Bodljikavo prase

БОДЉИКДВО ПРАСЕ*

ТреОа се знати помоћи

Лџш Мила&анак-ТеарГиџ&ић и Са&а Мркаљ

Једнв ввчери, при крају 1817. г., седели су у будимској крчми »Код три свкире« одлични филолози Сава Мркал. и Лука Милованов. Сава је радо говорио о питањима из филозофије, па је и ове вечери застао дуже на разговору о томе, док му једном не паде на ум да разлаже о привидности човекова биКа! Говорећи о томе, стаде доказивати Луки како он, Лука, у ствари и не постоји, него се његово биће само привиђа машти Савиној. — Тако је то, драги мој! заврши Сава беседу. — Него, плати овај трошак па хајд'мо дома! Лука се епрема да пође, али кути и не плаКа. — Плати! — понови Сава. Знаш да ја немам.

— Ти си ме уверио да ја не постојим — одговори му Лука. — нити постојим, нити плакам. Намаче капу нв очи и изиђе из крчме. ЈОВАН ДОШЕНОВИЋ И ДРАГА ТЕОДОРОВИћ По свршетку филозофских наука у падовском универзитету, млади песник Јован ДошеновиК постане, стицајем прилика, у великој трговачкој радњи богатог српског родољуба Драге Теодоровића у Трсту. Када је полазио из Трста у Пешту да штампа своју збирку песама рећи ће му Драга: — Збогом пошао! Првпоручуј, брате, нека пишу, и нека дјелвју дондеже, евјет пред очима јвет! — И докле пара имају1 — весело прихвати ДошеновиК.

— Из кога |е доба ова слика! — Она је из доба, када је хпеб био грош кило1 ТАЧНОСТ — Откако се не вози колима, господ* долази у каицеларију тачно у минут. РАЗНА УПОЗНААЊА — Ја еам своЈу жену упознао шест месеци пре женидбе. — А Ја своЈу шест месеци после женидбе.

а„.и то Је сасвим чиста вуиа!«

— Докле Ке те да звоните, зар не видите да сте погрешили врата! — А знааате лли... ви сигурно да нисте погрешили стан!

Сестра: — Шта је то филмска звезда! БратиК: — То је као звезда репатица прелети небо па брзо нестане. ДВА САЗНАЊА — Надам се да ^ете ввчерас показати гости. ма шта знате!.. — Желите ли да они још који пут дођу, или да не дођу? ДОБАР САВЕТ — Како да почнем писмо ономе кретену? — Па реци: — Драги колега.

./о.СРК-Л* ©•

б -о. д/«*> •« к■

Живот је права трка. Зато се сви људи такмиче и јуре као суманути да стигну први или бар да се пласирају у награди. Пошто је то тако, онда није на одмет да се упознамо са извесним тркачким поЈмовима и прописима са нашег тркалишта, јер то може да користи и у овој нашоЈ животној трци. Трке се деле на две врсте: људске и коњске. Од људских трка су наЈпознатије: трка за жекама, трка за влашћу, трка за срећом и трк за богатством. Али о овим тркама би^е реч други пут. Данас Кемо говорити само о коњским тркама. На тркама постоји клађење. Они који се кладе деле се у две групе. На оне који се кладе стручно и на оне нестручњаке, то јест »дунстере«. Између њих је разлика у томе што стручњаци губе стручно пзре, а »дунстери« лвички, то јест дунстерски, Везачо клађење се тако назива што је везано са сијасет непријатности од којих је највеНа »шворцерај«. Фаворити су она тркачка грла који донесу 11 динара на десет |квд стигну прва а односе свих 10, односно 20, 100 и т. д. —■ каа да не стигну.

Изненађења на тркама наступа онда када нема никаквих изненађења, то јест када нема намештања, допинга итд. Прогнозери су они људи који тачно знају којв Кв грло етићи. Ако урадите супротно од онога што вам саветују може се догодити да понекад нешто добијете. Трке доносе највећи приход зими — што се онда не одржавају — зато у то доба посетиоци трка имају највише пара. Џокеји су људи који раде своЈ посао а цела публика жели да они ра^е оно што није у њиховом интересу. Тајна кладионица Је место које сви знају и где се. сви кладе а тајна се зове зато што нико на зна ко је ту коме род а ко кога вара. Елита је онај ред посетиоца који се клади на тајној кладионици и подмиКује џокеје а обична публика су они посетиоци који се кладе у нади да ће добити велики »ајнлауф«. »Ајнлауф« је буре без дна у које сви посетиоци сипају воду. То су најглавниЈи термини са коњских трка, и на људским тркама је све слично само су једни људи тркачка грла а други држе тајну кладионицу.

РАВАЈЛО НЕЋЕ ВИШЕ НА УТАКМИЦУ