Bodljikavo prase
е 3?7
1
1» » » » » > (» (» *
Дами с кучетом: Не гута вишс нико на лепе приче, па ћете морати да скупљате прње. Иначе ће се замрзнути репче. * Врдалами: Ускоро ће пасти снег да свака зверка свој траг покаже. Зато си се узврдао. * Професору и политичару: Када је требало клопати, није вас човек могао сносити а кад треба давати за сиро т ињу, онда се извлачите као тарана из лонца. * Вечитом студенту: Рукопис смо добили и — упо-ребили. До душе не за штампу већ за брисање прозора. • ' ■ > Понрштеном Фишеру: Ке је Србима кројио каггу тај са чешао где не треба. • Беитијеру: Тсшко Је трошити готовину али \е |ош теже немати ;е уопште. * Дамн из вишег света: Онај оес и луксуз се неће вицЈе вратити п« макар ти навијала за Хрол-.ог Дабу а не за Јосипа Броза.
ИЗЛИШНО ПИТАЊЕ
— Од када те нисам видео, Ђоко. А шта је бипо с девојком, у коју си твда био заљубљен!
Љупчету: Најбоља домаКа гимнастика је простирање рубља и мешење хлеба. Зато почни са тиме а после може да се риба патос и цепају дрвз. То сз онда гове тешка атлетика. Усамљеној: А/есто хигијзнског мидера добре *.у V сељачкв тканчца само треба добро притег» нути. Дописнику — Петровац: Радо би ти помогла аги ти си сз- брајко, окомио само на неке дееојке које те не гледају а ја нећу да исправљам кризу Дрипу. Војки:' Данас је најренгабилније бити удовица зато се не жали на судбину већ разви посао Вабици: Када он вара тебе, варај и ти њега па сте квит. Роси: Узми лројино брашно па ге попари врелом водом и онда то стављај ноКу на лице због тена. Маци: Млад, богат и 1аметан вереник не постоји. Данас со нв жене ни млади, ни богати ни пеметни. Жене се само они други и ту тражи »прилику«.
Мародна ризница
Питали старца: Јесу ли сви љу. ди и жене једиаки? — Нити су сви они што гаће носе људи, ни све жене, које прегачу носе. ж Питали лекара: Шта жену нишад не заболи? — Језик и нокти иа рукама. Пит?ло дете оца: Какво је иесо, бабо, иајбоље и најслађе? —
— Хтела бих »пр»и лољубац« од Сибића. — Зар баш мора бити од њега, госпођице!
Језик! А најгоре и најгорчиЈе? — Језик. Ж Питао зет таста: Ма далп је ова чоја жена ћутала док је бар девпјка била или је и онда овако лајала? — Ћутала је само онда кад су је сватови од иоје до твоје куће водили. ж ✓•ч Питали момци калуђера: Од каквих се жена и ђевојака треба чувати? — Ои бабе бркате, од удовице прсате и од ђевојке усједелице, ослободи лас Госпо• де/ Ж Питали хајдука: Бо]ите ли се ви ђавола? — Не, ми, јер су они наши ортаци! Ж Питали девојку: Који ти је момак најмилији у селу? Грујица и Радојица... и још тројица... жж Питали Краљевића Марка: Ко]е су ти двије ствари најмилије? — Вина стара и крчмарица млада. (
СУСРЕТ ДВЕ ЧЕЖЊЕ
..За ташном и ципелама.
1!!!111111111и1!№11111!1111111111111111111111111Ш11111111111Ј||11111 жене о ш
Једа искусна старија дама (која се у животу четири пута венчавала и разводила) саопштава за мушкарце десет правила, како би срећно живели у браку. 1) Ако си је узео — воли је. 2) После венчања је — проучавај. 3) Ако је расположење рђаво — развесели је. 4) Ако воли да прича — слушај је пажљиво. 5) Ако се укусно одева — диви јој се. 6) Ако је дурновита — приближи јој се (кроз шалу). 7) Када је добра — пољуби је. 8) Ако је љубоморна — излечи је. 9) Ако св јело охладило — сам га загреј и не љути се. 10) Жена увек треба да замишља да ја ти разумеш. Али поред тога треба ипак да осеКа да је она господар у куКи. Има и 11-то правило, али оно није од искусне дамо, него од и-
скусног господина, који се пет пута женио и према томе има веће искуство. Ово једно једино правило гласи: »Немој никада да се жениш, а ако си већ утрчао у тај Кор-сокак, онда дрЖи чврсто узде, јер не заборави да неко мора да буде господар — ти или она. Па када је већ морално, онда боље ти него она«. ОН ЗНА
Она; — ПриЈате^нца ми |е рекла да не зна ништа мање од мо|их ногу. Он: — Али, јл знам: твоје цнпеле! Ц ј . < Ч*'/, • /
I *ј