Bogoslovlje
Божју, али je при свем том стајао изнад овога: „Нули сте да je казано старима A ja вам кажем; „син човечји je господар и од су боте“. Исус je владао другима; али пре света je он владао самим соболи Људи подлежу својој нарави ћуди, и отрастила, код Исуса нигде трата оволге. Исус je потпуни господар своје природе. Али највише изненађује и најзагонетнија je, дабоглге, Исусова власт над природой, над болестима и демонима. На Исусову реч стишава се бура на генисаретском језеру, оздрављавају болесни, устају мртви, а демони оставвају своје жртве. „Ко je овај, да га слушају и ветрови и море?“ питали су већ они, пред чијим се очима збио овај чудесни догађај, а на чудесна лечења Исусова одговарао je народ; „никада се није тако шта видело у Израильу!“ Исус je управљао судбинолг туђом, као што je био господар своје рођене. Цео његов живот протекао je онако, како je он хтео и предвидео да he протећи, и зато њега у животу ништа није изненадило, ни добро ни зло, ни успех ни неуспех. Већ на почетку свога рада знао je Исус да he доћи време, кад he се од сватова узети лгладожегьа, и кад je дошао час страдања, без колебања се упутио у Јерусалим да ту страда и умре. Сам се понудио својим непријатељилга. Као нико до њега и после њега био je господар своје судбине од почетна до краја. Исус je био господар свију и свега, али поред ове гьегове господарске црте упада у очи његова друга једна, овој првој на први поглед сасвим противна црта; Исус хоће да служи. У томе je видео задатак и сврху свога живота: „Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да дй живот свој у откуп за многе“. Онај, који je био господар свију, хоће да буде свима слуга. Свима без разлике! Нико м/ није сувише мален и незнатан, нико сувише рђав и недостојан његове помоћи, никога не гура од себе, ничију молбу не одбија. Исус je имао времена и љубави чак и за дечицу која се још морала носити : „Пустите дечицу и не забрањујте им да долазе к мени; jep je њихово царство небесно. И загрливши их, метну на њих руке и благослови их". Исус се старао за сваку душу, па и за душу изгубљене и презрене Самарјанке. Иако je био послан само к изгубљеним овцалга дома Израиљева, он je помогао и жени Хананејци. Царинике и грешнике, као људе нечисте, Богу мрске и пропале, Јудеји су избегавали сасвим, али за ИсусаСнц
11
Личност Исуса Христа