Bogoslovlje

већ због поверења према ауторитету Божанског Откровења. Баш зато вера прима и такве истине, које стоје изнад човечанског разумевања 1 ) Овај je Августинов принцип постао не само обележје и сопственост потоње схоластике, него je што je много значајније био усвојен и од представника рационалиста новог доба, све до д-ра К. Хазе 2 ) и д-ра Мартенсена 3 ). Дакле, као што смо видели, догматика хришћанска почиње верам па онда наставља и завршује научнпм знањем. Она прима верам и полаже као основу својој згради догмате, као истине богооткривене, непроменљиве и вечне; па загим њих систематски, помоћу научное знања, испитује, објашњује и проучава. Иако вера, односно догматика, признаје ове истине као такве, које се узвишују изнад сфере човечјег разумевања, ипак се за њихово потпуно схватање и за свесно њихово усвајање користи свима средствима ексактне науке. Сад ћемо да видимо, шта сама наука одговара на ову жељу и тежњу хришћанске догматике.

’) Види дело: „епископа Снлвесгра, доктора богослов!я, ректора KießCKOrt духовной Академик Опыть правословнаго догматическаго богословия (сь историческимь изложешемь догматовъ). Томъ 1-й. д. третье Кlево. 1892 г. стр. 104.

2 ) Dr. К. А. Hase: Dogmatik, s. 10.

3 ) Dr. Н. Martensen . Die ehr. Dogmatik, s, s. 55—62.

Др. пр. Т. ТИТОВ

(Наставиће ce)

24

„Богословље"