Bodljikavo prase

ЕОДЉИКЛВО ПРАСЕ

ЧУДНО СРОДСТВО

ДОћРО ГД ПОЗНАЈЕ ИВБЕГЛИЦЕ НАД ИЗБЕГЛИЦДМА

•— Дозволи да тн претстззмм своју нећаку. — Чудно — пре трн неде-ће то је била моја-нећака!

Ниомљ малп плекјуце седимо ја и )=.але слусамо ладио и Луцамо Ми обицно луцамо пле десет сати, ви Већ знате засто,' кад запева нека цудна тица, пева па све изв.оди неке Стосове Тата се смеје па казе, ето та тица видела да је сколо иео свет клисно, па досла код нас да станује. Видис јовице' овакви смо. Ја -Кутим и казем -Цалету, моле тата цим тице певају мозе да буде Којеста. Тата казе да није тебе јовице, длуге Би Ми тице певале, а овако само секилације. А ја му онда сатло пела, мика лаза и скувам га па плеђемо на длугу тему. Кад. уто јави се на ладиу спикел и казе, пазна код нас нема ниста, а у комсилуку има. Ћале казе ако нека иду мало и тамо, засто бас увек код нас. После је досао комсија Слећко и казе јесте ли цули Нови сигнал- т^ца ће нам увек јављати кад 1=.е да Буде гузве. А плиљ Л^ага, то је банаћанин који лади код нас, пита, а ди су тесто им њино уватили ту тицу, еј људи та здлаво лепо пева. ја сам му леко да су је Уватили у суми. А он пита а како су смели да иду у суму. То нисам знао да му казем А он онда пита откуда њој лазум дз пева свакога сата и да зна кад летиду. клилатице, она сигулно јав.и томе цовеку, а он Нам ондз тане му госино плеведе ста је ота тица тела касти, и тако знамо на цему смо. На то се тат.а наљути и казе Јовице сто му не објаснис да је то плоца и милна босна. ; Пела избеглица скоци и казе много ви знате, нисте ви у боски никада били. Док су се они свађали ко је где био, спике/ј јави да нам иду гости, а ми се Сјулимо сви у подлум. Тамо смо седели једно пола сата, ла после одемо у Лагум. Комсија Сле^ко није досао с нама у лагум Казе не+^е да се малтлетила. У лагуму смо Седели подузе кад се госпа Ленка, зена сле!=.кова узвлпољи и леце идем да видим ста лади онај матоли. Ста је тамо било незнам само казу да је било лусваја-и да је ленка затекла Сле^ка и Мицу лапустеницу, али Обе&о сам да о томе нецу да писем. Казе госпа ленка, .ђубле матоло насо ласпустеницу, колисти цовек ову невољу. Ћале јој казе 1=.ути ленка, освети му се кад буде плва узбуна а Ја ти стојим на ласполозењу. И није он клив, казе-даље тата, ве^ тица са ладиа. а она се лаздла сви.сте ви мускалци-.-гице и стаде да глди на пасја уста, а Ја и ^але киднусмо Тата ми онда казе ето.Јовице какве су зене, немоЈ се ниЈ<ада зенити, в ако ве^ надљас као ја онда се одма лазведи. Ја сам му леко не блини Ј=.але, тудом *ја"то вас јовица

Жалааи ^а Ера се снуждио, а свештеник му прилази и пита га: — Што си се тако снуждио, Петре? — Како да се не снуждим, кад ми је данас умро сусед Никола. — То јв лепо од тебе. Свето пи/:мо вели: »Лзу/5ите и непријатеље своје«, а ја знам да сте вас двојица били смртни непријатељи. — Не жалим ја њега, оче попо, из љубави, одговори Петар, него што сам се спремао да га у недељу, кад се буде вра^ао с пазара, поштено измлатим. ж ЛАЖУ ВАС КАД КАЖУ Меии је све једио. Не мврим да логи||ем, , свмо дв ие останем свквт. ' Јв се иисвм ииивд бввио цриом бсрзом. Јв ие говорим ииивдв изв леђв. Јв обожвввм сељвие. Јв ио^у ие уствјем ивд засвир*|у- Рвћи ћу влм нешто ал ииком да но кажсте. Ошу цену ммним само >«ма,

— Шта тс највише боли| — Ногс. Јер седиш на њима!

Личне и породичне вести Ви «аор Зебић, новинар, обавештава своје пријатеље да се одлично сместио у једној штали у Ритопеку. Сена м сламе има у изобиљу. Која било банкв ако је погођена дриликом б^омбардовања частиКу онс-а ко ми први јави, пошто у свим навчаним заводима имам акцептантско иди жирантско потписе. — Вучко Вучиови^, дужиик овдашњи, сада у Заклопајчи. Зорицс, шта је с тобом? Јоси ли живв? Забринут сам јако. Ако се ие Јави Зорицв, можо « Милева — Шиља.

■—* Шта ова слика претставља, залазак или излазак сунца? • — Сиг.урно залазак. — По чему -знате? — Познајем лично сликара. Он никада тако рано не устаје.

ИНЖИЊЕР ВОЈА 0 СКЛОНИШТИМА Једној групи невољника инжењер Воја објашњава какво је склониште најзгодније: — Апсолутно игнорисати све објекте осим мултиетажних. Сутеренски кавитети треба да облигатно имају минимални распон лилиетарних димензија, сОлидне кубатуре. Блиндирати крент коМпактном масом примордијалне кохезије, а у центру конструисати консолу с билатералним пасажима. — Па шта велиш? — пита после овог стручног објашњења м^јстор-Ми^а пиљара Ти^у. — Хм!.. — одговара Ти^а колико сам ја разумео чајболзе је да бежимо у Ритопек.

Кад је звгрмило од лре месец даиа, појурили смо у села, где смо се сви пре ,тстављалм кво мзбеглице, што, ло иашем мишљењу г м јесмо. Међутим, то иије лепо примљено у редовима Босанаца, који сматрају да су они латентиране и једине избеглицс. а ми можемо да се котирамо само *

Иас.на је

— Обсћавам ти, Зорице, поправићу се и бићу сасвим други човек! — ПрокасноЈ Јово, нашпа сам већ другог!

као нека врста нзбегличког под< млатка. Односно, ако ми будемо признати као избеглице, онда Босанци да буду избеглице над избеглицама. * • џ Ових дана разне централе су давале извесна предовољства избсглицама којима су пострадали станови. Босанци су били достојно заступљени. Многи од њи* добили су више метара текстила, разне судове итд. У Централу за кожу дошао је тако један Бошњо и тражио да му се додели пар ципела. — Стан ми је стоадао. Све ми је изгорело — јадао се он. — Па имате на ногама врло добре чизме — примећујо чиновник. — Јесте, али сам остао без ципела. Осам пари ми је пропало, Поштсња ми1 А осим тога, ја сам, хрр! — из — Босне. И тамо ми је све страдало. Па кад можете да дајете суђе и друго овим тазе избеглицама, севап *.ете учинитн. ако дате и мени који сам то преко три године.

УВЕН ИСТЕ

— За нме Божје, хоћеш пи већ Једном бити готоаа! Ето сирене опасност. г

за непосредну