Bodljikavo prase
"Стра
на
БСДЛјИКАВО ПРАСЕ
16 звгугт 1944'
ПОВОДОМ САСТАНКА ТИТО- ШУБАШИЋ- ЧЕРЧИ Л
Рим, 26 ввгует Састанак Тита, Шубашића и Черчипа у Риму протекао је у ср дачним разговорима. Том приликом, срдачност је манифестована и тиме, што |е извршена размена поклона. Тито је покло-
I нио Шубаши^у једну госпођицу из харема, Шубашић Черчилу кутију југословенски* »Регалитас« цигара, Шубашић је поклонио Ти ту Орден за заслуге на убијању Срба, а Черчил је и једном и дру гом — обећао помоћ и гарантије... СЛУЧАЈ ПОЉСКЕ
Женева, 26 августа Пошто за Пољску постоје некопико емигрантски* впада, Пољаци намеравају да туку светски рекорд у том правцу. Секула Дрљевић послао је Пољацима спедећи телеграм: хСамо напред. И ја сам основао
зладу и прогласио се претседником црноторске владе иако се у Црној Гори не налазим. Није то тешка ствар. Што више положаја, то бољи приходи, а то је најважније на данашњо) скупоћи. Срдачно честитам. Ваш Секула.«
ЈОШ ЈЕДНА ИЗЈДВД ГОСППЂЕ РУ38ЕЛТ Вашиигтбн, 26 авгусга Госпођа Рузвепт, војни и дипломатски коментатор господина претседника Франклина Рузвелта, изјавила је претставницима сифражотске Лиге у Америци следеће: »После рата, одузећемо Паризу право диктирања моде.« Мис Евепин Бекер је на то упитала: »Шта се може конкретније очекивати у том пратвцу после рата!« Госпођа Рузвелт је изјавила да №е: »Моду ђу диктирати |а. Мој <.!1арм и моја љупкост, довољна су гаранција за то.«
О јл окели, уа тсоианс на&инар
Седне читаоц увече, код куће или у кафани, рашири новине и чита. Прочита оно што га интересује. Ако му се нешто допад не каже: — Сила је овај новинар, одлично пише. Не помисли он колико је муке имао тај новинар док је постао »сила«, и колико је тежак новинарски »занат« у почетку. џ Осване једног дана у редакцији неки младић. Каже, нови сарадник. Гледају га његове будуке колеге помало сажаљиво Гледа и он њих, али св интересовањем. Добија он ,прва упутствв. — Ви као најмлв <5И треба Дв слушате старије колеге. Ако нешто не знате ви их упитајте. Један старији колега каже: — Држи се ти овога: Није за новине, вко пвс уједе дете, већ вко дете уједе пса. Другим речима, треба да пронвђеш сензвције које занимају публику. Пође он да тражи сензвције. Иде улицама и гледа око себе, четвере очи отворио. На једном углу гомила еветв. Вади нотес и оловку и гура се кроз гомилу света. Види: на калдрми лежи онесвештен човек. Распитује једног очевидца шта се догодило? — Ритнуо се коњ и ударио овог човека у стомак. Очевидац прича: познајв овогв човека, зиа му име, зиа чак и како се зове коњ и који је број кола... Сарадник разочаран враНв нотес и нвлив-перо у џеп. — Бвр да је човек мртав, још би иекако ишло, или дв се човек ритнуо пв оборио коњв ...
Пошто је први био истрајан у тврђењу да му је Васо узео паре, други га је оборио на земљу показују^и н&јозбиљнију намеру да га закоље. Сар^дник већ види у машти трећу страну листа: »Језиво убиство усред дана«. Вади нотес и оловку. Почиње нешто да пише и моли Бога да се убиство догоди. Али, то се није догодило јер се »убица« предомислио. * Три су дана прошла без икаквих сензацијв. Свет као да се сложио против новог сарадника:
Нови сарадник је у очајању. Сретне на улици |едног пријатеља и пбчне га молити да му учини једну услугу: да уједе неког пса. — Шта? Вели овај. Зар мисш ако си ти полудео да морам и ја? Одлази увређен и без поздрава. Сав очајан кружи сарадник улицама. У подне се враћа празних руку у редакцију. — Где сте ви целог |утра? Кад нисте потребни овде сте, а кад вас човек затреба, нигде вас. И-
Што не идеш кући! Жена ми је бесна. А зашто је бесна! Зато што не идем кући!
На једној пијаци свођају се два пијвиа човекв. То није ни важио. Важно је да Један другог хоНе да закоље. Стоји сарадник и посматрв. — Васо, ти си мени узео паре, — понввљв једвн непрекидио са упорношКу пи|виог човека. — Лажеш, — вели други и маше ножем.
