Bodljikavo prase

I

БОДЉИКАВО ПРАСЕ ■ -т - ш.. ■ ■ ' ■ "— '■ ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

Маршалске невоље

Тешки ударци којв су срлски националисти задали Титовим хор дама натерали су банде на повлачење. У редовима савезника је овај пораз комуниста деловао прилично разочаравају^е. Рузвелт и Черчил су се уверили о правој снази »народногослободилачке« војске. Кажу да је Маршал Стаљин написао оштро писмо маршалу Титу (само ко их је поставио за маршале) у коме му је ставио до знања да Ке га деградирати ако не буде успео да про дре у Србију. На то јв маршал Тито одговорио да га слободно

Ако им то не помогне. Британски нинистри преговарају са америчким црквенин кру говима о томе да би требало направити иарочите молитве за слу чај инвазије. Дакле, сад и попови морају да учествују у стварању тог фамоз ног другог франта. Слаба вајда од тога. Када цео народ нема по верења у сопствене снаге, онда неће помоћи ии та нолепствиЈа енглеских ратоборних попова.

б-ни ш.раже У вези са наговештаваном пјзетстоје^ом инвазијом сазвана је у Лондону тзв. Империјална конференција. На овој конференцији заступљени су сви делови британског царства. Ту ће се расправљати највише о томе ко ■ће да повуче ногом, тј. ко ■ће најпре да удари на европ ску тврђаву. Чувени канони, Черчилови подворници, Макензи Кинг, Сматс и Фрезер боре се за то да један другом подметну не би ли први изгутао ватру. Пошто су ово опробани махери, то се очекује једна занимљива и драматска борба.

можв двградирати, јер да је МХше ратовати ма где него проти« Срба којима ни он ни слични не могу ништа да науде. Стаљин је на то заћуто и очакују се даље одлуке, пошто код Срба претње и терор никако не пале.

За сваки случај Како су савезници утврдили да за случај отварања инвазије нису и поред свих радиоприча убеђени у услех свога оружЈа то је на рочити одбор замолио лретставнике америчке цркве да се моле за услех другог фронта. Кажу да енглеске свештенике нису молили за молелствија Јер еу се досада шњим молитвама прилично изадутирали, и што им до сада молитве нису ниЈедном биле усли шене, ла неће ии овога пута.

ТО ЗЕ ВАЖНИЗЕ

После бомбардовања Беогреда, ескадрила се враћа у базу. — Још један успешно обављени задатак. У Београду су погођени сви војни објекти, — предаје рапорт један заповедних групе. — Капетане, предлажем вас за орден... подвезице. — Хвала, мајоре. Значи, да сам пао у немилост. — Како? — Подвезице могу да купим у свакој радњи, него, предложите ви мене за једно хиљаду долара ванредне премије.

ГЛАТКО ИМ ИДЕ Колико су чврсто повезаии еавезници види се иаЈбоље из изЈаве заменика америчког министра спољних послова који Је ових дана водио у Лондону преговоре са енглеском владом. Преговори су завршени, али како каже Стетинус: »неке тачке Још нису решене«. По свим знацима те се тачке односе на питања отварања инвазије, а у политичким круговима сматра се да ће и то бити реигено тамо на куково ле то. Кад Је таква слога између Ен< глеске и Америке, како ли је тек са РусиЈом. Дошло тврдо Енглези су најзад пустили на слободу Махатму Гандија из за• твора. Пуштен је на слободу ие због своје болести, већ због Бри танске. Осетили, Енглези зорт са две стране: долазак националне владе Субхаз Чандра Бозеа и све брже приближавање Јапанаца већ иаелектрисано] Индији. ПРАВО У РАЈ Пошто су агенти Секрет сервиса и ГПУ-а у Персији успели да толико света похапсе да више у затворима нема места, тр су совЈетске окупаторске власти одлучиле да убудуке ухапшене шаљу у Совјетску Унију. Већ је тамо цослато преко 3200 персијанаца. Благо њима, бар су сигурни да су нв правом путу за раЈ. УВЕРЕЊЕ Један месарски помоћник био је отпуштен зато што је тајно крао кости и продавао их. Ла би му ипак дао добоо уверење мадстор му је написао на његовој пословној књижици: „Био је до костију поштен". Самљ {еран. прамен

