Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАС1

НЕДЕЉА. 2 април — Нико ие ннје ареварио до сада, али се јуче пасамарнх сам — поче да ваи прича Јоца пвсар. — Тешко Је тебе насамарити — дира га Воја брица. — Вала и ни.је лако тврду Јоца. Изиоштрио ие /- шворцерај а тај иој шворцераЈ је и крив што сан се / иасамарио. Впдео ја у петак онај пролекни дан а V подруиу ми се затекло јсдно два џака угља а /а пожурим да одмах паћем иуштерију и јуче ујутро дошао човек да узме угвљ а снег веје као да иде Божик а не Ускрс. Хтедох ја Да се пбпишм&Пим ал' онај неће нидачује. ПОЛЕДЕЉАК, 3 април Сасвим сам заборавио да је легње време па нисам ви дотерао свој сат па се у подне изненадих када одох код кума иа ручак а они већ ручади. — Преврнуо ти се тањир. куме — довикну ии куи Арса. — Зашто Оре куме? чудии се ја. Тек је пола Један. — Било јуче куме! Сада )е десет до два. — Тек онда се сетих и баш ми би криво што се обруках са понедељника. УТОРАК. 4 април Изаћем данас на КалеИегдав. Рачунам, дошло је пролеће па да се надишеи чистог ваздуха. А' она свежина ие отера у биоскоп. Наравно. пуно света в Ја добих место до платва. Нисам пи гледао шта се даје па зато сам са пажњом гледао филм. када поред чене чух пеко ћућорење. Чујеч женски гласпћ: — Је д" истина Лице да сам Ја Једина жена коЈу си досад пољубио? — Једи.на и паЈслаћа.Ј Посде тога чух звук но• вога пољупца. СРЕДА, 5 април Седим у Једном друштву и разговарамо о свему и свачему. Тек колико да про%е време. Највише се говори о прариику в спреиању. па Сима адвокат уаео да густира квко оп уие да испече Јлре у блзту. Свима поће вода па уста када одједном' доће доктор Лале. Још пије ни скииуо капут а већ поче да прича: — Јао. људи. даиас ми се пешто догодило шта

ј в о а /о -е— | БАКСУЗ ОРТОПЕДУ Имао си слабу срећу Спремио си џабе врећу Ал' зарада јок Место да напуниш кесу Колена се теби тресу Оде у бајбок! ВРБИЦИ Залуд твоЈе звецка заонце Кад нам знма смрси конце Све всћ хвата грч Залуд многи били жицу Опет спремни за Врбицу Направљен им врч! ЦВЕТИМА Меето да су свуд цветиКи Пада енег ил' циганчиђи Или кише |аз Љубичице нигде нема Чим се скокне већ св спрема Кошава мл' мраз.

Још писам доживео у својоЈ пракси... — Знам шта Је било прекиде га Бора алотекар. Излечио си једнога болесника. ЧЕТВРТА, 6 април Ускршњи пост па се и»о го говори о рибама. И ми. у нашем друштву, густирамо како би јели рибу овако чли онако. Реч по реч па се у разговору преће на рцболов в сваки од нас исприча по нски рибарски подвнг. док су неки изнели и своје децачке намере. — Ја вала идеи па Циганлију на ш^ране — каже Аца пнжињер. Лане сам имао доста среАе нако Је била слаба година. — Ја ]сам пре два дапа имао нечувену Срећу наже Диша новинар. Једнин Лотезом ухватио саи десет риба ...

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Сезона у пуном јеку Ал приходи слабо теку Опустео брег Разлози су зато разни И џепови многи празни Уз то мраз и снег НА ПРОО ЗВОНЦЕ Сви мондани, играчи и фрајери заЈадно су прве трке али су звдовол»ни. Испунили су своЈу монденску обавезу. КАСА-ШТИК Првв приЈатељскв утакми. цв'у футбалу измвђу водећих клубова ималв су циљ. Ако нису задовољили у спортском поглвду, пала је бар нека пара. ПАРОЛА Новинари-шахисти изгуби. ли су меч против судиЈа. Изгледа да им је'век ушло у навику да губе мечеве.

