Bodljikavo prase

лММ Еоу.-,::;лЕа пгдге Стон .;

■&кЉз *т^,ОЈое 11ЈОЦЦД, '' 11'И К ГОСПОДИНА СПАСОЈГА.

Гбспбдин Спасо.је мучио је велику мук\1. КаО тоЛике доуге жене и његова |е једног дана покупила децу и отишла на село оекавши господину Спасоту лакбнски (Што иначе никада ни.је рвдила): — Ла одох. а ти како зНаш". И госпоЈин Спасоје. као послушан муж. ствао^о је послушао и<ену и живео ..како је знао" и умео. А умео јест. Још како је умео и знао да живЛ. У читавој кући остао је сам. али. уствари готово никада^није био сам. Био )е дЛброг стања. имао и лепу башту. па му није ни требало да баш самотујс И тако није много ни жалио што је био тако од.једном напуштен и од жене и од деие. Али једног дана десило се. па је и он морао негде да отпутује Дуго |е размишљао господин Спасоје и онда се одједном насме.ја. и оде код првог комшије: — Драгн комшија — рече он — имао би велику молбу. Ја епо морам да путујем. а немам на коме да оставим кућу. Није да се много бо.јим. Та н нема шта да ми неко украде. Али. ето.

кајсије дозревају, па неби хтео да. мн н:ко сбе вбћке обере. Та анате како су деиа и тако. А кад се вратим. ја ћу вама да се одужим са лепим ка.јсијама. Обећао први комшија. да ће чувати Кућу и нарочито кајси.је као око у глави. а господин Спа соје кренуо одмах код другог комшије. па и код трећег. И свуда се развео исти разговор са истим резултатом. Господин Спасоје коенуо је смирен на пут. Кад се господин Спасоје вратио и скренуо V свој сокак. насмејао се необичној слици. Један комшија |/1етао је пред оградом његове баште и баиао отровне погледе на другог комшиiv кош |е са свог поозора мрко погледавао на њега. А мало даЉе стајао је збуњен тоећи комшија који је чак већ и мердевине понео са собом. Ка'д су углелали господина Спа соја, повукао се онај са прозора. а друга двојииа кренула својим кућама, правећи се као да га ни видели нису. Д ругог дана послао је господин Спасоја сваком по котарицу кајсија. Али је све сво је кајсије обрао сам. ♦♦

— Да ли сте ви ожењени! — Јееам. — Па шта онда по Богу човече седите оаде! — Извините, апи нод куће не могу. Тамо |в знате моја жена.

»Жујка, зар не бежимо исувише брзо!«

ЈдДНЕ ДИВНЕ Ј7ЛСКЕ НОЋИ...

вАли, Мишо, па ти си ме већ код растанка пољубио ...«

»Сигурно, баш тако лако није, али зато има по прилично задовољства ...«

НЛЈКРШ ЉУБАВНА ПРИЧА

СА БЕОГРАДСКЕ ПЛАЖЕ

«— Пази, што је лафица... — Али и ја ћу да јој по кажем како изгледа даса.

— Фифи, пробуди се. Изгледа да је неки странац у дв<?ришту. Фифи, залај мало да га преплашиш. —оУ СДВРЕМЕНОМ РЕСТОРДНУ Мишо је ушао у локал и шапнуо келнеру: — Можете ли нешто да ми сервирате? Али нешто пикантно?

Пргтекао га Ловац: Замислите само, био сам на трагу једног погођена зеца, кад наједном он се успуже на једно дрво...« Шумар: »...и викну мијаууу!« —озна он кога мисле — Замисли што ми са јуче десило. Шетао сам са Бошком кад одједном наиђе једна >Кена и пролазећи поред нас — добаци ми реч: ништаријо. — Па што се узрујаваш толико. Одакле знаш да је мислила баш тебе? Можда је мислила Бошка? —Искључено. Бошко је честит човек.

ГГГТА КО Т1ЕТЈА ВИКТОР ЕМАНУЕЛ: Ја сам мала па сам пала ла сам ћашу разлупала. ТИТО: Дрма ми се, Јгрма ми се шубара на глави. ЧЕРЧИЛ: Ит ис е лонг веј... ШУБАШИЋ: Недемо диме, диме... СТАЉИН: Понапрасно Вањиа ходиш. БЕОГРАДСКИ „ЗЕЧЕВИЋ": Слапуј, пиле, не пој рпно.

