Bodljikavo prase

3

#

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ИЗБЕГАВА ДВОЈКУ

Професор: — Приметио сам да уопште не употребљаввш иктерпункцију. Ђак: — Ја мислим да је кнтерпункци |а непотребна. Паметзн човек ће застати кад треба, баш и аио не ставите тачку и запету, а будали да|те и врљике, он ће их прескочити.

Спортски епиграм Чим еу прве слане пале Ушо пехар у финале Развија се све без сметњн Само ако мраз не квари Ове фине спортске ствари Јер је ово — пехар петњи. Треба још један Бане је сад тренер С. К. 13 и М >егово присуство се веК осоћа у првом полувремену али пошто је он већ старији господин не може да издржи и друго полувр?ме. Зато сад треба један млађи тренер — за друго полувреме.

Сгевина победа Краљ »кривине« извео је највећу кривину и стигао — први| До душе најјаии конкуренти нису учествовали али и кад трче двојица сваки воли да је први.

Изузетан Једна стара госпо^а, којој је први пут у животу понуђен коњак: — Интересантно. Ово има исти укус као лек, који је мој покојни муж редовно узимао!

Тројица изневерили На бокс мечу, Бостон—Б. С. К. било је осам парова а пет нокаута. Само су тројица покварили хармонију зато у будуће треба пазити да се опет не увуку забушанти у овакве мечеве. Плави су бољи у лаким категоријама јер то им је струка...

„Допину" За последње трке Све џокеје мрке Власт за јаку спопа и »посо« је тропа Па се сада грче Шуо им »допинг« црче. Медецини Пронађен |е начин Уз хемиски зачин Црнци да побеле А код беле феле Морал кад посрне Образи се црне.

Мој је дика спекулант Тата ми је трафикант За нас нема кризе — |ок Ми игр.амо Ламбет — вок. Волим посо на дуг рок Ал' учиних рђав скок Сад узалуд вичем: јок Кад упадох у — бајбок. VI/ ж Сви се што по свету ходе Ко оригинале роде Ал' их жеља опије Да постану копије.

Разуму

Све се било захуктало Јуриле су зиме лета Сад се враћа где се стало Јер од журбе само штета Разум тражи мили Боже Да се Срби најзад сложе. Доброј душици Спекуланти биЈу жицу Засадили »кшефта« клицу Ал' чувају још за »мицу« Неку вешту тракавицу И свако се од и»их стара Нека само падне пара.

НЕДЕЉА, 17 ОКТОБРА Одем јутрос на кафу код мога комШије Цветка. У кујни седе он и његова госпа Зора и удубили се у читање. Једва ми одговорише на поздрав. Помислим читају неку нову књигу или неку нову сензацију. Приђем и имам шта да видим. Пред сваким по |едан телефонски именик и парче хартије и они све нешто записују. Седох једно двадесетак минута па ми веК досади. — Дајте бар кафу па да идем када веК немате времена за разговор — рекох нестрпљиво. — Чекај, сад Ку ја — рече Цветко. Ја сам ве^ дошао код »Т«. — Па шта то тражите. Неки број? — Јок брате! Крштавамо једно дете. Сина Ђоке шпедитера. Па би хтели неко ретко име, нешто необично. Ал слаба вајда. Овде све ајнфак имена — одговори ми Цветко резигнирано. ПОНЕДЕЉАК, 18 ОКТОБРА Ишао ја лађом а света пуно и препуно. ВеК захладило па се сви згурали у кабину. Жагор као у кошници. До мене седе два младиКа који цело време не затворише уста. Све су подвргли критици, све им не ваља. Напослетку један од њих рече: — Ика се веичао! — Та није могуКе? А с ким? ишчуђава се онај други. — Нешто невиђено. Реткост, густира онај први. — Јел, лепа? — Дивна, изванредна! — Плавуша или црнка? — пита онај други. — Ја говорим о куКи коју је добио у мираз а ти ме питаш за младу. Шта ме се она тиче Ражно је мираз... УТОРАК, 19 ОКТОБРА Мица и Столе су веК годину дана у браку. То су моји кумови. Венчао сам их. Данас им годишњица брака п» звали мене и жену у биоскоп. Давао се неки филм са бедуинима који је био јако интересантан и узбудљив. Бар тако се учинио кума Мици, која је после биоскопа само о томе говорила. Одједном упита: — Јеси ли видео како онај бедуин трампи своју жену за коња. Страшно!.. — Море, шта га знаш — вели Столе. Други људи, други обичаји. — Јели да ти то никад не би урадио. Да ме даш за неког коња._ — Не би душо! За коња? Никад. Ја не умем да јашим а коња треба хранити. Да је ауто по средц, друга ствар. — Шта, ти би ме заменио за ауто — бризну у плач кума Ми-

