Bodljikavo prase

Међу ансамблом завлада- јер се замајао д6казују+>и ло је велико интересовање. како је месо од понија боРедитељ је казао да је за ље од телв^ег. следећу претставу' »Пајаца« А затим је почела претспремио излена+јење. става. Отпеван је пролог, Шта -ли то може да бу- дигла се тешка азбестна запитали су се певачи веса, снопови светлости из међу собом, радознало, а великих рефлектора пали су истовремено и забринуто. на позорницу и у току чина, — Да није у питању неки но- уз звуке 0 р Кв стра, победови певач који треба да се носно се по ј авио пони са цр појави на следе1=,ој претста- ном атласном длаком. ви и потамни славу некога ц Н Ј=> само глумцИ( и сама њих: " публика била је одушевљеАли плакат за претставу је на понијем. Лак жамор који изишао, а на њему се није ј е прелетео од партера до појавило ниједно ново име. галерије био је најбољи доТако је интересовање још клз за то> више порасло када је реди- Редител, у својој ложи затељ уз загонетан осмех по- рио се од сре ^ е . Њ егово изновио своје обећање. ненађење је успело. Радозналост је бивала из д ли изгле д а да су симпадана у дан сее ве^а. Чиње- ти ј е биле обостране. И поне су разне претпоставке, а- ни ју се СВИ д ело на позорнили нико није могао да пре- ци . «ада је требало да га издвиди оно што се заиста до- веду, узјогунио се, одмахгодило. Редитељ је нашао Н у 0 гла вом и одупираб се замену магарцу Марку који тако д а су морали силом да се досад појазљивао у овој га изгура ју.

ЦИГИН ГРЕХ

Дошао иехи пиггнин на нспо»ед. И аок је пол читао молит•е, »ешти ииг» усл^о је л* ухр»ае попи лего« џепии сат. И бат г»да „иароани п»стир' 'је говорио лирл>иве речи о поштеи >у, Слушао аиг» речи истиие, усидео ла ј« гздно погрешио и Пок»ј »о се. Мало аопније каа г« је попа нсповеаао, пиг* оалучи а» исправи грешку. Зато обореие гл» — Поадр»вмп» »»е иој« ееетра, к, помало сс П ллјиво рече попи: и реипа ми )е де аам кажем д» „Оче. вспо6еа »м ти јеА»н већв доћи чнм буде кишв преетвп« лики грех. Украо свм сат'. да пада. > мЛепо је вд тебе сине што пр* ПРОВАЛА У СТАНУ КОД БАКАЛИНА

Али најстрашније дошло

опери вукући кплииа. Наместо дугоухог Марка дошао ј а тек д 0цни ј' е . је лепи пони са црном атла- Када је Неда сном длаком.

запевала своју велику арију, пони јој

Изнема-ђење је било веће је иза кулиса одговорио јенего што се и сам редитељ дним дугим: надао. Када <?у видели пони- — Њи-хи-и-и-и! ја упрегнутог у мала кола, Реди^зљ у ложи премро сви су били одушевљени: је. Публика се зачас ускопримадона, певачи, певачи- мешала али је убрзо настао це, чланови и чланице хора, опет мир. На понија су били статисти и статисткиње, па ве1=> сви и заборавили када чак и сам позоришни ватро- је дошло до велике арије

— Узмн Ц |Т« М) *о>,еш, пм» иемо) д» *м4ш млици)у1

ЗЛИМОВАЦ

гесац, — Диван је! — Сладак! — Срце је рођено! — Како му је само грива лепа! — Види само како паметно гледа!

»Смеј се Баје^/.о«. Тада се пони јавио још једанпут ржуЈли сада још снажније и још убедљивије. Као олујом донесен заппадао је смех публиком. Сцена је била прекинута, певач је застао бацајуКи бе-

— Па њушкица! Да га по- сне погледе иза кулиса. Таљубиш; не друго. мо су опет сви били окупСвако за понија имао љени ок ° пони ) а •"УРају^и га, лупајуЦи, псујући, грдеЋи га, Убијте ту наказу! —- му-

Стајео сам у близиии пијапе Кале^ића гувно. Света много, као да се дели шеКер. Одједном, створи се гужва. Неки чбдек десетих голина проби се кро» гомилу и поче да бежн Његошевпм улииом. Јурило г» је неколико н»их. КАО ЈАЈЕ ЈАЈЕТУ

само лепу реч. А он Је ста

Када је певач хтео да прбдужи арију, неки обешењак

Јао поносит, упрегнут у све- . „ же обојена мала кола, у но- млао > е К Р° 3 3 У бв Р е « итељ вим блиставим амовима и г УР а ЈУ^ и и Ј е Д н ° « и в«нкао да је разумевао све ове че / а позорнице. похвале ш-во су биле њему ли све ,е оило ДОЦКвн. упућене. Тресао је гордо главом, лупкао ногом, а с времена на време махнуо са галеријв довИкнуо ј« глаС~НО ' дугим свиластим репом жва чући задовољно ше^ер из белих руку са руменим ноктима. Одушевљење око понија било је тако велико да замало и претстава доцнила. Сценариста није на време дао знак за почетак,

— Чујмо понија!

