Bodljikavo prase

3

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

НЕДЕЉА, 31 ОКТОБРА Јуче биле задушнице па изашао и ја на гробље да упалим свеће. Тамо сретнем госпа Анку удовицу, ону исту што је на летњег Светог Николу хтела да скочи у гроб за њеним Сотиром. Сви смо је жалили што не може да се утеши. А није јој ни лако. Остала сама самохрана. Кад тамо на гробљу она седи са Бором поштаром на једној клупи. Он јој нешто шпуКе а она се емеје на сав глас и гласно вели: — Ју, госпон Боро, баш сте прави ђаво. Куд вам то паде на памет. — Па знате комшинице, кад се на ђУ ДВе самоће треба да се удруже Па онда није тако хладно В и јевтиније се хвата... — Па јесте, ал знате свет... као стиди се она а Бора јој каже: — Море, какав свет! Само нек Је нама потаман а свет може да нам пљуне под прозор. ПОНЕДЕЉАК, 1 НОВЕМБРА Одем код Симе & . . пиљара на свињ/ДхЛо ску дађу. Спремио к лепо. То мора да се призна. Чак набавио и рибанац и скувао

СРЕДА, 3 НОВЕМБРА Мој сестрић Аца је врло бистро дете али рђав ђак. Неће да узме књигу у руке али ако га питаш за трке или футбал зна све у главу. Чак прави и прогнозе које се обистињују. Мој зет се љути и грди али он и не слуша. Данас донео опомену да не учи довољно и да нв долази редовно на часове па разредни старешина пише да ће да га отпусти из школе. Његов отац га кори па на крају љутито викну: — Ја вала, са таквим оценама никад не бих смео да изађем своме оцу пред очи. А син му каже: — Ко ти је крив што си кукавица. Ја, вала, смем да изађем и пред маму а ти од мене не смеш да зинеш...

одоздо кобасице. И добро вино. А и друштво орно па само клизи. Сима се шепури па да покаже своје гостољубље изнесе и једну корпу грожђа да нас почасти. — Знате данас је десет година нашег брака па ја хтела нешто да умесим — вели домаћица. а Сима не да. Море какви колачи. Има грожђа. — Јест| Кажем ја њој боље да закољемо свињу — умеша се Сима. — А што вам је свиња крива? — добаци Чеда јорганџија, али Сима не осети иронију па наивно вели: Л — Дојади нам брате! Око ње има више посла него око рздње. А и рана скупа. УТОРАК, 2 НОВЕМБРА Госпођица Хри:та г ^ама ве& у годинама а у грађанству пензионерка, воли врло често да се хва,ли како је имала врпо много просилаца. Сваки дан исприча како је тражио тај и тај в она није хтела. Данас поче да прича Ђоки тишлеру, удовцу из наше авлије. — Море и госпон Ђоко, сада видим што сам одбила толке просце... — А било их, велите много... чуди се Вока. — Немој да се исмевате. Ви ваљда не мислите да ја нисам имала просце и то паметних... љути се она. Мајстор Бока се почеше по глави. — Да ли их је било много, не Знам, али да су били паметни видим по томе што сте остали неудати. ЧЕТВРТАК, 4 НОВЕМБРА Поручила госпа Стевка |едну полицу код Јоце тишлера. Дала му и даске и капару али он возао цело лето и тек јутрос свршио. А полица никаква. Нерендисана и крива и све неки чворови. — То нису моје даске — каже госпа Стевка. — Знам ти ја чи|е су. Поручила си полицу и ја направио. Платила си унапред и сад смо квит. Ако хоћеш да даш по једну, добро, ако нећеш ја одо... — Ал мајстор Јоцо полица ништа не ваља. Видиш како је соката — протествује Стевка. — Шта се ти разумеш —. викну Јоца. Да ли си ти у своме веку направила полицу? — Ја никад нисам снела ни јаје па опет знам које је мућак а које је добро — вели она а Јоца се дурну и оде.

