Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

број 78

— Вала Лела, ти баш не водиш рачуна о образу. Забраздила, па то ти је. Знам да ћеш сад да ми причаш како од тога ималло користи, како доноси и приноси ал' брате не мора цео свет да ми се смеје, — тако је почео Влада, звани »Рибизла« разговор са својом лепшом половином. Он је некад био газда човек али га спекулације још давно пре рата натераше на разне сумњиве пословв који можда нису кажњиви по законима али свакако не приличе бившем трговцу из главне чаршије. Његова Лела или Јелкица, како су је звали када је била девојка била је путујућа глумица али се пре десетак година направи неки скандал у једној нашој бањи, било је ту и тровања и претњи и на крају она се нађв са Владом који је држао паланачки биоскоп. И' тако се везаше. Брак је био среКан и они су се лепо слагали све док им се пре годину дана не усели као самац Видоје инжењер, богат човек и велики Дон Жуан. Видео Влада одмах колико је сати и био спреман да га најури ал' онај пун пара па тек донесе пар пилиКа, други пут јагње или прасе а богами је често давао и кирију. Зато је Влада Кутао и гутао. Али они баш прекардашили. Дође он кући а врата закључана па мора да џоња пред својом рођеном куКом по пола сата. Цео му се комшилук смеје. Зато је он п^чео овај разговор да би некако натерао Лелу да га јавно не понижавају. — Море, кој ти даје море Ђурђо, — прекида Лела његову придику. Ко те пита за свет. Гладовали би ми да није Видоја а свет ти не би дао ни парче проје. Зар је мени мило...« — Па кад ти није мило што ра диш! — прекиде је Влада. — Због тебе, због нас. Човек пун пара а гутман. Напунио нам и подрум и шпајз па живимо ко бубрег у лоју... На ове разлоге Влада нијв имао шта да примети ввК само одмахну руком. Ишло је то све тако док ових дана Видоје не рече Влади да има са њиме нешто да разговара. То му рече у кујни док је Лела била на пијаци. — Говори ро^ени шта ти је на души — тела му Влада. — НеКу овде. Сада Ке да до■ђе Лела — каже Видоје. Него када она до^е ти иза^и и чекај ме у кафани, ту на Кошку«. — Море, немој ту, веК на пијаци, тамо је боље вино — вели Влада, али Видоје само одмахну главом. Чим Лела доЦе са пијаце и поче да се хвали како је нашла млаДи грашак, Влада се извуче и оДв у кафану па са врата викну: — Пола белог и сифон! Убрзо дође и Видоје. Намрштио се и само нешто шапуКе. Када је дошао до Владе, он само хукну па се сручи на столицу. — НесреКа! — промрмља. — Шта велиш? — пита Влада коме је пола литра вина знатно поправило .расположење. — Лела те вара! — хукну ВиДоје. — Знам — вели Влада равнодушно. —- Како знаш, Бог те убио па трпиш? — Па вара ме стобом — каже Влада. — Када бих ја био у питању не би било ништа страшно — узврда се Видоје него те вара с оног впотекара џјто носи косу као неку Кубу, као да је голуб превртач...« — Е то ме се не тиче — вели Влада флегматично. Ја сам ти Лелу дао у пазакуп а ти сад гледај шта Кеш.« — Немој да се измотаваш прекиде га Видоје него да јој подвикнеш...« Влада се замисли, па изјави отежуки; — Много ми се допада оно твоје грао Одело...« — Па велико ти је — каже Видоје. — Море, глај си посла — вели Влада и све испод ока мерка на Видоја. Најзад се споразумеше и.у подне, одмах после ручка Влада поче разговор: — Овај Лела, колко углова има троугао? — Немој да се замлаћујеш одговоои Лела нервозно: — Па зашто, то је баш интересантно питање — умеша се Видоје па намигну Влади. — Море и ти ниси бол>и п>утну се Лела и оде у собу али Влада сачека да се врати, па опет поче: — Кажи нам колико троугао има углова? — Па три, будало, сама ти реч каже — одговори Лела набусито. — Е, код тебе има четири насмеја се Видоје. — Како четири? — зграну се Лела. — Па, ето: Ти си један угао, Видоје је други, ја сам треКи а Веца апохекар четврти — рече Влада. — То је безобразлук — прасну Лела. Какве су то шале. И то ми ти кажеш рогоњо — избечи се она на Владу. — Пардон — подругну се Влада, »ја сам овде само адвокат. Видоје неКе проширење ревене а то је његово право. ПлаКа човек...« I — Ти си циник и покварењак — бризну Лела у плач... Видоје је само Кутао а Влада рече: '

