Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ИСКРЕН ПАРТНЕР

— Кећу више да играм карата с тобом! Ти си обична варалица. Малочас сам приметио да си сакрио кеца. — А ти си обичан лажов и пази шта говориш! Ово су два краља а не кец!

Вук Нараџић и његова штула

Вук мораде оставити Београд пое но што је мислио, и преКи у Земун. Сутра дан дође му Један приЈЈ.тељ из Београда и рече како на Вука вичу сви службеници они* старешина који су га принудили да напусти Београд. — Па то се зна — реКи Ке тада један из друштва — да на рањена вука залаје свако псето! Али нек се причувају: у Вукв ја штула.

— Мајн Гот1 — одговори Вук — кога није освестила истина, неће ни штула... Ма... добро је и штуле се причувати) ВУК И ЉУДИ Тата објашњава своме синчићу басну о вуку и јагњету, па каже: — Ето, да је јагње било мало обазривије, вук га не би појео. — Да појели би га ми за Ускрс. Р А В А Ј Л О и.

што сам ви јучи Награбусијо то брате игде нема. и То све због V Уздне џукеле Што је поведо из села. Кад сам Товаријо кола са дрза залепи се За мене јоксин Шзров и ја му вика шибе, шибе ал он Јок век све позади кола и Тако догурасмо до београда. на трошарину на кола ники не Погледа ал један џандар виде џукелу под кола и Поче ме ворта па вели јел Бре ово вод твоја џукела јок брате кажем му ја а они шаров ка зниат приђе и залепи ое за мен и Све ми се преплиКе кроз ноге видиш бре да је пцето твоје а Ти оКеш добманеш влас зато Ку Ја теб да приведем у кварт ка>»е џандар. Можда је пцето бесно јал у некем смислу валично па Ја додгоеарам него ајд ти лепо у кварт до ке да веднамо немо бра брато запомажем ја јербо Ку да заглавим због ова дрва. Знаш немам ону цедуљу па (■.е ме ребну у апц и сказну ал џандар се укопистијо па нв попушКа и Тако ти ја сону џукелу па ајд у кварт. ал оКсш кад ми дошли у кварт а Шаров заждијо па се изгубијо ко општиснки прикод а мени џандар вели сад ти Остави вод кола и коња па Иди да иа(>еш ону Твоју џукелу |ербо ако неког Уједе или очепи ти кеш додговараш а ја се јадан кунем Да пцето нија моја в»К (оксе ба-

штована ал шта ми вреди влас је влас и зато пођем кроз сокаке и вавлије да тражим ону џукелу, тревим га баш на сред теразије сробара се сједног варауна који оКе да му Натакне жицу око шију Ал шаров се не да. Стој бре не дерај ту џукелу Викнем му ја а вараун ми каже Има да дођеш у калиферију или како му се вика па да платиш казну а после добијеш пцето. Кажем му ја ка човек да знам ди је то здање а Он ми каже а ти трчи позади кола ми идемо тамо и Тако ти ја обигра целу варош сона кола у која су напунили Саме џукеле има их од сваке феле. док сам се Објаснио с ту кафалерију и Док сам платијо глобу тријес банке беше Већ пао мрак а ја сону џукелу ајд у кварт. тамо Век дошли они из цеитралу дрва однели а мен одрапише с триста банки и за џукелу Сам платијо још дваЈес банке и Тек ме онда пуштише и ја Се вратим у село без дрва и без Паре само сону јоксину џукелу и Сад ку се гоним Сњега до божју куКу јорбо Неко мора да Плати овај цек није Право да ја платим све јербо куче јо туђе а ја Га нисам зво да пође смен у београд. ку) бре измисли кучиКе Сунце му калаЈиеано. •аш раваЈло

Шегртска посла — Живадине, ти си заиста прави мазгов, беснео је газда Сима бакалин на свога шегрта. Зар кад ти неко затражи прашак за стенице, ти мораш да кажеш дз нема, уместо да одмах даш онај жути прашак за буве, или кад например тражи лимун да лепо објасниш да није још стигао па да понудиш лимунтус. Него запео све »Нема па нема«. Никзд ти неКеш успети у трговини, ако тако наставиш. Више да те нисам чуо да тако блесаво одговараш. Кад муштерија затражи нешто што нема у радњи понуди одмах нешто слично иначе Ке пуКи шамар. Живадин је упамтио све од речи до речи а нарочито: шамзр. Пред подне, док је газда Сима отишао негде у варош уђе у бакалницу једна госпођа. — Молим вас два пакла клозет-папира рече она обраКајући се Живадину. — Клозет-папир размишљао је у себи сиромах Живадин. Шта ли то може бити, никад у животу није чуо за таЈ артикал, али сеКајуКи се газдиног савета, одговори најљубазније: — Извините госпођо, тога папира немамо моментално, али би вам уместо њега препоручио одличан шмиргл-папир, првокласног квалитета... Сиромах Жиле никако није могао да схвати свога газду када му је после разговора залепио четири врућа шамара. ПРОЗАИЧАН ЧОВЕК Невеста: ГолубиКу мој, хтела бих сада, за твој рођендан, да те обрадујем са неким лепим ручним радом. Шта би ти желео да ти спремим? Вереник: Гибаницу са сиром!

ПРВИ ЧАС

Учитељ: Реци ми Мирко шта је твој отац. Мирко: Мјо тата је трговац. А твој!

Доста је...

— Никако се не усуђујем више да ти руку стиснем.

71о1ад>иа џ&сјжнииџџЈ,

— Да ли би могао да ми кажеш каква |е рввлика између посла и слекулације. — Ако изгубите, онда Је то спскулаци|а зарадито ли, онда |о то посао.

ЈОВИЦА

лепо мене Уцио длугал паја Да не писем у новине Јел бо цу на- * глабусим, а ја све не велујем али сам се сад увелијо. јуце ме уфатио мита муз Тетка белин па ми извуко уси сто сам писо у новинв да она воли младо длуство ал само кад није код куцв цика мита а неко му Показо какав Је то матол цоаек који велује ста пису новине. цим је Плоцито новине он узо једну мотку па излупо тетка белу а онда исо у ледакцију и тамо се свађо док му нису дали моју атлесу када је Цуо да ја Писем он је скоцио до плафона и само казо упамтиКа он мене и ја сам га Упамтијо али Ке он и мене да упамти јелбо ја знам многе ствали за њега и све цу да исплицам твтка бели Па це он да види свога бога. ал Нецу да се због тога секилам Јелбо Је новиналски посо Вло Је тезак па лаксе добиЈес батине него хонолал а Сад цу да вам плицам за цика јесу сто |е изгубиЈо слофиЈанку у тламваЈу а Тотка цана није веловала да цовел може дизгуби слофиЈанку па тлфзила по валоси и насла цак Код тетка босв сто лади код цика