ПЕТАК, 5 НОВЕМБАР — Еј, побратиме! — тако ослови Рака учитељ Младена кафеџију, који је нешто радио за келнерајом; — Молим лепо, еве сад ћу ја — каже Младен услужно. — Зашто бре Млађо ниси учио хемију — каже му Рака. Далеко би дотерао. — Шта је то јопет хемија чуди се Младен. Мени је много што сам учио и ова два разреда а сад ти кажеш још неку кемију. — Знаш онда ти се не би десило да у вино сипаш толико воде да се и боја изгуби. Умео би бар да га фарбаш. — Е, је си шалџија госпон Рако — забашурује Младен разговор о вину а сви се гости смеју. СУБОТА, б НОВЕМБАР Пеца бакалин врло рђаво живи са госпа Настом. Не прође дан а да се они не посвађају. Често и не траже разлог веК се свађају за нешто што је одавно прошло. И то у дворишгу, на улици. Где стигну. Данас у подне Пеца пошао да купи дуван а Наста пошла да седи у бакалници за то време. Одједном се закрчише, Одмах пређоше у свађу и Пеца јој каже: — Баш сам мамлаз што сам се ухватио. — Ваљда не^еш да кажеш да сам ја трчала за тобом. Јурио си ме као луд. — Па ни мишоловка не трчи за мишевима па се опет толико ухвати — каже Пеца. — Зар ја мишоловка? — дрекну она. Није те срамота. — Ниси баш мишоловка али си сланина. Намамио ме мирис али сад се кајем — каже Пеца и оде да купи дуван.

НИЈЕ УПАЛИЛО

— Врло ми |е жао, али такву сличну тачку имали смо прошле јесени!

»СТРАТЕГУ« КраЈ шпрнцера вечно седм Због лажних се вестн Једи Да (е друкче он се клади Из рукава вестм вади И одмах је, нз тих стопа Скрозирана сва Европа. СВЕТУСвет навике има гадне Па се смеје кад ко ладне Илн кад се само склизне А за радост и не стигне Кад се неко срећно дигне Па од злобе у плач бризне. ШАРЕНОЈ ЛАЖИ Од вајкада стално важи Прича о шареноЈ лажи Њу нам дали наши преци Тековина та нам мила Па смо сад из петих жила Запели да дамо деци.

МАЛИ НЕСМЕ ДА ТРАЖИ Перици забрањују да тражи м» шга: колаче, бонбоне, шећер. — Тако је ружно кад неко стално по нешто тражи, а и тешка су времена. Тако раде само мала деца, а велика никад ништа не траже, саветује га мзма. — Јесте, рече Перица, велики сами узимају. Господин: — Марија, отпуштени сте. Нећу да дозволим да се са сваким цмачете. Марија: — Господине, био је мрак у холу па сам мислнла да сте Ви. Господин: — Добро. Овог пута Вам опраштам, а други пут боље пазите. —О— Просиш, а пијан си као земља. — Када сам трезан срамота ме да просим. —О— Зашто је Бог жену створио на послетку? — Да би могао на миру да створи свет.

НОД ФРИЗЕРА

— ПогледаЈте на врх носа ову длаку. Молим вас да Је исе-

чете.

— Оптужени, ви сте неповерљиви. Тек што сте пуштени са робиЈе, већ сте ухваћени у крађи одела. — Морао сам, г. судија, у затвору ми је старо одело постало тесно.

Мали Перица Је просуо сланик на сто. Тата: — Ако још једном проспеш со, ја ћу те за казну натерати да поједеи' со. Мали Перица: — Други пут ћу просути шећер.

ДА СЕ НЕ БРИКЕ Отац прича сину како књчге 'могу да садрже бакциле. — Немој ти ништа бринути, тата, рече му син, ја их никзд не отварам. • — Јуче сам био цело вече сам код куће. — Сигурно ти је жена била у биоскопу? —. Не, била је отишла на пет минута код једне сусетке. Један човек гледа рачун који му је саставио келнер. — Сигуран сам да то не може толико да изнесе. Вероватно сте негде погрешили. — А то је немогућно, господине! Ја увек све рачунам два пута! —О— Мој муж ниЈе био на фронту, али је несрећним случајем рањен у позадини. — А да ли му то смета кад сеДи? Професор (ђаку): — Ниси решио ни једну једначину, ниједан проблем. Шта ти знаш да решаваш? Ђак: — Знам да решавам укритене речи.

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ За џокеја капа мрка И последња прође трка Све капље по кап Допингу Је пала тропа Досади им та контропа Што прекиде шап! ИЗВАДИПИ СЕФиналисти у летњем купу су Б. С. К. и С. К. 13. Сада *е ова два клуба да се изваде за зимску паузу. А то је, ваљда, и био циљ летњег купа. ИЗГРЕШИО... Некада чувени голман Милован, који је стекао лепу славу и као књижар, хтео је понова да се прослави у спорту али изгледа да су књиге лакше од лоптеБЕЖБАЈУ СЕ_ Футбалски аматери почели су у овом месецу са собним тренингом пошто са малим дневнииама нико нема рачуна да иде »а брдо. За сада се тренира санс и покер.