Bodljikavo prase

ВОДЉИКЛВО ПРАСЕ

1 РАТ КЕРАБА СИАБО КЛИЈА — ЗАМРЗЛА ОЕ ИНБАЗИЈА

Ето, бра*о, прођв »вк шеЈдееет дзна Од ертачког збора усред Техерана На фроиту се није про>\енило стан >в Иако је ппло чврсто обећак.« Да ке да се почне сипна офанзиша На западна поља маглопита, си!а Ајзенхофер чаи Је добио номвнду Нроз радмо чусмо силну пропагандт Али док Стаљину душа за тим чезне Западни ортаци полако се трезне Јер сад јасно виде да (е то ризико А да пудо гине радо неке ннко Зато се сад труде да се згодно енађу Место другог фронта изговор да нађу А изговор пажан то је њима струиа Зато )е се Стаљин опет да обрука Иако се хвапи да је шњур однео По Јему изгледа за покој јс зрео А ортаци »верни«, чнм ухвате згоду Опет ћс му вешто да подлију воду Нек се он крвгви и нск главу пупа Кр. аш-лосаксонска остапа ја скупа • На мсточном фронту барба даље бесим У Москви су добро опаснести сесснн Д« ако не продру скеро до Корпата Кусиукв им пилав та| европски бата Јср песледње снаге упзпи су свдз Да где фронт провкле и спасу сс [ада Зато нсммлице руску крацу пију 0 челнк и бетон с&уда глазом бију Негде га улубе али глава страда Помок са запсда — Једина Је нада Алм Англосакси, дпа ортака има Помоћ радо дају само у речима Ап кад треба негде н ризик поднетм Ту Енглеза нико не може видети А Америкаица — то су ствари исте Да јунзчкн умру, немају три чисте 1 само у мутном они рибу лове Дох су за будале спремне лажи нове Испод Рима онн пустили Французе З&ог Пољако пили крокодилске сузе А сада их ето, усред оштре зиме Бољшсвизму хоће сасвим да теслиме Ко им поверује, казна му је скупа Пред његовом кућом добош ће да лупа.

Некају печену Шеву Америчкв чаеопие „Лук" доноси чланак америчког дописни, ка Џои Гантера, у којем износи да амерички војници имају само једну скромну али жарку жељу, да се што гтре врате кући. Пошто ту исту жељу имају « њихови савезнипи Енглези, Гантер замишља да ће победа сама доћи у виду печепе шеве. Потребво је само да се зине и сзчека до« печена шева падне у уста. X »ВЕЛИКИ СРПСКИ ПРИЈАТЕЉ Лондон, јануара. — Велиги »стручњак и специјалиста« за славенске проблеме Ситон Ватсон опет се бацио на свој стари посао — адвокатисање. Док је раниЈ*е обрађивао проблеме Јужних Словена, а нерочито ј 'е волео да меша своје прсте у ^СЈЗпске ствари, сада је примио посао од бољшевика. Рачуна се да ће ова парница бити дугачка, пошто Ватсон воле да ствари развуче због хонорара. Иначе је Ситон Ватсон познат као страствени географичар. Он зна напамет све велике славенске градове, па зна чак и где је Београд, што Ј'е за Енглезе права реткост. Једно време адвокатисао је и за Србе, па је ствар толико замрсио да со ниј '6

знало ко ј *е коме род. Срби су га запамтили по његовом »југословенском« кумству, када је баксузирао једно недоношче, а он ^е Србе запамтити ако се ј'ош једном појави као незвани специјалиста. ХТЕЛИ БИ ОКРУЊЕНО Енглески коиунистички лист „Дејли Воркер" пише целе серије чланака о плановима за англоамеричко искрцавање. У свагом чланку се густирају иогућиости и иачин искрцавања. а у послеањем члаику се лицитира потребча војска до 60 дивизија.

Док се Рузвелт лажно церм Черч^л дрема на Мадери Стаљин точи нрв Код сво троЈице ортака Бољка нијо много лака Све их гризе цра! * Пољацима сада саану ГарантиЈа за час плану Идн вели: Дур Крвавипи су се џабе Ссћ јсду москооско жаба Звизнушо им мур! * Лондон тражи мало шкоита Од мсницс другог фронта Сви вичу у нлик: .Не сме људи да ее чуде Ако другог фронта буде Биће им |ексик1

Док су раније предлагали пробу са 5, 10, 20 и 30 дивизија. сада су натерали већ на шездесет дивизија. Међутим. енглески в амерички генералштаб мисле да би се инвазија могла одмах спровести кад не би било великог ризика и страшних жртава. па шта више могла би да удари и нека киша, не да.1 Боже, и с неба и са земље, па би се могли још да проведу као код Денкерка. Ж УДАРИО У ЗИД Калкута, јануара. — После дуге припреме и са дреком најааљене офанзиве, Вавел је прешао у офанзиву на Бурму, а затим је дао извештај: — Покушао сам да повратим Бурму, али сам се затрчао много и лупио главом о зид. ж ДВЕ ТЕЗЕ Лондон, јануара. — На последњо.ј седници Дошег дома посланикк Џорџ Липтон потсетио је Черчила иа његова излагаља и мишљиња о бољшевицима пре 16—20 година. — Како то, запитао је Липтов, да сте онда нрзивали ваше данашље савезнЈше, дивља.цима, влочинцима и АзиЈатима, а данас их кујете у звезде. Пошто се почешкао иаа ува в омирнсао своју омил>ену цигару „Кубу", Черчил је дрско одговорио: — Онла сам говорио По своЈо.1 слрбодној савести, опако као игго мислим, а данас говорим оно што морлм. Ко зна можда ћу једнога даиа опет говорити као нскад, ако ме само неко буде слушао!

КЕРЧ МУ ЈЕ БАРОМЕТАР

Лондон, Јануара. — На^одговор новогодишње честитке Стаљина за успешно отварање другог фронта, Черчил је био заборзвио да одговори на овако лепој жељи, па се тек после сетио и отпослао овакав радиотелеграм: „ — Мгршалу Стаљину ■ Москва, стоп Ол рајт слажем се са идејом и хв~ла на лепим жељама али када видим са каквом ценом ви плаћате искрцавање на Керчу, онда добијем несвестицу стоп Нису наше енглеске тикве научиле да прскају стоп Ми смо се извежбали са језиком'ако може нешто да уфаћкамо стои. Тенк ју на вашим жељама а ми ћемо да осганемо Енглези в даље стоп

МЕДВЕД: — Доста сам |а играо по вашем гакту) Сад ви ма> ■о играЈте иако |а свирам.

ДОПИСНИК »ДЕЈЛИ МЕ1ЛА«: — Генерале смем ли знаги. ових дана! АМЕРИЧКИ ГЕНЕРАЛ: — Сто педесет и три сантиметра.

колмко јо напредовање

ВЕЈШКД ДТРДКЦШД