РЈпо |И|>! 111Л

— Шта смо ја и ти није важно. Ми се добрО познајемо али шта Кемо са овим. Човек узео код мене у пазакуп собу са газдарицом и коштом и човдК пОштено ПлаКа а кад тамо гЈздарица са два улаза и тДко чОвек трпи штету. Што се мене тиче мени је свиједно, био Видоје или Веча, али то он неКе да трпи. Видоје је само Кутао и Лела одговори кроз ллач; — Није истина самб сам ишла код њвга за колоњску воДу и крем. — Е, онда је Д|4уга ствар потсмехну се ВлЛда. Сигурно је био крем за ноК, поштб *и код њега увек идеш увеч« када за твори апотеку а нАма велиш д& идеш у биоскоп. А вала и јесте биоскоп«. Видо|е се гооко насмеши а Лела се тек подбочи: — Шта мислите вас двојица? Да Ку ја за љубав ј&ла да се заробим у четири зида и да по цео дан гледам у вас двојицу. НеКу вала па да сте... — Стој — првкиде је Видоје, Видим ја колико је сати заГо Ку да се склоним па Ке опет остати троугао. Нека останб брачна геометрија несУкрњена в мене Ке јевтиније кошта^и. За оволике паре могао сам да добијем м бол>у робу. Када Лела виде да је ствар озбиљна она подвикну Влади: — Хајд, чисти се, да се објасним са Видојем...« И, заиста, она удеси ствар и Видоје оста и даље угао у овоме троуглу ако га Лела и даље не претвара у трапез... А жене еу сигурне само на трапезу. Ко не верује нека иде у циркус да. киња која ми набавља робу види... I морам ОХо ње циле-миле, ал

Све због севапа

Газда Драги је велики кицош и монден. На њему је увек све Типтоп, Од ципбла до шешира. Иде редовнО на трке, игра поке|Ја и ремија, члан је управе многих спортских друштава па није чудо што своју жену Цацу виђа само увече када га куКи дотера полициски час. Али, пошто је био добар муж и домаКин, а поред тога госпа Цаца је била увврена да је он воли, њихов брак је био идеалан. И, такав би, вероватно, осУао до краја да се газда Драги не упознаде у једнОј партији са госпођицом Бвбом, модерном девојком, кбја је слободнО говорила о свимв темама, наравно о љубави у првом реду. ДОпеде му се висбка и једра црнкв којв је у сезони оригинални* и блајхованих плавуша отскаквла својим тамниМ~ теном и дивним телом. А и њој се дРпаде елегвнГни и весели Урговац који је пре лИчио на дендија него' на манифактуристу. И док је госпв Цаца сбдела код куКе и слушала Драгове тираде »како сада није време за провод и забаву веК праве дОмаКице седе код куКе«, Драги је са Бебом ишао свуда и нбсметано уживао. Оно јест да су се злобне душе потрудиле да шапну госпа Цаци за ову нову везу али је газда ДрагИ стари лав. Он је за час разуверио своју Цацу, своју слатку гушчицу. — Остави ти покварен свет говорио је он. »Пас лаје, ветар носи. То је једна моја лиферантпа и-

Хоћеш љуцки Покојни Стојан ПротиК био је

Љхлиће&ећ и окенс Био свм млад и добру рад

ХАНС МОЗЕР И ЗИМА У својим млађии годинама, веома строг и педантан човек ко- јелнои је требао Ханс Мозер да човеКЈ ко ј и би желео, за ноК пре ји је од својих чиновника тражио наступи у Кбм&ДУ, ЧИЈИ се Други 0 бразити читав народ и његове навике. Таман сам био

