Bodljikavo prase

БОДЉИКЛВО ПРЛСЕ

СПОЉНИ ПРЕГЛЕД

ВД ПОЦРНЕ ЉУДСКЕ ДУШЕ - ОНИ ТЛДД ЦРКВЕ РУШЕ ■ ^ммии тпл | а _

Наставнше сгарн посо Англосакси Туку жене, децу, по већ свнклоЈ пракси Руше цркве, школе, болннце и иућа Ал' ускоро њима олет биће вруће Деснће се оно, што со десн вазда Да после злочина дође и одмазда Јер ко ветар сеје и невине бије Тај ће жњети буру, боље да га није И на град вечити, Рим на реци Тибру Ваздушне убице просули су џибру А реч беху дали да ће Рим да штеде Ал' код Англосакса речи мало вреде Обећања код њих нимало не важе Што се јутром рече, увече се слаже Рузвелт је обећо и то драге воље Да ће да се штеде, школе, богомоље А кад тамо они у првоме тику До земље срубише дивну базилику И још многе друге цркве или школе Шта ће њима цркве када се сад моле Црвеном идолу из крвавог Кремља Од кога је руска пропиштала земља.

ЕНГЛЕСКА ПОЧАСТ

— Ви сте промовисани за почасног доктора философнје, јер сте однели рекорд у рушењу уметничких дела.

На истоку борба тра]е као луд« Свуда тенк до тенка и сто других чуда Црвена армиЈа у навалу крену Хоће неки успех ма по ко|у цену Залуд толие жртае, баш у«пеха иама А кад се заморе, тад се пконтра« спрема И на СицилиЈи ова ортачина Дошла Је до краЈа од другога чина Јер тамо их чека спремна осовина Треба сачекати крај трећега чина Мора да се види — то је згода ретка. Те Аиглосаксонце, кад наиђе четка И почне да риба и лево и десно Онда ће да нлисну у Африку свесно А после рекламе и толине вике V Све ће да се сврши можда на ипуЈ пике« А ортаци сами већ Јавно признаЈу Да им Италијани силан отпор даЈу А немачка воЈсна на највећој жеги Бори се хероЈски, стоЈи на биљеги Зато тамо може бити Још велике бруке И Рузаелт признаје да ће бити муке.

НОВИ ВАВИЛОН »Америкен Меркур« назива Вацјингтон »Мека изгубљвних нација«. Упоређење са Меком баш нв одговара, јер је пророк Делано Рузвелт већ проглашен од свог савезника Стаљина као лажни пророк. Пре би се рекло да је Вашингтон постао Вавилон, где се не говоре само страни језици, него су побркани и мозгови. НЕПОТРЕБНО ПРИЗНАЊЕ Њујоршки часопис »Чентјури Магазин« доноси речи јевреја Раааџа: — Ми смо проузроковали, не само руску револуцију, него и све веКе револуције у прошлости. Ово признање и хвалисање никог у Европи не изненађује, пошто то већ одавно зна цела Еаропа. ВРХУНАЦ ОПРЕЗНОСТИ »Ви треба да знате« викао је један млади потомак неке старе, уображене лондонске породице »да наше лорекло води од Виљема Освајача, победника код ХеСтингса. »Сјајно. Напослетку аи кете нам још доказати, примати један заједљиво, »да су се ваши лретци налазили )ош у Нојавом ковчегу«. »То не би могло бити, јер моЈа лородица је, наравно, имала своЈ Сопствени чамац«. Епиграм Пацифик је запалење На иорима свуда врење На западу Палестина На истоку вречи Кина Рузвелт хоАе да Је лечи Па ЈоЈ шаље топле речи Али слаб Је то Оаш лен Јер умире Чанк-КаЈ-Шек.

Треба их познавати Техеран, Јула. — Совјетски посланик пребацио је Енглезнма и Американцима да лиферују Совјетима само стари искрпљен ратни материјал, са афричког ратишта. Енглески посланнк, и без питања своје владе, одговорио |е: — Апа сте ви наивни људи) Зар мислите да ћемо вам да) позајмимо газе робу! Кад је то било) Будите срећни, што смо продали нашим штићеницима ПољскоЈ, ЈугославиЈи, Грчкој, Француској и другим коЈи су се ослонили на врбов клин, старе кронтије и гвожђуриЈе из прошлог рата, иначе би морали да вас усрећимо Још боље. Такав је принцип наше радње, а што ви то не знате, нисмо ми криаи. ДОЛАРИ ВРТЕ И РУЗВЕЛТА ЊуЈорк, јула. — Валика победа америчког краља гуме за жвакање Врајглија над претседником Рузвелтом, побудила је већу сензацију него освајање злата на Мартинику. И ако је у почетку рата забрањена фабрикација гуме за жвакање, краљ гуме Врајгли пљуцнуо је на ту забрану и нокаутирао Рузвелта. Чак су и америчке трупе снабдевене гумом за жвакање, јер без пљуцкања не могу да се боре.

Ову дозволу за поновно пљуцкање наредио је мистер Врајгли на основу својих долара, који врте све у Америци па и самог Ру звелта. САВЕЗНИЧКА ПОСЛА Хоме (СириЈа), јула. — Овде )е дошло до уличних борби између Деголиста и Енглеза којом приликом је на обе стране било мртвих и рањених. Прави савезници увек нађу занимање, да им није досадно.

Снтон Ватсон соли памет Србима

Лондон, Јула. — Поепе дуге па. узе опет се јааио познати инструктор за удешавање полнтнне у Југовини енглески специјаписта Ситон Ватсон. Још од времена прошлог рата он се јављао врло често као арбитар са разним рецептима. Ситон Ватсон важи као велики познавалац српских прилика Јер Је Један пут пропутовао експресом кроз СрбиЈу и кад је сишао с воза у Чачну разговарао је с једним чобанином на Златибору. Иначе на мапн зна да погодн где се налази Београд, што се сматра у енглеским политичким круговима као велик знак попнтичке рутине. Ватсон Је био великн љубитељ Југословенских днспозиционих фондова и волео је често да ку-

ЗАНУС СА ДВА ЛИЦА

са из чанка само масниЈе порцич Је. Испод ммлиончета никад! Ве. лини »приЈатељ Југословена« увеи је давао »мудре« савете свим поч литичарима у бившоЈ Југоспавији и био је у свакој чорби мирођија. А савети <у били тако »мудри« да је чудо како се ЈугославиЈа ни-1 је и раније распала. Његови најновиЈи савети добро ке доћи можда Субашићу и Коч шутићу, а Срби му добацуЈу: — Далеко ти лепа кућа! »СЛОБОДА« У ПРАКСИ Мароко, јула. — Ових да-. на су амерички војници на» пали једну арапску свадбу, открили младу и хтели да ја пољубе. Ово је за Арапв најве ^и злочин и зато је дошло до борбе у кајој је погинуло не само по двадесетак људи са обе стране веК и невина млада. ИЗЈАЛОВЉЕНЕ НАДЕ Њујорк, Јула. — У иеродавннм полшичкнм круг овима Америке дошло се до сазнања да јв новац којин се фннансирају емигрантске владе, бачен новац н да би га требало уложити у не» ко корисније предузеће. С тим у вези, „Америкен меркЈури" пише да су се изјаловила све наде, које су полагане у емигрантске владе, јер су оне изгубиле сваки контакт са својич народоц. Сада остаје једин о да се ова владе приме неког трговачког посда, како би оправдали расход новчв, који примаЈу од своЈих п ослодаваца, кад им већ ниЈе ишао од руке покушани посао да успоотаве контакт са народом кога су нал/сгили.

г