „Море, ја би се трампио с тобом", вели му Пера, аг.отекар. „Онаква кућа, па млада жена..." „Море, не говорим у материјалном погледу. Ту се не могу да пожалим, већ о оном идеалном". „Како то", пита га Пера. „Па, ето, од свих мојих планова у детињству остварио ии се само један и то онај из најра• нијег доба кад ме је мајка чеш• љала свако јутро пре него пођем у школу". „А шта то?" * „Да немам косу!" СУБОТА, 22 мај Пунц пијаца зелениша, али опет пиљари врдају са неким артиклима које дају испод руке, а кад није тај случај онда мора да се чека на ред. Тако се и код једног пиљара окупила гомила жена са зембиљима, а наравио мећу њима и неколико људн. Једна жгољава иатора фрајла, са мрежом за косу, држи банку. Прича о свему и свачему. И то, наравно, све неповољно. Најзад се дочепа мушкараца и поче да сипа ватру на њих. Овакви су, онакви су па своје излагафе заврши са констатацијом да се они жене само због пара. — Е, вала грешите, дијете", упаде јој у реч један чича. „Ја се џ вала, с тобом не би оженио ни за какве паре".

ПОЈШИ „ длбрЈ&олиуи,,

— Господо, Стаљин не воли ствари у пола рађене, одите, наше ломирење с њим мора бити добровољно.

§^5