нити ко убија, нити крвде. Ситувција је за његв постала незгодна. — Шта ви уопште радите? За три дана нисте ништа донели... Сарвдник из учтивости црвени и звмуцкује. Одлази он у зоолошки врт да види тамошњв новости. Напише велику репортажу. — Ово је написано до сада веК стотину пута. Покушајте са нечим ДРУгим. Недељу дана прође без новости. дите да узмете податке у лолицији, десила се велика крађа. • Сутра у новинама његова прва репортажв. Лед Је пробијон. Сад веК лакше дише, али звто сажаљиво посматрв сваког новајли|у, сеКајуКи се својих мукв у почетку. — Ја идем |ош брже кад сам сам. — Баш добро што не идем с тобом кад сам сам, Јор бих морао да трчим.
БЕНЕДЕТО КРОЧЕ ОБЗАШЊАБА СВОЗУ ОСТАВКУ
Београд, 26 августа Како Јавља амерички новинар Хенри Ц. Пакард, Бенедето Кроче, проспављени филозоф, писац »Естетике« и бивши министар без портфеља у Бономијевој влади упутио је једно писмо свом бившем министру претседнику у којему објашњава разлоге своје оставке. У писму се између остапог каже: »... међутим, с једне стране љубазно наваљивање и мопбе савезничке команде, а с друге
племенита илузија да ћу моћи да допринесем обиови Италије, нагонили су ме да прихватим положаЈ. Кажем ипузија, јер одмах оио што ме окружи, горко ме је разочарало. Наишао сам на људе интриганте, који су се брину пи само за евоје пичне интересе, установио сам да ни један од нас нема иза себе народ...« Сада Бенедето Кроче у своЈо) вили у Соренту заиста може много у самоћи да размишља, после своје авантуре, о лепоти и племенитости илузија...
ВАКРЕДНА ОВЛАШЂЕЊА ЗА МОРИСОНА
Лондон, 26 августа Морисон, министар за информације у Енглеској, затражио је од Черчила ванредна овлаштења. ОН је захтевао да му се дозволи да лично ухапси сваког онога, ко затражи нека објашњења по водом »V 1«. Ово питање решавапо се на тајној седкици владе
у Лондону. Пре него што Је овлаштење требало да буде изгласано, упитао је Черчил: — Колега, идеја није лоша, али пре тога, шта коначно миспите да предузмете против V 11 Морисону Је нагло позлило. Седница је прекинута и одгође-
Уну.ш,р,<мии>а ЗДГОНЕТКД У ДУХУ ВРЕМЕНД Авион пушта маглу. А ко хвата маглу? (ИНВ<ЈВ<ЈЈ03д) ♦ САВРЕМЕНА ПОЕЗИЈА —♦♦—
АТЕНЦИОНЕ! (Пева се на шлагер „Илузионе") Ат^нционе! Атенционе! Зграби панталоне, Хватај камионе, Не чекај авионе.
ХОЋЕ ТИЦА! Пева се на песму: „Хоће чичв хоће рано.. Хоће тица, хоће, роде, Хоће Јица >■ да — убоде. Хоће тица хоће рано *«ј хоће тчца полагадо . *
КРОЗ БЕОГРАД
с« „МДЈ1ИМ ТОШОМ" Новопеченим бифеџијом
Београд, 26 августа Ових дана прошао сам случајно кроз пијацу „Смедеревски Ђе рам" и сусрео сам старог, позиатог по јевтиним ценама трговца (бакзлина) малог Тодора, који је остао, и то у правом смислу без пребијене паре. У разговору упитао сам га са чим се занима. — Ето, отворио сам мали бифе па ако може да се извучем из платке. Радња ми се налази на оном истом месту где ми је би ла и бакалска радња. Са сопствеником сам се изравиао. Но ипак сам постигао успех, јер газда Рака ми је ударио иов патос и прозоре је опрапио. Имам неколико муштерија који ме помажу, односио троше моје пиће. — А како стоје са даваљем на вересију? — А, драги пријатељу, тога ви ше нема, умро кош. Да је била добра не бих ја дотерао до просјачког штапа. — Да ли н даље код вос свраћају ваши вересијаши? — О, да, само сви се они праве Тодори за повраћај дуговаља. А што се тнчс утрошка олкохола ипак оии су први. ,
Да ли можете да опстзните? Па да видите, посао помало иде, ето спремам се да отворим ново буре вина, и сваком новопридошлгом муштерији дам бесплатио (само да лизне) и да сваки ла свој суд о мојој способности у вииарству. А како стоји са вашим ранијим манама, г. Тодоре? — Више нећу нџшта да радим оно што сам чинио, а чинио сам увек само глупости. Жене, карте, девојке... Тога више неће биГи у мојој радњи. Уверавам вас. Само изволте и ви свратите. Па ћете и сами видети да сам се много у чему изменио.
ТАЈАНС1ВЕНА ТПКА — Тетка, Јеси ли и ти бипа у Нојевој лађи1 — Какво Јо то глупо питањс! Разуме се да нисам! — Па како се онда ниси удавила! Власник и ИЈдавач: »Просветнв за|едница« о. д. Добрачина бр. 30/11. Штампа) ШтампариЈа »Луча«, Кр. Наталија бр. 100. Гал.Ј 21-772-