Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

^анашња деца

— Ујкв, рецн мн, које |е кочница а које педала за гас!

Опасан адвокат -р- Зашто се не јављаш Пери адвокату? — Посвађали смо се ]уче... Назвао ме магарцем и ја сам се зарекао да 1\у га тужити суд/... — Остави, море, човека на миру... Ти знаш да је Пера добЈр адвокат ако се наљути можо на суду још и да докаже, па шта ћеш онда!..

л-Оил^с.

СОСаМ ЛЛжЛ4Ј&

+Ссг}&- ллхилх*-

уиц^ссГЈ^ла^ ^Ссгусх,

оил^ ' с ^ ссиг -сљи ^лгслхЛгт. <% сгњси ллЛЛ.а^-&- ЉОЊелл .

I;

' г-, . л^-х. <^ЈКЛЗиМЈТСССсС УСХХХ.СГ с^оилл1 4Њс<у\-СоС^У Оу*Л-"~~ .... .. л> . -. . . (<МСЈЛ^4- / ИЗ^=^-Ч. ^^\ЛЛ<^Х. сјххјг сххх^- сЈз » >чизиг ^Ј^гл+лхл-изи хха. лМ^^СГ уу <^схл-њ -*л ил^-ич. с&о (>СССИХ АА-ЛЈ&/^(Х+ЛЛ$. л ЛЛсХ, '+~<Л*ЛЛХ7^' -^-рссс • ^сх. -^и^о бУ^см, 1<^С-дасг 'ШХл-ес/л. еа. ШлилеЛткгн Г-ОЈ^ лхаАе. ^ттии^лЛ ^ххА-^Г^ ^^сгго^с -сл /^&и? %а. ссл, -ахеГел СХХЈОЛ-лсл /улл сГ г^лу^х. схх.елСуЛххллј1луоо СХгс аг схх^- *хлаЛи& &с*хуЈи-с ^ил> ^ССлл. би, у<Х /СХХј2_^ \У\Л^О <ЛУ ЛХ.СХ. ^ксм^. -о/*х Д-СссјЛЈ [СжлХУ^лл-иГ. лл. ђсОгсГ '/ЈО^МОлСсс ^елнАиу -^ел<-сс А^џ 'СКх се -сг^сосее ^ас ^г-иллуе. Јвсх-са. Г°С -сссе^сх/ ■слххуе^-ои ^гСои^е/ лигл*. ^сп-ссх. У^с -Ф&.елс лизи^е. ЈХлгсЉс^-се^лх -<с чтб-сс *-%с/ уиит^ес Гехх.сх^лссх, ллЛу-^ сх. ^цхлУС оЈлххиг, \ЛХ^глљ>^ЛЈ АЛ-ЛЛЛ^ сгсха^ллхллл^и. ^е^лЈГо- \ Шил и 1лкља, сг сл^оооШг. ј Јсп<^а ~ асе/ \*сН2хХАлеххлуи, -мллТ сРи- ^/л-е~л^г с*&с аиХо- сси*ссх^-иг -§ос сгбнт лб^лллл^ /^Г ^<Х*Ч, џ ИпоилСУ ^е л^уСаи^, хЉеСП. л^. а-^^Г 'с^ч^ <гн*г- с^>- уилл^и ^ос 3 « *Хл^ои^^и. г^~1/У *ЛЛ&/ С^АлС^У^-СК- Ол-ССО" И ^ <Ј

>^4АЈ С^асг -гл^ Г^УГАЈ^ V -О^иаЛ^ лх^Л Х ^јхх ^ ] МШиМ& л=х ЈО. ^си^и. ^лл^*^ ухХСПт ^-си^ ^-о^пл. ^а, лсолј^^ & в .Ј?У иа -а2>се- с ОхЈлл-п! ЈГ _ фсхх^сс \ а схллл,ос. лмлиЈХ1&. сллајг лг^у-Ауг<$а- 1&г (Слј-сиљс сХС. -

^-слл. сп-с -Оас

слл*лсе^лл_ас

Ц-^сО^^ -тсуеу* '

е^&схлл*

-^(о-ОЦ^, Јлгб^си

Ц, & у Ррбљања — Шта ти се забога десило, па си тако љут? — Уф, наљутила ме ^ерка, гром је спалио! — Шта ти ј«, нвсрећница, учинила? — Забранио сам јој да се виђа са својим вереником. — Па? — Затекао сам их у мраку. — Ако је тако ^ерка ти. ја била сасвим послушна, јер се у мраку они нису видели. — Да тачно је. — Ни мени ништа добро на иде. — Шта се сад теби догодило? — Украли су ми новчаник. — До врага! А јел' био пун? — Право да ти кажем не знам његово стање. Нашао сам га био мало пре тога и нисам га уопште још отворио. — А где си га био нашао? — У трамвају, сасвим случајно. — На неком седишту? — Не веК у џепу једног гоеродина. — Алал ти вера, ти си значи лопужа. — Ех, мрже м(1 се кроз прсте погледатц, росле свега што ми се десцла јучв на плажи. — Шт« опет? — Бојао сам се да ми неко не дигце одело. па сам прикачио на Н>ег{| цедуљу: »Не дирајте 0»о одело. Ц.лам колеру и ДРУГЧ ?«разне бопести«— Браво лепо си се сетиа. — Ђаво га однео. — Шта? Одело? — Не ве^ оног којн ми Г« је дигао и оставио само цедуљу: »Ваше одело мора на дезинфекдију. ПобринуКу се |а за то«. — Теши се пријатељу ни мечи не иде све како треба. Синок сам се на пример, случајно »ратио куКи нешто раније. Жена ми јв била веК у кревету. Одједном спазих неког човека у кревету. — Зар је могуке? — Баш тако викнух: »Жено, несрећо ниједна, један је човек под креветом. — А она? — Она рече: »Зар само |едан? А где ми је онда шмугнуо она| други?«

Осветио му се тркк Сретоше се два пријатеља после дугог времена да се нису видели. — Ох, здраво друже, како си ми? ЦЈта је ново кодтебе? — Ништа нарочито. Само то да ме Је вереница иапустила. — Није могуће! Зар јој ниси рек^о да т в °ј стари богати стриц мора сваког часа да умре и' да све тсби оставља? — Разуме се да сам јој рекао. — Па? — Па, ето. Она је напустила мене и удала се за мог старог стрица.

Уцењивање

— Тата, ако ми израдиш задатке ја ку ти показати где мама крије цигарете.

Слаба страна Сретох јуч« пријатеља, банкарског чиновника и да бих се пошалио упитах га нагло: — Зн аш ли , Бога ти, ко беше отац Зебедеједих синова? — Слуша), одговори ми овај, питај све што хокеш. Питај ме о математици, рачуници, правима, ила молим те у историју немој да дираш. Њу сам всН одавно заборавио.

За сада 'едну

— Остави ти менв на миру| Ти увек вучеш по неколико девојака за нос. — Душицв, то није истина. Сада си ми једина...

Кад се неко свађа

Зна сигурно

— Ама, гдс си ти Миленко, нема те већ дуго код мене у варош) — А што да се замарам кад знам насигурно да кеш ти доћи код мене у село!