Bodljikavo prase

;.г ОБИЧНА СТВАР

Једнога данв, за време одмора између снимања, седели су Ханс Мозер м Тео Линген и разговарали. Кад год се дешавало да н>и* двоје тако седе, сжо њих се окупљало ве^е друштво глумзца, очекујуКи дл чују по нешто из њихове богате шаљиве ризнице. — Помисли, молим тв, рекао је Тео Лингем, видео сам пре неколико дана једнога пианисту без једнв руке... — Нвлазиш дв је то твко интересантно, узвикнуо Ј« Мозер. Ја сам видео много чудније ствари, као ма пример, певамице којв нвмвју гласв, ипи, игто јв још чеигће, пееачице које имеју слаб глес... И што је бол>а певачица, то се зли језици више старају да ев њен рђа« глвс проширм_ ТАКВИ СУ МУЖЕВИ — Слушај, молмм тв. шта еам доживеш у јцдном лову, причвлв је јаднога јутра Ханелоре Шрот својој гардероберки, до* јој је ова помагала код облачења, — до менв | е био јвдан господин и за времв лова узеикнуо је другомв: »Паан, молнм тв куда илшаииш, пуцаћеш на мо§у жену«.« Не мари ништа, од> говофга је онај друтк, ја ти ив браним да ти авт пуцвш нв моју, емо Јо тв» мо, иза онога дрввтв...« ОПАСАН ЛОПОВ Атилв Хербигер је еелмки љубитељ жиеотињв. У једном великом друштву, где је било и иеколико ловаца, причало се о разиим ловачким подвизима. Атмлв Хербигер нереозно се вртео нв свом месту и свакв нова прича била је за мегв нов разлог да се нероира. Најзад, је једвн од присутних рекао: — Ко је ловио титроее у Индији и носороге у Африци ; као ја, т»ј не налази никзкво задовољство у обичном лову, без опасмости по жиеот... Атила Хербигер је Јед»а задржавао бес, а један од оних који су га из прикра}ка посматрали, приметио је ловцу-хвалисавцу; — Верујем да ви нисте у стању да наслутите кад сте у животној опаености, као и сад на пример... А то није баш добра особина једнога ловца-.

НАЈВАЖНИЈЕ ЛИЦЕ — СиноК је госпођа Перса била најважније лице у друштву. — А ја сам мислио да она није ни била у друштву? — Ја и не кажем дв је била. Али баш зато је и био цело вече рвзговор само .о њој.

— Жапим, господине Поповику, госпођица Је изишла!.. - Ако иемате иишта против, ја би радо гледала филм »Тонели«!

лрва брачна ноћ старог момна бодјбикаве мисли

Срећаи је оиај, који се, кад легне да спава, радује што ће се ујутро пробудити. ❖ Ништа се тако брзо ие суши као женска суза. ❖ Нико тако брзо не заборавља добра дела као иаш трбух. ❖ Копиј студенац пре него што ожедниш. ❖ Ласкање исквари душу брже него шећер зубе. ❖ Оно што се шапуће често се чује врло дазешо. Ко сооју срећу дели са другима заскух<\Је да га срећа прати.

— 1впи. драга, ти иемаш мало читам!

иишта лротив, аио |ош

Пожурите да се поправите ла бисте корисио почли иа гоие да се и други поправе. ❖ Ие могу се две иоже омерати од једне гр*в&

ДА ЛИ ВАС ВАРА ЖЕНА?

Цуро мо|а гарава н краснп Дап ти прк|а гибаниц^ масна 0| драганс, остави то мезе Пусто срце нена љубав везе Ж Мамице, имвју ли св* »1-гђели крила? — Имају, сине. —- А зашто наша собарицл нема? — I ? — ГЈа сичоК сам муо ка*о јоЈ тага каже: Анђеле **ој г.ветли! — ЛетеКе ?>иа сутра, си** и без крила!