крајњу савесност и залагање. 1, нн одигравао у Русији зк вреПре тридесет и више година у ме дубоке зиме. Пре наступа доСрбији није било писаКих маши- шао је „господин директор Ина а богами није било ни канце- за кулиса и вриштао: лариског материјала. Неколико — Јесам ли вам рекао да мб• твбака зелене концепт хартије, рате. ако хоћете да ваџЈа игра

ружне прочитао неко нбво дело о га јењу деце, када дође време да пођем у ревизију основних школа преноКи кбд неког попе, коме се пре месец дана, родило дете

мвстило два пера и једна увлака буде природна, да обучете пелц, првенче, па су у куКи сви среКни.

Гледам ја то па Ку

и једна шоља за песак којом су занислнте само: зима у РуСији! Какб дете заплаче, сви потрче да посипана акта да се мастило упије, то је било све. У то време био је квпетан (срески нвчелник) у једној удвљеној пвланци неки Мита, школован човек вли веома нехатан. Једноге ^уљу и два пара топлих гаћа. данв га, изненади депеша из Бео- л

Ханс остаде хладнокр&ан и одговори немарно: — Немојте се узрујавати, го• сподине директоре, имам ја пот-

града да одмах дође и хитно се јави лично Стојвну ПротиКу. А то није било лако и пријатно ни много веКим личностимв а камо ли среском квпетану. Спакује се он на*врат на нос па право код министра. ПротиК га одмах прими. га љуљају. реКи: — Детв не треба љуљати, јер је штетно! — Е, мој господине! ОдговориКе ми, кво у име свих, попова таштв. КАко то велиш дв не треба дете љуљању учити! Па ко га је учио? Нико, вала! Љуљало се оно, још код мајке док је било

је овог — упита

пуних девет месеци, пв како сад На Акрополу, пред једним мра- можв У Ј°Двн пут да се одвикне?! морним кипом, стајао је једног ^У* Ј а то ' па ми он Д а паде на данв Диоген и молио ледени кА- памвт: а ко зна Д а ли °* а бвкв мен да му поДари мало новвцв. нвма п Р а »°? Ко зна да ли њена Други дан је молио исти кип да ни Ј е м УДР и Ј а од свих књига које му да хлеба, треКег дана молио св нап амет пишу?.. Нека се свет је да му подари одело. полако развија. И од тога доба ја се не мешам у женске посло. Један Атињанин, који Је стално ве Слам колевци , — А ово? — запита га Стојан гледао Диогена и чудио се његои показа на пуно песка који се вим молбама, пришао је најзад СУЈЕВЕРНИ ТЕНОР залепио за онај акт. мудрацу: Један познати Тенор, који је — То је... овај... онај... песак! I _ Како можеш ТИ( чи ј а ј в ^у- био велики љубимац публике, а — Истреси ово одмах овде кад дросЈ ^ уз то много волео друштво, прнниси урадио у канцеларији што - г - -- 1 - ти је била дужност - обрецну тако зат У цзн и дв » оп " ш камвни се ПротиК на њега а јадан Мита кип Д 3 ти УДели поклоне кад додрхти као прут и једвв истресе бро знвш, дв ти их не може да-

— Штв министар. — Мој извештвј о хајдуку Миљку — одговори начелник курвжно, а овамо сав цепти од страхв.

онв) вкт. — А сада хајде натраг у срез и ово да ти буде наук како се акт шаље министру — рече Стојан а Мита сав среКан, као да се

Догон је тада одговорио: — Све ово радим због тога да ојачам своју неосетљивост која

понова родио, оде на воз па пра- ј® човеку потребна кад га људи со у свој срез. гоне од себе.