«— Лажеш ... вижаусмо у гжас а он каже: — Баш сте будзле. Не чскате да свршии. Добио саи ва поклон кутају сардина. ПЕТАК. 7 април — Баш ништа ве знаЈу ова деца — жалв се Мвхајло учитељ. — Па в ти ве &пзш много — дира га КоЈа архвтекта. — Алв ово што саш научио знам добро. Јуче витам Једног ћака. огаа нт професор: — Јели. Јоввпе, жакав Је био резудтат на КосОву? — Не знам. господине. тата ии забрапио да ндеи на футбалске утакиице. СУБОТА. 8 апрвд Изашао саи ва Дуиав да купим рибу за Велику ведељу. Мвло рибе а света иного, па брзо набавих рибе и ввћ хтедох да поћем када доће Јед&н чича па ие пнта: — Је л* госпопиие. Је ј * фришка та риба? — Чим мпда она Је евежа !ер жива риба не иоже бити баЈата — кажен иу Ја. —•Море > иоЈа баба ирда, шљема оакнју в жива је. а опет ниЈе Фришка каже чича и вши главом

4<ц*и1са1е ИЗРЕКЕ ЗапЈевала тица иа глоговцу тешко ти |е свакоме трговцу коЈи нема у смме тобожцу. * Сачувај те Бог с рогатим ти се бости и с ћ«л«ч

вим се

почупати. *

Како мали Перица замишљ а авион вЛовацв (ловачкм иви он)

Греси младости Пред коа) поошлога века. у 1едном кн>нжевном •

Али и Ви сте пекад желели да пишете јужиим на0ечјбм< — оече му Један научник. — То је нстина коужо^у. повела се оеч о било давно . писању мсточним и |ужним нареч.|ем. Стојан Ноиако- Упоаво онла кад ни> еић је заступао источни мислио сбоЈом главом! аијалекзт. — аавоши Новаковић.

Под једним лазухом м могу се двије лубенице но сити. * ч Ко туђ посао гледа сво) заборављ*. * Баз стара пања сиротмо огњиште. * Боље Је мало сли|епа мв премного лиЈепа. * Боље |« самотовати наго срамотовати. Боље Је свашта |ести но свашта говорити. * Боља се и задужитм иег« маружити. Брвт брату најдубље очи вади. ЦИГАНСКА ПОСЛА СудиЈа: — Циго, од га си украо оаог ком) Цига: — Нисам га украо, господине судиЈо, тако м« Бога! Нашао сам га1 Ишео сам улицом, господииа судиЈо, и наишао на Једиу потковицу, а Ја да подиг« нћм, кад видех де Је но њој случајно био и ко*.

~ Што си ее' женио кад не можеш да издржаваш жену и децу — то Јв био уобичајени завршетак р»зговора између госпа Феме и њвног Софронија, коЈи Је иа ова| аргуменат обично слегао раменима и заКутао. Али када Је почетком марта госпа Фама век спремила своЈу уобичајену офанзиву на госпО* дин Софронија, он изнена да баци на сто прегршт хиљадарки и дрекну: — Де, де, веЧ знам. Деца, врбица, звонце, Ускрс и идими дођими... Ево ти паре па купуј... Госпа Фема разрогачи очи али не хтеде одустати

—И тако Бог Је створио чоеема.— Извините али мој отац каже да смо ми постали од маЈмуна.. — Добро, дсбро ваше породичне ствари ме не интересуЈу.