— Упалио кец.

Длаги цика уледнице, Молам плизнаги да су и за Мене настала теска влемена јел са^ моло Полагати нспит у мипијеву па сам цак из кумодлаза моло Песацити и ноге ми Отпадосе док сам досо. Мама мн је дала пет банке унаплед иако полозим Јос пет 6анк'е, а ја сам одмах појо Сладолед од затоле• ног Млека и сахалина, па сам Добно Плолнп Кад сам Стиго у мМлијево, све сам плотове обисо ко Келовп ј> селу и иак у сколи ми је мука била тли Пут сам излазио, а цетплтн пут Ме уцитељ није пустио па се Десило сваста и добно сам зато Тли самала. Зато ме је уци г ељ замлзио н на испиту пито ме сваКакве глупостп сто знају и мала деца. али ја нисам тео да Товолим. Пито ме засто је наса земља оклугла, а ја сам му казо да ннсам клив Зато Јел нпсам ннста днло, а 6н се смлко и вико да сам поквалеЊаХ и ко Ме науцио тако да говолим. Леко је јос Да цеМе тузити и да цу Добитн батина а ја сам леко Да «// тата ниста длуго незна него само Да туце, а онда ми је Уцитељ опалио самал. Онда ме пито да му доказем за је земља оклугла. али МеАе је опе^ упатило З.чо и моло сам побеии опет напоље Па онда, кад Сам се влатио поцео ме јбс Питати КОјестЗ, нисам леба ми тео ниста да Му казем. кад Незна нисам м\ ја клив, а фчајели се с^мо мувају по скамијама и влисте ко отоман. После испита Моји флајели нсли да иглају Клајцелнце а ја сам Моло од Уилнјева до Кумодлаза по кукулузиМа да се сакливам јел оНа] Плоклети сладо• лед шЦе дао мила мом стомаку. Код куце ме доцеко тата и пита ме Како је бнло на Испнту а ја сам се бојо да не добИјем Јо1: тли с<1на'лД па сам слаго Да је било Добло и да сам Плосо на испиту, а онда ми је Тетка ката дала пет банке и цале пет 6ан-

Клајцалице, али нисам ни ту Имо слецу и све са.м изгубио, они моји Флајелн узели ми пале. После опет ннсам имо слеце. Тлебо сам да се вадим н отнсо сам код Кеве да ми да пет банке сто ми јс обецала, али мн длутали опет узели све. Увсце цале дозно од комсије да чу ]е казо његов Дуле да сам ја свецано плопо и онда мн цале ласпалио тли са• мала, Тетка тли и кева Јос тли н ја сам Онда побего од куце код јове сустела н нецу Да се влатнм. Оцу да плоДајем читале има доста у монополу мозе доста Да се залади и за Бноскоп н Сладолед то Свн Постени ладе, засто Небн и ]а, иико не Дпла данас цлнобелзијанце. вас Јовица

№раш,ка&ид.носи{.

— Имзм страшне реуматичнв болове у нози. — Ох, сиромашак. А у којо|1

Безобразник

— Овај Ђока је невероватно безобразан човек. Замисли: позвао ме у своју гарсонијеру да ми како рече — покаже своју филателистичку кблекцију. — Ма шта кажеш! И...? што ја било? — Показао ми је стварно своке. Онда сам И ја исо да иглаМју филателистичку колакцију,

V у у\\\

Нзјкраћу љубавну причу испри ча ла је — и нехотице — госпоћица Нада кад се јегСТМа нашла са Мирком. Она једр^ом изговорила ове речени1ЈаИ?' I — Ох, Мирко, не дирај ме! — Ох, Мирко, не дирај! — Ох, Мирко, не! •— Ох, Мнрко! — Ох!

Келнер му истим тоном одговори: — Могао би једино да вам испричам најновији виц. V као створен за ту службу — Ви би дакле хтели да уђете у нашу фабрику сардина као радник. А умете ли ви да слажете сардине штедећи простор? Имате ли какве рутине у томе? — Како да немам! Ја сам раније био кондуктер на београдском трамвају.