Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ 1ЖМ0МЈЖ ЈОВИЦЕ ја волим да се кладим. Ето плвог јуна казе Ми јевта Хаузмајстол, јовице, Данас цемо имати гостију. Ја казем нецемо. Ајде да се кла димо, пледлози он, а Ја једва доцеко. Тако ја њему дигнем пет иљадалки. Он ме после глди, бле, сунце ти Деције, како си знао да неце доци. Па плоста ствал, одговолих му ја, плвога они никада не долазе, јел пли мају плате, па иду у кантину да се цасте сто су нас плецизно млатили. Али богами за Духове сам их и ја цекао, али ме изладисе. Вец сам био удесио ста цу да ладим. Знате заљубио сам се у једну де војцицу, пуска је, само сто Неце да ме гледа. Ја сам само цекао да засвила силена, па да се понудим да Јој понесем све куфеле, онда би лако пало познанство и Оно длуго, али ето извисио сам. само ста цемо, немола цовек увек да успе. Ето и мој теца мика, нецете веловати, али истина је: Послао зену на пољану, а он казе не мозе да иде, има много посла. Кад се тетка Лела влатила, има ста видети: теца Мика се заклуцао, па неце да је пусти унутла, а она цекала, цекала, и доцекала. Мика најзад отволио , мисли цовек да је онај његов гологан отисао, али она хоп па на влата, и има ста видети, мика лаздлљен и за јапулен, ствали исплетулане. комсија јоца завалио се ласкомоцен у једну фотељу, а полед њега две смизле седе и пусе. Онда је настало бомбалдовање, или несто јос голе, смак света. Сада теца мика носи завијену гла ву, и када га питају, казе био сам затлпан, а мени је дао стотку да цутим. вас Јовица

ШТА Г А ПРИВЛАЧИ?

— Шта си се забленуо) То су најобичнији кокосови ораси!.«

ЦИГАНИН И ПАРНЕТ

Лекарски савет — Како да се сачувам од инфекције водом? — Воду треба скувати, па оставити да се охлади. —- Па онда? •— Онда пити пиво.

д* ли |е ту студент г. 1ова1 А шта вам треба! Па |а сам му сестр»1 Чудно, а ја сам му мајка!

На једном грофовском имвњу преко живело је неколико—циганских породица, и кад умре стари гроф, цигани се договоре да оду да се поклоне новом господару. Цигански кнез покупи делегате и научи их како да се држе и шта ће да му кажу: — Ја ^у д'уђем први и да ка жем: — Бог те поживео, светли грофе. Онда ће Арса да каже: — И светлу госпоју грофицу Мика ће да кзже. — И младог господара. А ти Цеш, Пајо, да кажеш: — И целу грофовску фамили{у. Одоше Цигани, али кад су улазили у дворану у којо} су их чекали гроф, грофица и цела породица, стари Циганин се оклизне иа паркет, тресне колико је дуг и викне љутито: — Нек' ђаво носи овај господски патос!

У РЕСТОРАНУ — Каква је ово супа? Још је гора од јучерашње!.. — Не може да буде, господине, ово је баш јучерашња супа... I ЗАПОСЛЕН ЧОВЕК Лепа секретарица улази узбуђен окод директора и каже: — Господине директоре, књиговоћа је покушао да ме по љуби. Директор, врло запослен и не дижући главе: — Јако ми је жао, али ја сам толико заузет да не могу сам све послове да обавим.

Арса ми«ле^и да је кнез изговорио поздрав, НрИхватиГ — И светлу госпоју грофицу! — Мика додаде: — И младога господара грофа. А Паја заврши: — И целу грофовску фамили«у» САМООБМАНА

— Ето, тако имам утисак као да ми је муж код куће...

ОЧИШЋЕНИ излог — Очистите ст^кло на излогу моје радње, рече г. Јовановић једном раднику. Платићу вам кад се вратим. Када се врати, похвали радника, — Одлично, ниједно зрно прашине, ниједне огреботине. — Ево ваш бакшиш. — Радујем се што сте задовољ ни, одговори радник. — Врло сам задовољан, рече г. Јовановић. Изгледа као да нема стакла на прозору. — Па и нема више. Упао сам с мердевинама у излог, одговори радник и умаче.

МЕЂУ ПРИЈАТЕЉИЦАМА — Чујем да си примила у служ бу моју бнвшу куварицу? — Тачно, али не бој се-ништа. Не веруЈем јој ни десети део онога што је о теби напричала! Ж ЧУДНОВАТО — Извините, господине учитељу, али хтео бих да Вас запитам како напредује мој мали у школи? — Дете је добро, ^ли много лаже. — Чудновато, јер моја жена то никад не чини пред малим а ја сам опет врло ретко код куће. ч* у хотелу Собарица: Господине, кад желите да вас пробудим? Гост (пошто ју је добро осмотрио) насмеши се и олговори: — Драга, кад сви буду заспали. I/ СЛАВНО ПОРЕКЛО Један чувени банкар, коЈи је стално истицао своје аристократ. ско порекло, дозва једног дана сопственика најбољег обавештај ног бироа и стави му у задатан да у року од пола године пронађе и утврди листу његових предака. Пре одређеног рока сопственик бироа јави се банкару и стави на сто читав досије. — Сјајно узвикну задовољан банкар. Вама заиста треба поверити овакав посао!.. колико вам дугујем за ову услугу? — Тридесет хиљада динара, одговори обавештајац. — Тридесет хиљада?... узвикну изненађено банкар. За ова) рад?.. — Не, него за ћутање, заврши сопственик бироа.

Живки Васић. Жалиш се да ти првбацују мондени да се правиш важна што крчиц| рушевине и помажеш рањеницима. Стварно, ни мало ниси модерна девојка. неверујем ни да знаш да играш покер, а о бриџу и да не говоримо. Ниси фора. | V • - • '--г; - •• : Радици. Имаш право. Осгави Јову, тако је досадан са својим поврћем-.Тамо на пољани, много је лепше. Пуно лафова, и играња фоте и пинг-понга на мртво. Фора си. Јуци. Питаш ме како ^еш најбрже __излечити пликове на таб*нима. Најбољи је лек: не пешачити. А пошто веФ^ немаш три чисте, ти, чим зора заруди, пут под ноге. А кад засвира и онако ћеш заборавити на пликове. Ружи. Откако си одмаглила досадише ми питањима, кадћв Ружица да пева. Питала сам их откуда толлко интересовањвг. Рекли су ми да би знали када треба дв затворе радио. Нади. Заиста си у малеру. Ти се толико спремала за трке. Дру* жина те опремила парама, и научила новим штосовима — и имала би лова да пљушти. Шта ^еш, у животу све друкче бива, него што човек снива. Вери. Стално си причала, док си била девојка, кад се удам, провеш^у медени месец у Ници, на Ривијери. А оно — ето те сада у Миријевском потоку. Могу мислити како ти је.

навикао се

ИНВАЛИД ПО ПОТРЕБИ Дошао један Лала "на преглед у војни округ. Смислио још код куће како &е да изврда ^војску. Чим је изашао голишав пред комисију, почео да запомаже: — Аманк славна господо, ја нисам за војску. Моли^у лепо', имам валишну руку... с' Доктор.видео с ким има посла, ла зовну Лалу да приђе ближе. — Како ти је оука била пре? Лала заборавио да је згрчио прсте и да не сме да отвара шаку, одједном рашири прсте и вели: — Овако, молићу... Комисија да се искида од смеха, а Лала доби пун рок...

— Шта се мудиш! Једном сам св пре 15 година нашапио и рекво тени да Јо| помогнем, и ево видиш сад1...