Вл. С.

ЗНАЈУ ИСТОРИЈУ - Децо, хокете ли веК једиом није за- престатн да се тучете? — Још не. Играмо се тридесетогодишњег рата.

— Види ев мћ иа прш поГи*д да »аш еин личи и» Ае.

— Држте г»! — »ккну иеки де бе.%^в. Држт4 г«! Лопо»! Ј», међутим, пропустих б^гунаа 2» про)»е пбред меве. — Еј,. љуји, ш^о га јурите, «ожд4 је бАо ГлЈлан па крао рекох. ф — К«6 гЈтадзн? Лично еам га 4идео *ал је јео бурек — викну јелан од ганиЛаиа. — Јео је, јер је малан П јствт« г« ца м»ву! И он је чб»*К. А ®*| је укеаб? — Ниј^ крао. Варао је свет. — Хм, киј< то тако страшво. И у 1грго»иии мора л* е* »ара, »хб жели ла ЈЈраЛ^. А какв је тб варао? — М*та<) је р»кЛју с »одбм, п» врол»|»о. — Т»ко!? — »икиух. Гле •Ти лбиуж^! 1Грев» г» и»уч*ти п»мети! Појури* * ја за в.таковвем пгто са« врже могАо. После луге јурлаве најзад га ститот. Ухватио с*м га и са иајвеКим јало8в1>сТ»6^ пр*л»о првбм жанд*р*у. знајеш, иегб, пћ би био потпуно чист, врати Власнику украденоГ' рече попа -Јроиутим ГЛасом. „Ма ево гв теби!" рече иига и машн се за џеп да га мзв^ди„А, јок, јок! Газди гв врати!" одби попа крстећи се. .,М» њему сам га давао, а ов ћеће да прими'. „Е оида, то иије краћа!" заврши попа и савесно исповеди грешника. МАЛИ АЦА У СЕЛУ Родитељм су по*#ли мвлог Дцу собом у избвглиштво у једио вближњв свло. Аца |в ратио детв и свв посмвтра св гледишт* ратмв логмкв. Јвдног данв звчу се нека тутњввв. Ацв отрчв првд ку^у * ствде да ослушкује. Интересовало. га јв дв лм је то бомбардовањ® или квквв другв експлозија. Најзвд поглвдв у ивоблачено ивбо и сасвим важно закључи: — То Бога пуца из противввивиских топова.

ИЗЛЕТНИЧНИ ЛЕКСИКОН Пошто је велики део београ^ана мање »ише ових даиа на сталмом иалету у околмим селима, у којима проводи данв у одмору, то да би олакшали онимв који још нису пошли на излет, а н»мвра»ају иКи, дајемо слвдеће објаши.ење ових иначе познатих. речи и израза онако како их јв чуо и звбелвжио наш сарвдмик: БуВ» — ближњи који с »вмв депи постељу. Блвте — своски всвалт. Јаје — митолошки појам, којк еа првтвврв у ствврмост Чада изго»орите мађијску реч »шеКер« или пак »плави камен«. Кафана — једна од ретких уствиова која ужива неподвљена симпатије села и града. Кмша — Божја благодет којв упропашКује мзлетмичке ципеле. Месо — хиљадарка. Покер — забава којв св отмемм београ^ани ммсу одрекли ни у излетништву. Свпата — јвдини артикап кој* можетв у селу добити. Заиимљиво јв дв твј артикл ствје у Бео* граду седам динара, а у селу оссм, пв богами и десет. Хиљадарка — јединица зв мерење вредности, отприлике оно што је грам зв тежину, Пшеиицв — бигђкв којв изглвда расте у Бвограду, мада смо у школи учили да је сеоског порекла. Тоалет — простор који, је веКи од целе куке, чак и оД целога села. Протежв се оД Цве*кове мвхвне до Смедврева, од Топчидера до Младеновца и од Чукарице дб Обреновца.

ЈАНАЋКО ЈЕ ЧУО...

ПАРИЗ,~ОШ1УС1ИА | БОРБА,.,ПОТ*ЧБМИ„

ОВОГ54.ЛДОМБМТАСАЛАМУО ОЦ аелмЕ поузпаме пичмостк ,/,ЕМГЛЕЗИ УШЛИ V ПАРИЗ БОРБЕ <*У БИЛЕ ОШТРЕ ••• »ЈР/цм -г>с ^потУМеми1

сао. С5ам <аго оа леа-С мог би В шег мимиогта*.', ЕМГГЛЕ5И ЗАУЗЕПИ (—

V ПАРИЗУ ЗЕ ОДР^АМА пРвенетвемА УТА1<4МИЦАУ СОУТБАЛУ „БОРББС^ БИЛЕ ОШТРЕ РА<ГКНР'^Е ПОТУМЕМ,. V