од своје вакеле, звто ее брзо прибра и упври испи тицачки поглед у Јадног Со фронија. — Откуд ти паре? Говори... Красан си ти муж коЈи криЈе паре од жене. Ја се Јадница мучим, сама перем и ринтам а господин пун пара. Вади све парв... — То Је све — вели резигнирано СофрониЈе. Продао сам моЈ златан сат само да би бер Један празник провао на миру.- А, ето, опет ме нападаш— Наравно да те нападам. ВеХ дванаеет година како смо се везали а Ја не видо белога бога. Увек само куКа и двца. Ни провода ни задовољства а ти само шараш.. — Ишарао те бог да бог да...1 — прокле Је Софроније и оде у канцеларију. * Прошло неколико' дана и госпа Фема се променила под утицајем оних пара. Просто друга жена. А, брате, и било Је доста пара. Скоро двеста хиљада. Удесила Се она (а богами и раније је пазила на себе) а и децу је спрбмила за Врбицу па је |едни Софронијо имао неколико дана Мира. Али то није дуго тдајало. Једно вечери го<спа Фема му рече1, — СлуишЈ бре човече! ШТа мислиш ти да ке она) твдј сат вечито трајати. Размрдај се мало, уЗми и ти нешто да радиш као о*тали евет. Залапио си ми се за куку па нв могу ни да спремам Од тебе... Свуда се сапликем на тебе. МуКни мало ту главуџу и нађи неку зараду. Ено Станин Јоца пун пара, а ВеК госпа Дара Митина плива у благостању... — Доста, бре, жено узвикну СофрониЈе револтирано. Звоцаш ми цео дан Отераћеш ме у бели свет... — Камо среКе! — .уздахиу госпа Фема па му онда рече: Добро, тада сутра о-

стами са децом а |а Ку де идвм код шнаЈдерке! Пристави пасуљ... Ваљда толико умеш... Јадаи Софроније само главом даде зиак да пристаје и тада се удуби у читање |ер Је било дошло пролеКв па ниЈе морао да штеди струју. Сутра даи св Фема уЈдуриса и дотера па око двсет сати одв од куКе а Софроније оста да сину Ђохи шије футбал од чарапе и да пази на пасуљ, док јв Керкица, Бела, учила лекцију. Иако Је имао пуне руке посла Софронијв је био среКан што бар једном у својоЈ куКи има мир. Баш када је најлепше размишљао одјекну звонце. — Ко ли |е то? — мислио Је СофрониЈе одлазеКи да отвори. Пред вратима Је стајво један дечко. — Ово Је писмо за гоепа Фему — рече он, даде писмо и оде. Сигурно неки шегрт коЈи |е добио бакшиш да преда писмо, а комб и како, мало га се тицало. СофрониЈе \ узе оно писмо и веК хтеде да га остави на госпа Фвмин сто за тоалету, када га поче да копка: ко ли то може да јој пише? А када се код човека веК роди радозналоет, онда нема те снаге која Кв га задржати. Он, коЈи је иначе био тако неодлучан и плашљив, бдлучио исцепа коверат из кога испаде Једна цедуљица са ко|е згранути Софроније прочит«\ ове речи: Лутко моја Хвала ти на оно| кошуљи и вспвдрилама. Много си ме обрадовала. али пошто данас имам хитан посао нвмоЈ долазити јер неКу бити код куКе. али знаЈ да Кемо то сутрв богато надокмадити. Грли те и љуби твоЈ Лаза Софронију |е ова хартиЈа горела прсте ч он јо испу-

сти иа под. У томе му паде иа паМвт Једна идаЈа, па се брзо прибра и оде код деце: — Ајде, дечицв, ево вам сто динара да купите ко лаче па хајде да св играте, а после идите код тетка Гине иа руча*._ Деца радосно заграјаше и истрчаше из собе а Со фроније оде у шупу и до несе »пОртвиш« В писмо остави на сто у кујнњ Тек што Је то свршио у*)в Фема. Била је љута као рис и одмех зину на Со фронија, али ЈоЈ оаај даде ону цедуљу да прочита и тек што је прочитале поче портвиш да ради. А Софронијо је био душманскк. Без речи. Само еа чуо њен јаук и запомагање. Госпа Фомка сада иежи сва испребијана. И Усхрс Ке провести у кревету л после може да иде код ње ног Лазе. СофрониЈв меКв ни да чуЈе за њу— Саамуло човеку... ДУПЛО ВАСПИШЕ — Ти ми сувишв пажвш, Пврице. То Је врло ружмо и никад не водн добру. Па и ако су нвпријатне послодице увек мораш да гоао риш истину. ОбеКај ми да *еш то у будуКе уввк ч»нити.* — ХоКу, тата1< — Лепо. НемоЈ да забо равиш на твоја обаКање, А сада, пази! Ако дође тетка Мица и тражи брашна, но мој да |ој локажеш онај џак с брашном у шпаЈзу, иего ЈоЈ рвци да немамо ни мрвице браши«.

5