чао Је неком своме колеги: — Недавно сам био позван код пеког фабрикаита на вечеру. Чим сам ушао у собу, избројао сам, по старој иавици, све госте и запазио да сам ја тринаести! — Наравно ти си одмах отишао! — примети колега. — Не! — одговори сујеверни тепор. — Ја сам једноставпо јео за двајицу.

ма младОг и лепог мужа који може за појас да ме задене...« И госпа Цаца поверова и у њиховој куКи дуго времена се на спомену лепа црнка са белом током и роза хаљином. Али Драги од некОг времена поче да носи из куКб: час шеКер, час брашно а веК месо и маст скоро сваки дан. — Мбрамо данас помагати сиротињу — гОворио је он. Такво је време. Има овамо ]една сиротицв са двоје деце, муж јој на раду па је сви из чаршије помажемо а сада је на мене ред...« Покушавала госпа Цаца да га увери да он претерује са својом племенитошКу, али је Драги одмах имао спреман одговОр: »Ја баш хоКу да се покажем пред оним Кифтама, којима дрхте руке када поделе банку неком несреКнику...« гбвОрио је Драги и шбгрт је оваки дан ишао са њиме на пијацу са два зембиља. Најзад и стрпљива и поверљива Цаца посумња па узе Тошу, шегрта, на лаку ватру али он јуначки издржа. Дупли бакшиш паре од Бебе и шамари од газде Драгог превагнуше и он као папагај издеклемова оно што му је казао газда: — Носим код неку дечицу, чак на Пашино Брдо, ал' ми није тешко толико се увек обрадују...« Виде госпа Цаца да ту има нечега па оде код своје тетка? Росе, једне далеке рођаке иначе чувене опајдаре из Палилуле — да јој гледа у шољу. — ОКу рано, оКу, ако теби неКу коме Ку. Толко сам код твоје јадне маме, покојне Тинке, леба пвјела. Седи ти, седи, сад Ку ја..« — Јес је да је тешко брез праву кафу ал Ку да видим и ова-. ко... Ју, ју... — поче се ишчуђавати. Еве је једна црвенперка баш уз Драгог. Јес је, врло је тако... Има ту рука работу него ти припаЗи...« Цаца јој дадео дмах хиљадарку и умоли је да она припази. — ОКу, рано, оКу, а фала ти и за ово. Да се мало поткрепим. И мало она хиљадарка а мало и радозналост натераше Росу да се претвори у Шерлок Холмса и веК сутра је дошла код Цане. — УфаКена ствар!.. На легало! У Крунску улицу, лепа куКа на Коше, други спрат. Беба, оштаплерка. У радњу и не завири тамо је по цео дан. Целу сам иљадарку потрошила док ми Љубица, њена девојка, све не исприча... — Тешко мени несреКници заплака се Цаца »па шта Ку сад? — Да напудиш кучку и ту будалу вратиш куКи — поче да је учи тетка Роса и њих две остадоше дуго у разговору. Увече када је дошао Драги куКи, Цацв му рече: — Квжи дрвгичкв? — Драгичка —» вели Драги. — Изгледа да сам у другом стању. — Та није могуКе — обрадова се Драги и поче грлити и љубити своју »добру женицу« па сутра оде опет код Бебе али и Цаца оде за њим. Тамвн се разуларио ко човек и почео да јој прича новости када улете уплашенв Љубицв и рече: — Газда Драги, ту је Ваша госпоја...« — Па ваљда Јој ниси казала да сам овде? — дрекну Драги уплашен. — Она зна све! — одговори служавкв збуњено а у томе у собу упвде Цаца. Лако можете себи претставити шта је после било. Скупио се цео комшилук, Беба паде одистински У несвест, Цаца је глумила несвестицу. Важно је ово да је због свога »севапа« газда Драги осу« ђен да по цео дан слуша пребацивања жене и таште (која је хитно допутовала из унутрашњости) да сам себе осуђује што је »убица« свога нерођеног детета. Седи као покајник, не сме ни да се обуче и обрије-и једнако у»*> рава Цацу да Ке да се поправи«. А Беб«! Она св веК утешила јер ј« на' шла другог »севаб«и1у«.