ца и све до куКе су се објашњавали. СРЕДА, 20 ОКТОБРА Прича нам вечерас Јанко полицајац, да је имао један интересантан случај. — Дошла — вели он — једна стариЈа жена однекуд са периферије па се жали да је муж једнако злоставља. — Молим ве ко Бога да га стрпате у апц — вели ми она — јербо ми уби душу у трбу. — Па какав повод узима да те бије. — Море он не узима повод него мотку и бије ди стигне. Сва сам модра ко чивит — јада се она. Када сам позвао мужа дошао један џгољав с*гарчић који је стењуКи испричао да она бије њега већ десетак година али од како је почела да се опија, чича искористи прилику када она заспи па је изудара са штапом да јој се освети за све муке и невоље. ЧЕТВРТАК, 21 ОКТОБРА Прока бакалин се верио пре два месеца и у другу недељу требала да му буде свадба. Међутим чујем јутрос да је покваЗато свратим код њега да видим шта је уствари. — Зашто бре, Проко, раскрсти? — питам га ја улазеКи. — Море кучка је то а не женска — шкрипи Прока зубима. Много ме увредила. Ујела ме за срце! — Шта )е било! Причај... — Ја је молио ко Бога да не прича да смо се верили због ове моје муштерије јер како ко уђе у радњу он тражи да частим. И она обеКала а после сазнам да цео комшилук зна. Зашто си бре причала? питам је ја а она каже:

»Морала сам да кажем Катици«А зашто си морала? Љутим ст ја а она ми еели: — Како да јој не кажем кад ме изазивље па ми стално прича да нема у Београду толке будале мене да узме... ПЕТАК, 22 ОКТОБРА Написао ја на дан 6 октобра истиниту причу о једном просјаку који се правио да је слеп. Узгред сам спомеменуо да данас мвако ради свој посао. На крају сам споменуо да је и просјачење трговина па зато није чудо што се и просјак довија, јер су ретки поштени трговци. На ову моју причу наљутио се неки читалац трговац, који' ми је написао писмо да има доста поштених трговаца и да није право да се сви генералишу. Увиђам да овај читалац има права. Заиста, има још много поштених трговаца али су они одавно баталили трговину јер поштен трговац данас не може да прокопше,СУБОТА, 23 ОКТОБРА — Сервус, побратиме — ослови ме јутрос на пијаци,

рио веридбу.

Сима књижевник. До душе он се мало бавио књижевношКу а више продајом књига и то туђих али му је надимак ос^ао и он се свуда претстављао као књижевник. — Где Кеш богати? — упитах га ја — видеКи да иде још у неком белом оделу. Јеси ли се спремио за зиму? — Одлично! Што имам пара све ми је у житу. Што имам жита све ми је у брашну, што имам брашна све ми је у хлебу а што имам хлеба све ми је у трбуху. То је мој главни магацин који свуда иде самном па се не плашим да ме неко покраде — рече он и грохотом се насмеја.

— Како се осоКаш у браку) — Одлично. Моја жена је дипна. Она ми помаже при спремању собе, при прању, чак м при кувању.