Bodljikavo prase

Л"~

РлЖаџм иа плаони

оћу вала ]а Да правим севте н отворим Ову сезону петњу јербо ми се може само нумен Да рипам наглавачке у воду да Се измотајем и мало чи ка зазорно скидем гол по бајир ка они налникани кицоши а Право да ви велим мало сам као голичљив на воду ал ћу се навикнем и ја Само ко за пакос није време за бањање. пореметило се ваљда нешто на Небеси шта ли је Тек никако да се љуики Изведри и да опече звезда. а морам Дидем на ту г-чажу због Нацку удовицу што ех с мен измотаје и стално ми Каже додидир равајло на плажу па да Видиш шта ће да бидне. а Она је женска од разуме се Јербо је саранила три мужа а Зна сто ђавола и увек ми подвали кад Дођем код њу. прво ми узела цак кукуруза за једну шарену кошуљу а Кад је дадок Милунки она Да простиш прште ка паучина а после ми је за сир дала неки конац што се кида па С њим не мош ни Дугме душијеш а Све ме фаћка Пред вече и никако Не могу да је доакам јербо неће да Остане насамо већ увек има по неку физиту и Ја све џабаишем и јопет ништа. тедо већ сто пута да манем ћавољу работу али ме све чачка онај куси Јербо она уме да мац ка и да се смијуљи на мен и ја ка Да сам пијо неке манђије а вешта је Пас јој њен права филаделфија ка да је полетика њена струка Па увек погоди Праву жицу и Кад подмигне само њено Лусто црно око а ја све заћорим и Она ме јопет извара. е са1»о вала због њу ћу дидем на Плажу да виднем како се то ра ди Код господу и Зашто ми се љаци и Кад смо пуни са паре ] јопет не можемо да уђемо у моду него Нас све завркавају и на крају нас преведу жедне преко воде ако је вала за Памет и за паре Никола се не бојим и могу ми вала да саспем у млеко по гри канте воде и да замесим кајмак сбрашно ал кад дођем међу те варошке женске Ја ти и сметен и узјабуним а код нас У село све знају ко је равајло ал зато сам у Београд на сапет

јербо Нумем да се нађем у оне пусте куђерине, звонца и Телефони па ме сваки час Нешто збуни и ја се узврдам па... Јопет ништа. друга 'је ствар трговина јал нека спекулација ту Ти се ја не плашим никог и могу вала да изврдам и три контроле ал а за ту женску работу не иде Па не иде а Јес ми мерак на ову Нацку ал Ето не могу ништа да урадим. доносим бре и приносим ђа млеко ђа мрс ал Сам дођеро и кола дрва офуњи ме женска глава и јопет не могу Да се наплатим и Све ме стра да ћу диспаднем гурав јербо су те дупло Удовице много опасне и сад ми је на ту плажу остала последња нада. ако нешто бидне ја ћу да ви јавим а сад у здравље ваш равајло

— Ако хо^ете да вам помогнем, ја познајем Једну девојку која носи три милиона динара, али... — Доета. — За такав мираз нема никакво »али«. Изненађење — Да ли би, младићу, могла да говорим с вашим шефом? — Тако лепа дама може увек. — 35ил>а1 Јавите да је овде његова жена.

— Бетонирао сам му кавез и овај глупак загњурио главу у »ммнт.

Скроман човек Судија: — Осуђвн си на пвт година робије, због опасне крађо, која је доказана. Јеси ли задовољан? Осуђени: — О, господине судија, ја сам скроман човек. Био бих задовољан и са много мање! Ааже хи1и(ен.е Жена: — Боже, човече, колико ти меса свакодневно прождереш, а хигијена каже, да је биљна храна најздравија и човек много дуже живи. Муж: — Лаже хигијена жено, овца једе увек и то само траву, па живи осам година, и орао једе само живо месо, па чак и стрвину, па живи двеста година. —ОГост, улазв&и у хафану погледа свуда, па не нашав коге тражи упита келнера: Да ли је долазио адвокат Јоца? Келнер: — Био ; е, потио дее кригле, платио и отишао Гост: — Е, није тај. БИЈЕ ИХ МАЛЕР — Ово се просто не да више издржати: прво нам је цркао најлепши петао, а онда нам је суша уништила усеве, па земљотрес срушио стају и сада после свега тога долази нам твоја мајка у госте! Утешио га Осуђеник своме адвокату: — Много је то, на доживотну робију. Адвокат: — Истина је, али можда некете дуго живети. —О— Шта има за ручак. пита професор цинцарича кафеџију? — Има чорба од гуску, пзпри каш од гуску, печење од гуск/ . — Није ваљда од гуск/ него од гуске, поправи га прсфесор. — Е, џанум, несум клао досет гуске но едну гуску. —ОСин: — Јели тата, шта је наЈпокретљивије на свету? Отац: — Језик твоје маме. Син: — Шта најбрже расте? Отац: — Цене на црној берзи. —ОГ-ђа: — Пошто снашо, јаја? Сељанка — Седам динара комад. Г-ђа: — Зишто тако ек/по? Сељанка: — Е, госпоја, кокошка га носи да га ја носим, дала би ти два за динар. БРАЧНО ПУТОВАЊЕ Благајница: — До кога места желите карту? Младожења: — Дајте ми кррту за пругу на којој има највише тунела. СКОРОЈЕВИЋ — Какав вам је ово часооник? — Сасвим обичан, јер ја >*мам толико велике приходе да сам у стању да своме часовнику за сваки сат набавим по једну сказаљку. ДОМАЋИ РАЈ — Добро, драга жено, признајем да сам сувише суров човек, али молим те да сада престанеш да ме бијеш...

— Шта ви то тражите у канализацији! — Не тражим ништа него ми се кишобрдн отворио, као у причи »Шта је страшно«.

— Шта би ви тражнли, маестро, да место двз сата дневно сликате моју ташту десет сати.

Пси

— Јадан Боби, толико је жељан костмју па кад му не бих ставио брњицу, сам би себе појео.

Шта је тај човек када му се толико клањаш! ћути будало, тај има везу са селом.

■ . -ч.