Коалициони одбор за нову организацију Европе

лисмо и вашу женидбену понуду овим вас молим да ми пошади овим вас молим да ми пошаљете Један прамен ваше косе. МОДЕРНА ДЕЦА Мајка: „Страшни вук је прогутао бабу и сироту црвенкапу, па је затим легао у бабин кревет и захркао — била де ноћ тада је поред кућице прошао је дан ловац..." Перица: „Је ли то био ноћни ловац?" БЕСМИСЛЕНО Мајка: „Треба нз потражимо за нашу Јованку мужа!" Отац: „Радије да чекамо док не дође онај прави!" Мајка: „Глупост, ни ,ја нисам чекала на правог!" КАЗАЛА ЈЕ ОНА ЊОЈ — Са мојом ћерком ћете бити потпуно задовољни, милостива госпоћо! — Пре свега она мора да буде врло поштена. — У то будите уверени. Јч сам .10} увек говорила: Када негде видиш новац, дете моје, остави га нека лежи на своме ме сту, јер је можда избројан.

АНЗИВА У ИТАЛИЈИ решење ву спали. У министарству су ствар проучавали. И после дугог времена доби.је Иретседник од начелника овакво решење: „Списе препишите. поеписе ове-< рите, а потом архиву спалите!"

ЕРИНА ЧИСТА ДУША Збило се то давно, кад нше било закона, и кад се, како бао прича.ју, много срећније живело« Наумили двојица Ера да покра« ду цркву. Киша ,је падала као из кабла. Ушли су у Цркву покисли и блатњави. Пошто су покупили нешто-ситног новца са црквеног таса, опазише дедно златно кандило на икоиостасу. Да би се попели да га дохвате морали су проћи кроз олтар. Наједном ће један од њих: „Слушај, Мићо, кад улазиш у олтар скини бао опанке видиш како су ти прља* ви, немој болан да грешимо. казниће нас Бог!..." Мића, се осмехне и рече: „Е будало лоја, не гледа Бог на прљаве опанке, већ на чисту душу!" ЈАКИ ПРИЈАТЕЉИ — Је ли шта Ђемо пити) Шамч лањац или обичну ружицуЈ — ЧекаЈ да се најпре договоч римо ио ђе да плати... БУКВАЛНО СХВАТИО — Зар не мамице, људе смемо лагати? — Боже дете. како си дошао на ту глупу помисао? — Па данас нам је учитељ дик тирао: „Људе смеш. али Бога никада несмеш лагати...!" ' Они су већ нитали басне Пошто претње инвазијом; ве+н никога не плаше, то су англо-американци окренули се према неутралцима. Тражи се успех, па ако га жема на бојном пољу, нека га буде бар на дипломатском пољу. Од Швајцарске Ванситарт тражи изјашњење шта је све у протеклој години писала против савезника. Уједно су дате директиве како и шта има да пише швајцарска штампа. ШвајцарскИ Национални савет изјавио је међутим да је њему добро познта басна о вуку и јагњету, и упутио је Ванситарта да чита неке савремениЈ'е басне. Власник и издавач: »Просватна заједница« а. д. Добрачина бр. 30/11. Штампа: Штампарија »Луча«, Кр. Наталије бр. 100. ТеЛ.: 21-772«

САВЕЗНИЧКА ГАЛОП ОФ Паметно За време кнеза Михајла, окру жни суд у једној нашој вароши имао је прилично велику архиву. Како је зграда суда била ма ла, то ,је особље муку мучило са огромном архивом, од коде се није могло маћи, а ко.ја више није олужила ничему. Да би се некако ослободили непотребног баласта, претседник суда напише Министарству молбу за одобрење да сву непотребну архи-

Ускршњи „провод"

— Здраво, Перо, где си провео Ускрс! — У подруму! ОЦЕНИО ГА Миша сретне свога пријатеља Жарка, па га упита: — Куда, Жарко, тако журно? — Ах, идем у апотеку да узмем нешто за своју главу. — Па шта мислиш, колико ћеш добити за њу?

Коцкарски неспоразум

— НаЈпре смо лепо играли, али сам потом Ја лочео да добијам.

ЈЕДНО ТЕ ИСТО — Играш ли ти на лутрили? — Не, ја хоћу да се оженим! — Па то ти »е једио исто!

ИМА ВРЕМЕНА Милан и Ружа сене у парку на клупи'. Ружа му каже: „Милане, закуни ми се на вечну верноот!" „Ах!" одговори Милан, „зар немамо времена до сутра?"