Науци 1е било потребно меколико векова, док је пронашла, средила типичне случајеве и класифицирала дела, да 6и се тек онда могла прона^и правила, по којима се може неминовно констатовати постојање дела. У овој ствари, нажалост, човечанство је имало огромно искуство. Велик је број преварених мужева, полупреварених и потпурго преварених, али њихов број свакако не прелази број људи на земљи, И пооед свег труда наука није могла прона^и неки позитиван лек. Према томе остало је само да се несре^а предупреди. А за то Ке послужити неколико примера: Ч I Ви сте велики - л»убител» добрих, гурманских ресторана, али идете ретко јер вам је џеп танак. Међутим, од неког времена неко вас преко телефона позива на

вечере. Откуд то мислите да је тај и тај ваш познаник тако дарежљив и љубазан према вама. Што је најчудније позив је баш за оно вече, када ваша жена, према ранијем договору, треба да иде код неке при |атељице. Јели вам "сада јасно ко вас позива на вечеру и зашто вас позива? II Од неког времена жена вам радо признаје да сте интелигентни и бистри, а она да је глупа и невешта. Оног дана кад зас назове својим Шерлок Холмсом, зајте да сте једини који не види оно што сав свет ве^ зна. III Прошле године, рецимо, она је налазила да |е веома глупа кад се жене ваших познаника из другарске пажње љубе пред светом са пријатељицагма својих мужева. Сада пак и о-

на допушта да је онако у шали и пред целим светом г грде ваши пријатељи. Јесте ли ее запитали што је, рецимо, Миле не љуби пред светом, као и остали? IV Ваша жена има обичај дл по читаве сате разговара преко телефона са својмм пријатељицама. Сада ови разговори престају нагло на тридесет секунди пре но што ви уђете у собу. V Срце моје, каже вам она, је ли истина да је пронађен серум који свакога може натерати да говори истину? Ви потврђујете да је истина и да је довољно да се мало тог серума стави у кафу па да дејствуЈе Сутрадан, већ, онз одбијз дз пије кафу, јер јој, каже, шкоди. VI Ваша жена је одједном постала зрло строга и морална. Она на сва уста на-

— Не тако гпасно Милева, комшмја &е мислити да те ја бијем.

пада сво«ју пријатељицу, ко ја је учинила глупост да побегне са најбољим пријатељем свога мужа. VII Топло је, а ваша < жеха која се иначе поноси својим лепим рукама, налази да јој је хладно и облачи хаљину са дугачким рукавима. Немојте чудити ако на њеним рукамв случајно откријете трагове ма ло страсннјих пољубаца.

Ане Ч <та: НАЧИК ЗА ИЗВИЊЕЊЕ

Професор Кестнер из Гетингена увредио /е Једиом свога колегу и требао је да му се извини. Али да ие би морао иа уобичајен начин да тражи извињење Кестиер је пошао ' у ствн свога колеге. Пошто се успео степеницама на први спрат, закуцао је на врата више пута. Пошто ни на више одговора »напред«

Кестнер није хтео да уђе, скочи сам дома^ин од свог писакег стола и отвори врата. »Молим за извињење рече Кестнер правеки се као да се забунио и закуцао на погрешна врата, затим се спусти степеницама доле. И твко је задовољена • форма и сујета.

Мирјани: Када бих »нала да ти дам савет, ја бих ге дала себи пошто још нико није измислио рецепт за меверство. Ристосији: Лепо је што еи ондулирала косу али покушај да научиш и покер |ер двма из »вишег друштва« мора дл »репрезечтује«. Вукици: Испуцале руке су данас у моди зли покушвј да их држиш у топло) »оди. Данчету: Када се чувају 1>убавна писма, онда се у»е"к може очекивати »курцшлус«. Секк-Шабац: Летња по»нанства се обично зими покваре јер нема где да се састаје. Зато немојте уображавати да је ваш случај особит. Биљани: За пеге ее немојте секирати, боље је имати пеге на носу него на савести. Роси: Узми негде зајам • почни да приређујеш журеве па <%е сви реЛи да се отмена. УК

Се«атору; Ако ти је жао мјЈЈздоети — лако ^емо апи ако је за дневницу, онда ти нема спаса. Мазалу: .Пепо је што црташ али нвм се не допада што хоћеш дв се т« цртежи објаве. Рилету: Ко иде на подвалу, мора и свм једном да прогута. Цвпету: Лело је бити мон ден, ели не ваља игто те скупо кошта. Почеткику: Сваки је поматак телтак, али ти баш не можеш да мрднеш од почеггка. Алапачи: Ко квари туђе бракове — треба на себи да кскуси штв значи када неко отме мужа. Сентимејнталном: Прошло је време када се веровало на речи. Сада'"свет хоће да звекне. Зато или дреши кесу или ћути. ж ЧИНОВНИКУ Прође брзо Божић Бата И с њим оде дупла плата Замрзну се реп Због печења и чеснице Сада дува) у песнице Јер ти празан џеп

Шта дикла навикла

— Не, варат« св, |а нисам пекар, |а <ам <*М*

Н А |1Ј А ■ Ш5ЧЛЉШ,

/