Bodljikavo prase

1944

*ОДЉИКАМ> Г»АС*

Су г" ј

^^мшмии I _».

К /1 у I Ј г~ . млшш Шгтжт аш? ■VI .у гл једног човека * — А г *о?.' А ј*

|м« шадаа. Пр»«01 ««шу ГГтша ««* -• пр»нм« у то| »•| <|ШМП| шмч

— Шгтар€шв цмгарвт«. ■>»ои»т«1

*• «• М^* •• »««м мв. м. миут ш ММ1 |мш »•• дм мсм т«га. Нм1л м| мжм

(Л1Г сјшо аа шнтллј... — Ме. жрагш пршЈателу. ја шггшм .. • Ос) кеи»1» ша сшрт тгш» сиештгчч речкма • Ј Саетога чшсиа ш аошшша га м* сг вогаје Осуђеашв оашахтјг Г)*ош: — Шп шш ту аршчате! 3а гоја тшс »г мтто разгошарага с '<

— Нмјелм папијевт шје с« мги т нене нежашо. — РигмЈкиао, мртот «е п»о> рв... — 3*мисли, Дарвнн Јв т*рд*> ж« кук мо1*чу ол мајмуиа! — Зар сш га мммао?

позорииш

— У1м»та — Лта »• траЛа »•Мдаа саа са отрасао «•<«• ( то, мшгу мккаио да будсм дао сожумдо ма шнру Иа мвгу мО| р«%ами шпрчм •• вопм|в«»_ Паим« сам прмио чашу устм

Испрод меиа. чспом у мсао. по)аамо со |сдам сиопм миаалмд. им иа! шшшџпш иишта. Дао «у доо >Ш1иа. Помио |о од-

На ар.ттшша кашесиог позори• шта у Веограау стаЈао је пшт] шас: Ј1сш се ие сшеЈу аолкта у чоаоршште". Испоа тога нсаш пакостан човек аоаво: Друштао аа ааштшту ж>гаотала.

— КоЏ шшш шшгаршгш шшЏо ше шршЈаЈг? — ТуЏЛ

Дабар лјагмстгар Јела ма|иа ш»еаа Јг »еГЈ»ту вкерку шшшшру: — Гвс шпаашт аожгаф*. пшгаеша »*- шш ам *»>е кер« иије ск у »ВД. Јар М тгву* кпрестшо

имр Р*>

Лмпо х шџшта

— НемпЈге сс •ојгг*. им» г*сове коЈе

Р«ти, гпома. От. •*. оа. ■цма. бошаиспмм с« ииа грт о. Паам. пријатеIVу, сад цругм гупм^ исто таио Длм. мгрдиуо сам и миаиимо. Ом| д*р*и са бутарсгим цмгарота«а ммм оо аратмо— И)аолито Сутарсма цигарет*! — Гувм С«1 — мрешао сам. мали са иЈгуСм. 1а сам почм да отркш иашкица аоирицера са ао*г одоеа. И лоиоао прииоо ■ да и* пијем остатаа. сс одјадмвм стао|Л* шема са детатом. — Мкади госирдмм«, сирота

— Ж* Мииаиа. иаио |е лепо бмти та|ио аереи Саа ми мо)а другарице »•»ид*.„

Ленао — веренин — Јеси ли чула д« је Лела ра■ скинула верилбу с доктором Јомповкћт? — Д«. ои је тражио ол 31

му врати с»« покчоцр ■ послро шаиа, алш с* ои у затвору разбоЈ€ рачуи за деветнаест посета. I лео и вешање је шорало Оити одложено. Кад је оздравио, аекар

п а м е т н о Негог злочиниа осулкла ча ве-

Н гкојппго меспги посд« тога срео је декар гасиоћу: — Квко сте, госвоКо, вгга ра Ј«Ч» — Втв. Г9С1Ж *вЈ* *ер к. војш су се гшужш прош«ог амсгаа!

I Јој. ЗиоЈ м« обпмо. гупмј. сад ке

Дии. иашалост. ИмЦ и.ло Чоми иа муамиа омет се појавио са тасом. Старо |а испред меие аМ иип. им млади Адоиис. 1ацмо сам му у тас вамиу, •ставав иаре аа ааииора. остваиа иелопијеиа шгрицер а И1|ур»а ммм Нмсам се ааустааио до Терааија... , ј

— Дакие гш м »ерт)ем М у штИ — Ја верујем само у оио што могу да саватим. — Даиле. ипак сдм у

је суду поднео следећи реферзт: „Осуђеник Је оздравио и шоже поднети вешање без икакве описности по живот". Барометар — Да ли је ово Александрова брОЈ 9? — Не, вего 99. — Дакле, илак сам треаап.

У каоарии

Капетан: Да лн ме је ко тр»> жио? ВоЈнвк: Јесте госпоаине ка«таие, један господии је вио овде. Капетан: Са цвикером? Војник: Не. био је сам. Добри зетови Чшповник: Господиие шефе, *тео би* да идем иа сакраиу с»оЈ« таште Шеф, (са уздаком): И ја тако1>е ...