Bodljikavo prase

I

'

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

СПОЉНИ ПРЕГЛ ЕД ЧИМ ЛОНДОНСКИ СПИКЕР ВРДА - МОРА ДА СУ ПОСЛА ТВРДА

ЖАЛОСТАН СЛУЧАЈ Енглески »Дејли Њус« преписује један чланак из америчких новина »Америка, земља будућности«. Енглези се мире са својом судбином. ЕНГЛЕСКА »ЗЛАТНА СЛОБОДА« Као што пишо »Индијвн Њус« свакн станоаник Тајланда, ко )и не •на да чита и пише, мора према иоаој урвдби, да у року од године дана да учи читати и писати. Енглези страховито оптужују Јаганце, што муче народ у Тајленду и обеУ.авају да Кв оии оаај иарод ослободити овог терора ако иекад поарат« ове крајеое и завести опет алатиу слободу виалфабетиЈма. Јер када потроши и последњу снагу Ови компањони послаће га к' врагу Јер њима ие треба аждаја из Кремљ* Већ срушена, гола и пропала земља Па *е онда своју диитирату вољу А место Стаљина набавиће шмољу А Стаљин то види, али шта му вреди Кад је у невољи и великој беди Бољшевизму давно већ је пала тропа Он се упрегао у јеврејска кола.

Лето ве^ измиче и јесен је близу Три лажна ортака дошли су у кризу Инвазија била у почетку тропа Против њих је цела сад сложна Европа Запели су летос чак из жила петни Због успеха мали били су пресретни Ал' оно не дође, вараху се лудо Залуд биле пажи, залуд толка дрека Мртвој глави нико није нашо лека Зато цело друштво сад се тужно чешка У рачуну њином била нека грешка И место успеха и победе славне Они све адуте погубише гпавне А свирепа збиља указа се гола Ни стрмину страшну опучише кола Не помажу лажи и нове системе Против њих су људи, против њих Је време.

НИСУ СЕ РАЗУМЕЛИ Чунгкинг, јула. — Командант америчке ваздушне флоте у Кини, генералмајор Чекол, дао |е изјаву да Американци нису дошли у Чунг-Кинг да бране Кинезе већ да користе ваздухопловне базе у рату против Јапана. Чанг-Ка|-Шек је веровао да су они дошли због њега и јако се разочарао.

МОДЕРНИ ПИР Сиднеј, јула. — После битака по Новој Џорџији, Мак Артур је дао изјаву у којој вели: — Још једна оваква победа и јао стадох без флоте и војске. бптрами Све су својо силе спреглм Бипо повуци-потегли Ап' пропаде збор Јер немају никад снага Кад се скупе старе раге Да прссеку чвор. ♦ Чанг-Ка|-Шску пако ни|е Новоља га разна би|« Час небо, час фронт Уколико |ош Јапан ближе Толко мања помоћ стижо Стално неки шконт.

Лондонски радио даје вести краће Ствар запиње свуда, зато не знз шта ке Подгрејава лажи, прича згоде ретке Када обе&ава он фарба без четке Шта је само причо о ваздушном рату Како ће од свега да прави салату А овамо када у терор се крене Он убија болне, дечицу и жене И казна за злочин лревише је скупа Некад само тријес а некад и више Тешких бомбардера мора да отпише Зато сад је стао да се тиме хвали И Черчкл је видо да терор не пали Цео свет културни због тога се буни Јер злочине чине ти модерни Хуни Руше старе цркве и музеје славне И татарску славу хоће да потавке. ♦ На истоку Стаљин у великоЈ прпи Па огромне руле он за нужду крпи У ове богате, усред жетве дане Цела му је војска остала без хране Он је гони напред са нагајком правом Да челични бедем пробије са главом Ал' залуд напори, узалуд се гине Мач Дамаклов глади не може да скине Изгубио џабг све тенкове своје И Рузвелт и Черчил већ му капу кроје

— Јесте, да ми рушимо старе римске цркве, али то ми чинимо само зато да изградимо модерне облакодере у нашем америчком стилу.

ДАВЉЕЊЕ МЕСТО ЗАГРЉАЈА Лондон, августа. — Абисински посланик у Лондону Др. Мартин закукао је као сиња кукавица због англо-абисинског уговора којим је Енглеска одузела Абисинији и, последњу сенку самосталности. Тако је то. Ко се са Енглезима грли, ризикује да буде удављен. КРИПС ПРОТИВ КРИПСА Лондон, августа. — У Доњем Дому су били жестоки иапади против мајора Крипса. Он Је оптужен да је у Америци држао говоре који шкоде угледу Енглеске. На то је пао предлог од сир Вилијамса да се сад као противотров пошаље у Америку поштовани брат тога мајора, сер Стафорд Крипс.

НИШТА БЕЗ РЕКЛАМЕ У британском часопису »Стар« налазе се оваква јадиковања: »На несрећу говоре адмирали, генерали, шефови ваздухопловства и политичари. тако као да су тешке борбе. ко'е нам претстоје Ебћ прошле! А шта да не блефирзју? Када не би причали не би се за ове три године рата ни знало за њих. А људи морају да се рекламишу. Такав је трговачки принцип. ЛАКОМНА РАЧУНИЦА »Њујорк Тајмс« доноси говор министра морнарице Нокса у Анаполису пред поморским кадетима, у којем је нагласио да ^е САД задржати трговачку флоту у оном обиму, који буде при завршетку рата. Тај обим је једна непозната, а у рачуници с непознатима многи су се већ преварили.

АМЕРИЧКА „КУЛТУРА"

Њујоршки полип из Вол Стрита

УХВАЋЕН У СВЕ ЧЕТИРИ

Њујорк, августа. — Последњи говор Рузвелтов изазвао је буру незадовољства зато што је он очигледно хтео демагогијом да обезбзди свј четврти избор. Али је та намера откривена и сада га сви нападају.

Прави нам конкуренцију Вашингтон, јула. — Амерички ва изазвала је једног морнара да министар морнарице Нокс дао је шапне своме другу: »Море нека изјаву да ће америчка флота ићи изађе само на пучину па је готочак до Токија. Ова шаљива изја- ва...«