Bodljikavo prase

3

БОДЉИ.КАВО ПРАСЕ

т НЕПЕ1ђ[ИШЕП)[

НЕДСЉА, 11 СЕПТЕМБРА — Полетео свет на трке да се клади и да од тога види вајду. Заборавили људи на пословицу да нема хлеба без мотике. А и тамо се направила индустрија јер нико није луд да чека само чисту среКу. Мало допинг, мало брза брзина и вешта вештина и ред коња се промени па паре пређу у паметне руке исприча нам Јоца порезник у кзфани. — Значи ви не идете на трке — запита га Маша учитељ. — Јок брате, идем редовно вели Јоца. — Али се не кладите — погађа Маша. — Кладим се докле год ми трају паре — одговара Јоца.

— Па зашто губите кад све знате — чуди се Маша. — Ја сам, знате, паметан само кад сам шворц каже Јоца подсмешљиво. ПОНЕДЕЉАК,

13 СЕПТЕМБРА Отишао Душко, бивши трговац у пореско одељење да плати порезу. Кад тамо разрезали му двеста хиљада. •— То ја не могу да платим каже Душко порезницима. Не радим три године ништа а ви толико зацепили. — Свако ради свој поеао каже му један порезник. Наше је да режемо а ваше да св жалите. — Али ви не уважавате жалбе — протествује Душко.

СВЕ ЗА ДУВАН

— А ви опет нв плаКате порез веЈн увек неке отплате и доплате — одговори му порезник. УТОРАК, 14 СЕПТЕМБАР — Овамо народе, чудно невиђено — дере се јутрос један пиљар на пијеци. Приђем да видим шта је. Кад тамо неке јабуке, ситне и џгољаве као да су прележале колеру. — Па зар је то јабука? — љути св једна жена а пиљар јој, смејуКи се одговара: — Чула си ште вичем чудо невиђено. Ако си још негде видела овакве јабуке носи шњур а ако ниси онда узми једно кило за мустру... Она жена се наљути и оде а пиљар само вели: — Моје је да продам и зато рекламирам а ко не*»е да купи не мора. Сада бира а зимус *.е да моли и кука. Такев је наш свет. СРЕДА, {5 СЕПТСМБРА Госпа Зора опра-

\ 1 1

%

У

Зашто се туку ови људи1 Нашли су један купон за дуван.

ла синок тегле за туршију и флаше за паредајз и све то ставила на подрумске степенице да се суши. Кад јутрос устала хтео шлаг да је трефи. Од те њене муке остала гомила стакларије. Све полупано до последњег комада. Викале она и клела цело јутро по авлији али је сви увереввју де нико није улазио у подрум. — Море да није силазио Ваш Бора — сети се једна комшика. — Шта Јне он у подрум? одговарег оспа Зора наљуКена. Али опет је копкало и када «е Бора дошао из школе она га узе на миндрус и он поизнеде де !е одавно продавео флаше и тегле бакалину Гојку па је то хтео и синоК али се није снашео у мраку па се саплео и претуоио све. Тако је радио добар и послушан син са којим се госпа Зора поносила. ЧЕ7ВРТАК, 16 СЕПТЕМБРА Пробуди ме данас после ручка ларма под прозорима и кукњеза. Неки промукли дечији глес викао је:

— Јао, пусти ме! Изађох на прозор. Једна жена је вукла једног исцепеног дечка се пијеце који је урлао и запомагео. — Шта је било? — упитах ја. — Покрео ме пре месец дана Све ми ствари однео из ку^е и каде ге кверт ухапсио, он побегао. Саде ге водим у кверт прича жена док је онај гамен урлао и зепомегео кео де му деру кожу. Свет се окупио кео не чудо па се неки почеше заузимети за овога гамене. Најзед приђе један крупан човек, одгурну жену и ослободи дечка који утече псујуКи... Шта кете када је свет сентиментален само не туђ речун. Да је посреди неко добро дете у беди нико се зе њега не би заузео, а за гамене се сви заузимају. ПЕТАК, 17 СЕПТЕМБРА Седим са женом и ручам каде без куцања упаде једна жена у мој стан и са врата поче да се дерње: — Дејте ми моју кокошку. — Још сем се ја ишчуђавао када ова непознета жена поче да јури кроз целу ку^у и да нешто тражи. Мени прекипе. — Напоље — дрекнух али ова разјепи вилицу и поче да кука и запомеже. Скупи се цео комшилук и сви су сажаљиво гледали ову жену која ме је оптуживале. На моју сре^у дође и газда Тома, мој пријатељ из друге улице, који када виде непознату жену подвикну: — А ту си неваљалице. Не пали више тај трик. Ја сам изгутао и више неКе нико... Затим нам исприча да је пре пет шест дана ова жена то. исто приредила код њега па није хтела де иде док није добиле једну кокошку. Док је он ово причео оне се жене узврде пе искористи прилику и утече. Чему се све неКе свет да досети. СУБОТА, 18 СЕПТЕМБРА — Јао што сам настрадао, као нико мој — прича нам Сотир профе/СОр. — Шта је било? — причај повикасмо сви, а он продужи... ...узео ја девојку да ми спрема и кува пошто треба спремати зимницу а ја сам самец пе не могу. Погодим се лепо ко људи и ја веК био задовољан што сам решио ово важно питање када она поче де одлези свеко после подне у шетњу и да долази тек у 10 часова. Надари ме ђаво да јој то пребацим а она разјепи вилице па осу паљбу. — Срамота да ме клеветате и пређате. Ја сам поштена жена. ТужиКу вас суду. И заиста, веК недељу дана само идем и дајем изјашњења, јер ме је оптужила да сам јој увредио част а нико ме не пита какву сем штету претрпео јер оне је, за инат полупала све судове и стакларију... Нећу вала, више узети послугу па макар дао оставку на службу...

Велина жртва

— Моја жсна у свом всровању поднсла многе жртве. — А у шта верује! — Верује да може да носи ципепу број 37, а има ногу број 40.

САМЕ ЖРТВЕ Жеиа: — Брачни живот је пуч жртава... Сваког дана морам да кувам... Муж: — А ја да једвм... Аој шмољо, ој Бздољо Што си се урољо! Ти отсече жипе од вспике силе Па од једног лспог птика Сад направи Бргнковића.

Ој неверо, ој неверо Кој те ђаво теро Д» се тако ти обрукаш Па после да кукаш Долар слабо ће да грсјв Када ти се свет смеје.

Ти си хтео муле^ине Мајчин сине! Па би радо сад изврдо Кад си видо да је тврдо Желео си стазу кратку Ал' упрска мотку.

ГРОЖЂУ Утврђена овнх дана Цена, степен, малигана Всћ сс спрема кљук Али наше пијанице Од шприцора до кишниц« Пију као смук. ЈУЛИ Твоја слава вечно тра|е Зато има и издајс То је посо леп Јсс да мапо образ страда Ап' постоји зато нада _ Да добије џсп! ЗЕЛЕНАШУ Увек нешто мир ти сеца Сада прилог траже дсца Хоћс паре сви1 Ап ти вешто све нспрати Нсмој ником ништа датн Живи само ти! ДРВАРУ Свет нек чека и нек зебе Увек гледа| само себе И свуд тражи ћар А иначе сад је згода Да заради шап се дода Зато је кантар.