Bodljikavo prase

БОДЉИКДВО ПРДСЕ

ЗАБОРАВИО ВЕЋ

— Је«тв лн ви поручити ручак од Једног стари]ег келнера, проседе косе! — Како сад изгледа, не знам, апи кад сам поручио био је још сасаим млад и црномањаст.

Нод рибара

— Данас сам спремио за вас нешто особито лепо.

П И Ш Е...

Кнез Милош и Димитрије Давидовић Једном приликом, Димитрије ДавидовиК секретар Кнеза Милоша, пошавши службеним послом из Крагујевца, поведе уза се много наоружаних пратилаца. ГледајуКи га са доксата свога Конака, Кнез *\е реКи: — Кад је тражио место у Србији, нудио је и војничке услуге своје, а сад ене га шта чини: не сме сам да пође ни до Метина Брда1 По том, сетивши се шта му вреди Давидови^, брзо додаде: — Ако, ако1 Бољо сече пером него ножем. А то и јест' добро! СТОЈАН НОВАКОВИЋ И РАДОМИР САРАНОВАЦ У доба одушевљења, код |е повише омладинаца посрбљивало своја имена, и Новаковик |е своје крштено име Коста заменио именом СтоЈан. Како је тада још трајала борба о правопис, реки Ке НоваковиКу његов саученик Радомир Сарановац, доцнији адвокат у Крагујевцу и Нишу једном приликом: — Зна се добро зашто си променио име1 — Зато што сам га превео! каже НоваковиК. — А што си узео баш СтојанМ — Што тако треба. — Није, него зато што у том имену има Јота (ј), да би само М1, го пркосити — поретку! ж — Дај, ми, мама 10 днн.рз да дам једној старој жони. — Где Је она? — Ено је на биоскопскоЈ каси. I

БУДАЛА

— Кад би Ја теби позаЈмио хиљаду дмнара, ти би био мо| дужник, а ако ти мени лозаЈмиш ту суму шта би ти оида био! — Будала!

Над се не разуме У зоолошком врту, пред каве- говара пратилац, госпођо ;а сам зом, дама која не познаје богзна леоперд! како животиње, обраКа се свом

пратиоцу: — Желела бих да знам, шта би рекао овај тигар, када би умео да говори? — Свакако би вам рекао, од-

ж Питали Перицу, шта жели добије, брата или сестру. — Бицикл, одговори Перица.

да

БО.д/л.а'К.Л'8.6

Јесу у КанцелалиЈу и Онда тета боса Поцупала косу а цика мита несме диде у Канцеларију вец води тетка цану а Он се лути и плети да це да наплави комендију и да се лазведе ако плодузи то да плица. вец Сам плицо да Је госпа јела отловала пласе тетка лиди Јелбо су се посвађали због симу техницала зато цу да вам Јавим длуге новости о госпојици ладојки сто Је изгубила легитимацију за Бласно па Је набедила спилу ФулунџиЈу да Је Он укло а спила покупиЈо' сведоке Пл |е °Це да тузи а Она Јопет насла легитимацију у тасну« Сад Је сла мота да иде у ту пекалу вец оце да ја пломени а не мозе па мука зива. Јос има само да цујете вести Из насе авлије па сам све јавиЈо и Онда могу да писем задатак за сколу. веца инзинел бијо је у суботу дезулан код госпоЈице каЈв Да Је цува стла а госпа ната пензионелка лазбила сољу госпа нађи па Јој анђа казала дузима велику пикслу а она Јопет казала н»ој да Је њен муз цено белзиЈанац понда се Побиле. длуге новости нема. вас јовица

Нир прбрак

— СлушаЈ, Никола, веК је прошпо дво гсднне како ти позајмих хиљадарку. Кад *еш мк вратити паре! — Шта знам, нисам Ја пророк.

Док мотка не удари по главн ччсто са човек не може да освести. Јер човек обичпо све п^чиње од себе и подсвесно верује да је он центар свеукуп.н л а збн. вања у свету па зато и удсш аг.а — наравно у себи — све ствари онако како му је пријатпо А када га живот разочара он онда удари у другу крајност и почне ик кука како се све заверчло лро •ив њега. Све те појаве и манифестације а^каз су себичњаштва и кратковнпости јецнога поколењз ноје је ^чагостање разма.чпо па зато сталн-з живе у неком зачарано.ч кругу, у коме су, наравно, они центар, То се опажа у свима друштвеним редовима. Има и изузетака али онц су тако ретки да о томе не вреди ни говорити. Свакн од нас има два циља, управо само један: да извуче главу из ове гуреме иако ноже да од тога види неку фајдицу. У коме Ле виду да се појавн тај ћор многи још нису начис т о али свако од њи< верује да бн то било сасвим пра• во. Други не чекају чуло веЛ су запели из петних жила да ту фа] дицу одмах отсваре. Зато су ударили у трговнну, жестску и немолсрдну, пред којом би се и јевреји застидили. Из тих раз 70га ми и не опажамо да јекреји више не тргују Родили су се достојни заменици, који користе ово ратно време да спечале по неко милионче а после ће лако да постану родољуби То јест онн су и сада на језику родољуби

влш ова] свет их не разуме к ве признаје им то. Али нико ових дана није иитересатннји од наших пророка и прогностичара. Они обично све знају и све тумаче па су две године уверавали све и свакога да „Енглези неНе "нас". Као баксеи Енглези ратују због Срба ш само о Србима мисле па Ае да им буде жао да бомбардују српске вароши. Сада, одједном, они не сме да изађу на улицу, веЛ седе код куНе и само шапуНу. Јер, забога, зар је то поштено м лепо да и они буду угрожени а баш су толико навијали... Али немо)те мнслити да их је стид ппо су причали на памет и обмањивали и себе и друге. Ни помена од то га. Њих ]е само страх за њихов живот, за који веру]у да је толико драгоцен да нико не сме Да га угрози. Али бар смо нешто постигли. Свако је данас показао сво] тра/ и сада се знамо у главу. Преиемагања внше нема. НеЛе моћи нч ко да се прси и буса у груди. То јест биће и таквих па их и данас има на претак, само се такав став неЛе моЛи да есконтује. Једчно Ле нам се жене попети на главу пошто смо у њиховим очима изгубили сваки углед. А брате и с правом. Отели смо им посао и правили им нелојалну конкуренцију јер сада људи више носе аброве, оговарају и лажу него жене. А то нам оне неЛе опростити.